1, 2. (а) Која упутства је Језекиљ добио од Јехове? (б) Која ћемо питања осмотрити?

 ЈЕЗЕКИЉ је добио визију због које је сигурно помислио на оно што се десило скоро 900 година раније, у време Мојсија и Исуса Навина. Јехова је рекао Мојсију које су границе Обећане земље и касније је објаснио Исусу Навину како да подели земљу међу израелским племенима (Бр. 34:1-15; Ис. Нав. 13:7; 22:4, 9). Међутим, године 593. пре н. е., Јехова је Језекиљу и другим изгнаницима рекао да поново поделе Обећану земљу међу израелским племенима (Језек. 45:1; 47:14; 48:29).

² Коју је поруку ова визија пренела Језекиљу и другим изгнаницима? Зашто она храбри Божји народ у данашње време? Да ли ће у будућности имати веће испуњење?

3, 4. (а) Која се четири обећања налазе у Језекиљевој последњој визији? (б) О ком обећању ће бити речи у овом поглављу?

³ Последња визија коју је Језекиљ добио обухвата девет поглавља његове књиге (Језек. 40:1–48:35). У њој се налазе четири утешна обећања о обнови коју ће доживети  израелски народ. Која су то обећања? Као прво, света служба у Јеховином храму биће обновљена. Као друго, праведни свештеници и пастири ће предводити народ. Као треће, сви они који се буду вратили у Израел добиће земљу у наследство. И као четврто, Јехова ће поново пребивати међу њима.

⁴ У 13. и 14. поглављу ове књиге било је речи о томе како ће се испунити прва два обећања – обнова праве религије и вођство праведних пастира. У овом поглављу ћемо говорити о трећем обећању, које се тиче поделе земље. У наредном поглављу ћемо размотрити обећање да ће Јехова пребивати међу својим народом (Језек. 47:13-21; 48:1-7, 23-29).

5, 6. (а) Према Језекиљевој визији, које је подручје требало поделити? (Видети слику на почетку поглавља.) (б) Која је била сврха визије о подели земље?

⁵ Прочитати Језекиља 47:14. Јехова је у визији усмерио Језекиљеву пажњу на део земље који ће ускоро бити „попут еденског врта“ (Језек. 36:35). Затим је рекао: „Ово је подручје које ћете поделити у наследство између 12 израелских племена“ (Језек. 47:13). „Подручје“ које је требало поделити била је обновљена израелска земља у коју ће се изгнаници вратити. Затим је, према Језекиљу 47:15-21, Јехова детаљно навео које су границе те земље.

⁶ Која је била сврха визије о подели земље? Чињеница да су границе биле прецизно дефинисане уверила је Језекиља и његове сународнике да ће њихова вољена домовина бити обновљена. Нема сумње да је то Јеховино обећање, изнето на тако упечатљив начин, испунило надом срца изгнаника. Да ли је Божји народ у то време заиста добио земљу која им је обећана у наследство? Јесте.

7. (а) Који догађаји су почели да се одвијају 537. пре н. е. и на шта нас то подсећа? (б) Које питање ћемо најпре осмотрити?

⁷ Године 537. пре н. е., то јест 56 година након што је Језекиљ добио визију, на хиљаде изгнаника је почело да се враћа у израелску земљу и да је насељава. Ти значајни догађаји из прошлости подсећају нас на сличан развој догађаја међу Божјим слугама у савремено доба. И они су на неки начин добили земљу у наследство. У ком смислу? Јехова је својим слугама дозволио да уђу у једну симболичну земљу и да се населе у њој. Обнова Обећане земље у древно доба може нам открити много тога о обнови симболичне земље Божјег данашњег народа. Али пре него што поклонимо пажњу тим детаљима, размотримо следеће питање: „Зашто можемо рећи да таква симболична земља данас постоји?“

8. (а) Којим је народом Јехова заменио Израел? (б) Шта је симболична земља, то јест духовни рај? (в) Када је настала и ко се у њој населио?

 ⁸ У једној ранијој визији коју је Језекиљ имао, Јехова је указао на то да ће пророчанства о обнови Израела имати веће испуњење када његов „слуга Давид“, то јест Исус Христ, почне да влада као Краљ (Језек. 37:24). То се догодило 1914. н. е. До тог времена Израел одавно више није био Божји народ већ је то место припало онима који су у духовном погледу били Израелци, то јест духом помазаним хришћанима. (Прочитати Матеја 21:43 и 1. Петрову 2:9.) Међутим, Јехова није само израелски народ заменио духовним Израелом већ је и израелску земљу заменио једном симболичном земљом, то јест духовним рајем (Ис. 66:8). Као што смо видели у 17. поглављу ове књиге, та симболична земља је безбедно, духовно здраво окружење у коме од 1919. преостали помазани хришћани служе Јехови. (Видети  оквир 9Б, „Зашто 1919?“) С временом су и они који се надају вечном животу на земљи, то јест „друге овце“, почели да се насељавају у тој симболичној земљи (Јов. 10:16). Премда већ данас живимо у духовном рају, благослове тог раја осетићемо у пуној мери тек након Армагедона.

