1-6. Наведи неки пример како Јеховини сведоци проповедају под најразличитијим околностима.

 ЈЕДНА девојчица из Гане која је Јеховин сведок и зове се Ребека своју школу је сматрала подручјем на ком може проповедати. У школској торби je увек имала библијску литературу. За време школских одмора тражила је прилике да сведочи другим ђацима. Ребека је почела да проучава Библију с неколико школских другарица.

² На Мадагаскару, острву које се налази недалеко од југоисточне обале Африке, један брачни пар пионира редовно је пешачио око 25 километара по тропској врелини до једног удаљеног села. Тамо су проучавали Библију с неколико заинтересованих особа.

³ Да би дошли до људи који живе дуж река Парагвај и Парана, Сведоци из Парагваја као и добровољци из 15 других земаља заједничким снагама су направили један речни брод. На том броду, носивости 45 тона, може да живи 12 особа. Захваљујући том броду ревни објавитељи могли су да шире добру вест о Краљевству на подручјима до којих другачије нису могли доћи.

⁴ На далеком северу, Сведоци на Аљасци користили су јединствену прилику да проповедају током летње туристичке сезоне. Кад би дошли топлији дани и кад би бродови с многобројним туристима из разних земаља пристигли у луке, тамошњи Сведоци су у пристаништу излагали библијску литературу на многим језицима. У тим пределима је био изузетно користан и авион, јер је омогућавао Сведоцима да стигну до удаљених села и да проповедају добру вест народима као што су Алеути, Атапаски, Цимшијани и Тлинкити.

⁵ Лари из Тексаса имао је посебно подручје – старачки дом у ком живи. Иако је после једне несреће остао везан за колица, Лари је био веома активан. Он је проповедао другима о Божјем Краљевству и о својој нади заснованој на Библији да ће под тим Краљевством једног дана поново ходати (Ис. 35:5, 6).

⁶ Једна група Сведока из Мандалеја је три дана путовала трајектом  да би присуствовала конгресу на северу Мјанмара. Понели су библијску литературу јер су жарко желели да проповедају добру вест другим путницима. Сваки пут када се трајект зауставио у неком граду или селу, ти ревни објавитељи су силазили с трајекта и журно пролазили кроз насеље нудећи литературу, а затим се враћали на трајект. У међувремену су се на трајект укрцавали нови путници и тако је настајало „ново подручје“ на ком су могли проповедати.

7. На које начине Јеховине слуге сведоче о Божјем Краљевству и с којим циљем?

⁷ Као што ових неколико примера показује, ревне Јеховине слуге широм света темељно сведоче о Божјем Краљевству (Дела 28:23). Они иду од куће до куће, прилазе људима на улици, пишу им писма или разговарају с њима преко телефона. Било да се возе аутобусом, да се шетају парком или да су на паузи на радном месту, они користе сваку прилику да сведоче о Божјем Краљевству. Начини на које то раде се разликују, али циљ је исти – проповедати добру вест где год има људи (Мат. 10:11).

8, 9. (а) Зашто је напредак проповедања о Краљевству раван чуду? (б) Које се занимљиво питање појављује и зашто треба да нађемо одговор на њега?

⁸ Да ли си и ти, драги читаоче, међу многим објавитељима Краљевства који сада проповедају у више од 235 земаља и територија? Ако јеси, онда и ти имаш удела у изузетном напретку проповедања! Оно што се постиже широм света равно је чуду. Упркос великим препрекама и проблемима – чак и званичним забранама и отвореном прогонству – Јеховини сведоци темељно сведоче о Божјем Краљевству људима из свих народа.

⁹ Занимљиво је размишљати о томе зашто ниједна препрека, па чак ни противљење самог Сатане, не може зауставити напредак проповедања о Божјем Краљевству. Да бисмо добили одговор, треба да се осврнемо на оно што се дешавало у првом веку н. е. На крају крајева, ми који сведочимо за Јехову у ово савремено доба само настављамо с оним што је тада започето.