9. Која је детаљна упутства Јехова дао у вези с поделом земље?

⁹ Прочитати Језекиља 48:1, 28. Након што је рекао које су границе земље, Јехова је детаљно описао како треба поделити земљу. Рекао је да наследство 12 племена треба да буде равномерно и прецизно подељено од севера према југу, почевши од Дановог племена на северном крају земље па све до Гадовог племена на њеном најјужнијем крају. Свако племе је добило правоугаони део земље који се протезао од крајње границе Обећане земље на истоку па до Великог мора, то јест Средоземног мора, на западу (Језек. 47:20).

10. Која су обећања изгнаници вероватно могли наћи у овом делу визије?

¹⁰ Која су обећања изгнаници вероватно могли наћи у овом делу визије? Могуће је да су на основу детаљног описа који им је Језекиљ пренео закључили да ће подела земље бити добро организована. Штавише, прецизном поделом земље на свих 12 племена истакнуто је да ће свако ко се буде вратио из изгнанства сигурно имати наследство у обновљеној земљи. Нико неће остати без земље и дома.

11. Које нам поуке преноси пророчанска визија о подели земље? (Видети оквир „Подела земље“.)

¹¹ Које охрабрујуће поуке ова визија преноси нама данас? У обновљеној Обећаној земљи било је места не само за свештенике, Левите и поглаваре већ и за све припаднике 12 племена (Језек. 45:4, 5, 7, 8). Слично томе, у духовном рају има места не само за помазане хришћане који су на земљи и за оне из „великог мноштва“ који предводе у организацији већ и за све остале који припадају великом мноштву a (Откр. 7:9). Колико год да наша улога у организацији изгледа незнатно, свако од нас има своје место и обавља важан задатак у духовном рају. То је заиста охрабрујуће!

12, 13. Која је јасна упутства Јехова дао о подели земље?

¹² Нека од Јеховиних упутстава за поделу земље можда су збунила Језекиља зато што су се разликовала од упутстава која је добио Мојсије. Осмотримо две разлике. Једна се тиче саме земље, а друга њених становника.

¹³ Земља. Јехова је рекао Мојсију да већим племенима да више земље него мањим племенима (Бр. 26:52-54).  Међутим, у Језекиљевој визији јасно је рекао да сва племена треба да добију „једнак део“ (Језек. 47:14). Дакле, требало је да раздаљина од северне до јужне границе буде једнака код свих 12 делова земље. Тако би сви Израелци, без обзира на то ком су племену припадали, у подједнакој мери могли да уживају у плодовима које је ова добро наводњена земља давала.

14. Како су Јеховина упутства што се тиче странаца превазилазила оно што је стајало у Мојсијевом закону?

¹⁴ Становници. Мојсијев закон је штитио странце и допуштао им је да служе Јехови, али не и да добију део Обећане земље (Лев. 19:33, 34). Међутим, оно што је Јехова рекао Језекиљу превазилазило је оно што је било речено у Закону. Јехова му је рекао: „Странцу ћете дати његово наследство на подручју племена у ком живи.“ Том заповешћу је Јехова избрисао огромну разлику која је постојала између оних који су „пореклом Израелци“ и странаца у земљи (Језек. 47:22, 23). Језекиљ је у обновљеној земљи коју је видео у визији запазио да међу становницима влада једнакост и да уједињено служе Јехови (Лев. 25:23).

15. Коју непобитну чињеницу о Јехови потврђују упутства у вези са земљом и њеним становницима?

 ¹⁵ Ова два упечатљива упутства у вези са земљом и њеним становницима сигурно су охрабрила изгнанике. Знали су да ће Јехова свима дати једнак део земље, било да су Израелци било странци који му служе (Језд. 8:20; Нем. 3:26; 7:6, 25; Ис. 56:3, 8). Ова упутства су такође потврдила охрабрујућу и непобитну чињеницу да су Јехови све његове слуге подједнако драгоцене. (Прочитати Агеја 2:7.) И нама данас та истина много значи, без обзира на то да ли се надамо животу на небу или на земљи.

16, 17. (а) Од каквог су значаја за нас данас детаљи о земљи и њеним становницима? (б) О чему ће бити речи у следећем поглављу?

¹⁶ Од каквог су значаја сви ови детаљи за нас данас? Они нас подсећају на то да широм света треба да будемо познати по једнакости и јединству које влада међу нама. Јехова није пристрастан. Зато би било добро да се питамо: „Да ли сам непристрастан попут Јехове? Да ли искрено поштујем сву браћу и сестре, без обзира на њихово порекло и животне околности?“ (Римљ. 12:10). Радујемо се што је Јехова свима нама дозволио да у подједнакој мери уживамо у благословима духовног раја, где му целом душом служимо као нашем небеском Оцу (Гал. 3:26-29; Откр. 7:9).

¹⁷ Осмотримо сада четврто обећање које се налази у завршном делу Језекиљеве последње визије – обећање да ће Јехова бити са изгнаницима. Шта можемо научити из тог обећања? Одговор ћемо добити у следећем поглављу.