10. Чему се Исус посветио и чега је био свестан што се тиче свог задатка?

¹⁰ Оснивач хришћанске скупштине, Исус Христ, посветио се проповедању добре вести о Божјем Краљевству. То је био његов животни позив. Једном је рекао: „Морам објавити добру вест о Божјем Краљевству, јер сам ради тога послат“ (Лука 4:43). Исус је знао да је започео нешто што неће моћи сам да заврши. Недуго пре своје смрти прорекао је да ће се порука о Краљевству проповедати „свим народима“ (Мар. 13:10). Међутим, како ће се проповедати и ко ће то радити?

11. Који је озбиљан задатак Исус дао својим ученицима и какву ће подршку у томе они имати?

 ¹¹ Исус се након своје смрти и ускрсења појавио својим ученицима и дао им важан задатак када је рекао: „Идите и стварајте ученике од људи из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да се држе свега што сам вам заповедио. И ја сам с вама у све дане до свршетка овог поретка“ (Мат. 28:19, 20). Речи „ја сам с вама“ значиле су да ће ученици имати његову подршку у проповедању и стварању ученика. Таква подршка им је и била потребна јер је Исус прорекао да ће их сви народи мрзети (Мат. 24:9). Ученици су могли рачунати на још једну врсту подршке. Непосредно пре него што је узашао на небо, Исус им је рекао да ће их свети дух ојачати како би могли да сведоче о њему „до свих крајева земље“ (Дела 1:8).

12. Која се важна питања појављују и зашто треба да сазнамо одговоре?

¹² Сада се појављују нека важна питања: Да ли су Исусови апостоли и други ученици из првог века озбиљно схватали свој задатак? Да ли је та релативно мала група хришћана и хришћанки темељно сведочила о Божјем Краљевству чак и када су се суочавали са жестоким прогонством? Да ли су заиста имали подршку с неба и помоћ Јеховиног светог духа у стварању ученика? Одговори на ова и слична питања налазе се у Делима апостолским. Веома је важно да сазнамо те одговоре. Зашто? Исус је рекао да ће се задатак који им је поверио обављати све „до свршетка овог поретка“. Тај задатак имају сви прави хришћани, а то се односи и на нас који живимо у времену краја. Зато смо веома заинтересовани за историјски извештај који се налази у Делима апостолским.

13, 14. (а) Ко је написао Дела апостолска и како је писац дошао до тих информација? (б) О чему се говори у Делима апостолским?

¹³ Ко је написао Дела апостолска? У самој књизи се нигде не наводи име писца, али уводне речи јасно показују да је писац Дела апостолских написао и Јеванђеље по Луки (Лука 1:1-4; Дела 1:1, 2). Зато се од најранијих дана сматрало да је Дела апостолска написао Лука, „вољени лекар“ и озбиљан историчар (Кол. 4:14). Књига обухвата раздобље од око 28 година, од Исусовог узласка на небо 33. н. е. до краја Павловог заточеништва у Риму отприлике 61. н. е. Чињеница да Лука у свом извештају прелази с личне заменице „они“ на „ми“ показује да је лично присуствовао многим догађајима које описује (Дела 16:8-10; 20:5; 27:1). Нема сумње да је тај педантни истраживач из прве руке добио информације од Павла, Варнаве, Филипа и других који се спомињу у том извештају.

¹⁴ О чему се говори у Делима апостолским? Пре него што је написао Дела апостолска, Лука је у јеванђељу које носи његово име писао  о ономе што је Исус говорио и чинио. Међутим, у Делима апостолским пише о томе шта су Исусови следбеници говорили и чинили. Зато се може рећи да ова библијска књига говори о људима који су обавили један изузетан посао, иако су многи од њих сматрани необразованим и обичним људима (Дела 4:13). Укратко речено, овај надахнути запис нам говори како је основана хришћанска скупштина и како је расла. Дела апостолска говоре о томе како су хришћани у првом веку проповедали, на које су начине то чинили и какав су став при том имали (Дела 4:31; 5:42). Истакнута је улога светог духа у ширењу добре вести (Дела 8:29, 39, 40; 13:1-3; 16:6; 18:24, 25). Дела апостолска наглашавају главну тему Библије, наиме посвећење Божјег имена посредством његовог Краљевства под Христовом влашћу, и показују како се добра вест о Краљевству тријумфално ширила упркос жестоком противљењу (Дела 8:12; 19:8; 28:30, 31).

15. У ком смислу ће нам користити разматрање Дела апостолских?

¹⁵ Разматрање ове библијске књиге може бити заиста занимљиво и може ојачати нашу веру. Размишљање о примеру који су нам оставили први храбри и ревни Христови следбеници сигурно ће позитивно утицати на нас. Бићемо подстакнути да се угледамо на нашу верну браћу и сестре из првог века. Тако ћемо бити боље опремљени да испунимо наш задатак да стварамо ученике. Књига коју управо читаш помоћи ће ти да темељно анализираш Дела апостолска.

16. Која три циља треба да постигне ова књига?

¹⁶ Која је сврха ове књиге? Ова књига треба да постигне три циља, наиме (1) да ојача наше уверење да Јехова помоћу свог светог духа подупире проповедање добре вести и стварање ученика, (2) да нас подстакне да будемо ревни у служби проповедања по узору на Христове следбенике из првог века и (3) да продуби наше поштовање према Јеховиној организацији и онима који надгледају проповедање, као и скупштине широм света.

17, 18. Како је конципирана ова књига и која њена обележја ће нам користити док лично проучавамо Библију?

¹⁷ Како је конципирана ова књига? Запазићеш да је књига подељена на осам делова, а у сваком се разматра један део из Дела апостолских. Циљ наредних поглавља није да размотримо сваки стих из Дела апостолских већ да извучемо поуке из догађаја описаних у тој библијској књизи и да видимо како можемо у свом животу применити оно што смо научили. На почетку сваког поглавља наведена је главна тема тог поглавља, као и библијски стихови који показују који део Дела апостолских ће се разматрати.

¹⁸ Ова књига има и нека друга обележја која ће ти бити од користи док лично проучаваш Библију. Прелепе слике које приказују  узбудљиве догађаје из Дела апостолских помоћи ће ти да представиш себи оно што се догађало док размишљаш о неком библијском запису. Многа поглавља имају оквире који садрже корисне додатне информације. Неки описују библијске личности чија је вера одличан пример за све нас. Други садрже више детаља о местима, догађајима, обичајима или другим личностима које се спомињу у Делима апостолским.

19. Шта с времена на време треба да се питамо?

¹⁹ Ова књига ти може помоћи да искрено анализираш себе. Без обзира на то колико си дуго објавитељ Краљевства, добро је да с времена на време застанеш и анализираш шта ти је најважније у животу и какав је твој став према служби проповедања (2. Кор. 13:5). Запитај се: Да ли у служби проповедања још увек имам осећај хитности? (1. Кор. 7:29-31). Да ли ревно и са уверењем проповедам добру вест? (1. Сол. 1:5, 6). Да ли дајем све од себе у проповедању и стварању ученика? (Кол. 3:23).

20, 21. Зашто наш задатак треба да извршавамо са осећајем хитности и у чему треба да будемо још одлучнији?

²⁰ Немојмо никада заборавити да смо добили један важан задатак, а то је да проповедамо и стварамо ученике. Сваким даном наш задатак постаје све хитнији. Крај овог света се брзо приближава. Никада раније није био у питању живот толиких људи. Ми не знамо колико ће се још оних који имају исправан став одазвати на нашу поруку (Дела 13:48). Али на нама лежи одговорност да помогнемо таквим особама пре него што буде прекасно (1. Тим. 4:16).

²¹ Зато је веома важно да се угледамо на ревне проповеднике из првог века. Пажљиво проучавај ову књигу, јер ће те она подстаћи да проповедаш с још већом ревношћу и храброшћу. И буди још одлучнији да и даље темељно сведочиш о Божјем Краљевству (Дела 28:23).