1-3. (а) На који начин је свети дух пружио вођство Павлу и његовим сарадницима? (б) Шта ћемо у наставку размотрити?

 ГРУПА жена излази из Филипа, града у Македонији. Убрзо стижу до речице Гангитес. По обичају седају на обалу реке да би се помолиле израелском Богу. Јехова их посматра (2. Лет. 16:9; Пс. 65:2).

² У међувремену, више од 800 километара источно од Филипа, једна група људи напушта Листру, која се налази у јужном делу Галатије. Неколико дана касније стижу до поплочаног римског пута који води на запад до најгушће насељеног подручја у Азији. Ти људи, наиме Павле, Сила и Тимотеј, једва чекају да тим путем стигну до Ефеса и других градова у којима хиљаде људи треба да чују за Христа. Али пре него што уопште крећу у том правцу, свети дух их зауставља на неки нама непознат начин. Забрањено им је да проповедају у Азији. Зашто? Исус жели да посредством светог духа Павла и његове сапутнике одведе преко Мале Азије и Егејског мора до обала речице Гангитес.

³ У извештају о томе како је Исус водио Павла и његове сараднике током тог необичног путовања у Македонију налазе се веома важне поуке за нас данас. Погледајмо зато неке догађаје који су се одиграли на Павловом другом мисионарском путовању на које је кренуо око 49. године н. е.

4, 5. (а) Шта се догодило Павлу и његовим сарадницима у Витинији? (б) Шта су ученици одлучили и до чега је то довело?

⁴ Будући да им није било дозвољено да проповедају у Азији, Павле и његови сарадници су кренули на север да проповедају у градовима у области Витиније. Да би тамо стигли, можда су морали данима да пешаче непоплочаним путевима између ретко насељених области Фригије и Галатије. Међутим, када су се приближили Витинији, Исус их је посредством светог духа поново зауставио (Дела 16:6, 7). Тада су већ сигурно били збуњени. Знали су шта да проповедају и како, али нису знали где. Они су, да тако кажемо, куцали на врата која воде ка Азији, али се она нису отворила. Куцали су и на врата која воде у Витинију, али се ни она нису отворила.  Ипак, Павле је чврсто решио да куца док не наиђе на врата која ће се отворити. Ти људи су донели једну наизглед чудну одлуку. Кренули су на запад и прешли око 550 километара заобилазећи све градове док нису стигли до луке Троаде, одакле су могли да се отисну ка Македонији (Дела 16:8). Тамо је Павле по трећи пут закуцао на још једна врата, која су се овог пута широм отворила!

⁵ Јеванђелиста Лука, који се у Троади придружио Павлу и његовим сарадницима, извештава шта се десило: „Током ноћи, Павле је у визији видео једног Македонца који је стао пред њега и молио га: ’Дођи у Македонију и помози нам!‘ Након што је Павле имао ту визију, одмах смо кренули у Македонију, јер смо закључили да нас Бог позива да им објавимо добру вест“ a (Дела 16:9, 10). Павле је напокон сазнао где треба да проповеда. Сигурно је био срећан што није одустао на пола пута! Њих четворица су одмах отпловила за Македонију!

6, 7. (а) Шта можемо научити из онога што се десило током Павловог путовања? (б) У шта можемо бити сигурни на основу онога што је Павле доживео?

⁶ Шта можемо научити из онога што се догодило Павлу? Запазимо следеће: Исус је посредством Божјег духа дао Павлу упутства тек након што је Павле кренуо за Азију, затим након што се приближио Витинији и на крају, тек након што је стигао у Троаду Исус га је упутио у Македонију. Исус, као Поглавар скупштине, може и нас данас водити на сличан начин (Кол. 1:18). Примера  ради, можда већ неко време размишљамо о томе да започнемо с пионирском службом или да се преселимо негде где постоји већа потреба за објавитељима Краљевства. Међутим, можда ће нас Исус преко Божјег духа усмерити тек након што направимо неке конкретне кораке ка остварењу свог циља. Зашто то можемо рећи? Размислимо о следећем примеру: Возач може усмерити свој ауто лево или десно само када је ауто у покрету. Слично томе, Исус ће нас усмерити како да више учинимо у служби, али само ако смо у покрету, то јест ако се истински трудимо да нешто конкретно и урадимо.

⁷ Међутим, шта ако се ми трудимо, али тренутно не видимо неке резултате? Да ли треба да одустанемо, мислећи да нас Бог не води својим духом? Не. Сети се да је и с Павлом било тако. Али он је ипак наставио да куца док није наишао на врата која су му се отворила. Можемо бити сигурни да ће се и нама отворити велика врата уколико истрајемо у потрази за њима (1. Кор. 16:9, фусн.).

8. (а) Какви су били Филипи? (б) До каквих резултата је довело Павлово проповедање на месту где су се људи окупљали на молитву?

⁸ Кад су стигли у област Македоније, Павле и његови сарадници су отишли у Филипе, град чији су се становници поносили тиме што су римски грађани. За пензионисане римске војнике који су тамо живели Филипи су били као Рим у малом усред Македоније. Изван градских капија, поред речице, мисионари су пронашли једно место за које су мислили да je „место где се људи окупљају да се моле“. b На сабат су дошли тамо и затекли неколико жена које су се окупиле како би се молиле Богу. Ученици су сели и почели да разговарају с њима. Слушала их је и једна жена која се звала Лидија и „Јехова је отворио њено срце“. Лидија је била толико одушевљена оним што је сазнала од мисионара да су се она и и сви њени укућани крстили. Затим је замолила Павла и његове сараднике да остану у њеном дому c (Дела 16:13-15).

9. Како данас многи следе Павлов пример и које им благослове то доноси?

⁹ Замисли само колико им је радости донело Лидијино крштење. Павлу је сигурно било веома драго што је прихватио позив да дође у Македонију и што је Јехова одлучио да преко њега и његових сарадника одговори на молитве тих богобојазних жена. И данас се многа браћа и сестре, било да су млади или стари, сами или у браку, селе на подручја где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Тачно је да се они суочавају с тешкоћама, али изгледа да оне и нису толико велике у поређењу са радошћу коју осећају када пронађу људе попут Лидије, који прихватају библијску истину.  Да ли би и ти могао да нешто промениш у свом животу како би отишао на подручје где је већа потреба? Очекују те многи благослови. Узмимо као пример брата Арона, који има нешто више од 20 година и који се преселио у једну земљу у Средњој Америци. Он каже нешто с чиме би се многи сложили: „Служење у страној земљи помаже ми да духовно напредујем и да се приближим Јехови. А у служби проповедања је стварно фантастично – водим осам библијских курсева!“

10. Како су се демони умешали да би зауставили Павла и његове сараднике у проповедању?

¹⁰ Сатана је сигурно био бесан што је добра вест хватала корен у делу света у ком су он и његови демони несметано деловали. Зато уопште није чудо што су се демони умешали да би зауставили Павла и његове сараднике у проповедању. Док су одлазили на место где су се људи молили, једна девојка опседнута демоном која је својим прорицањем доносила добит својим господарима, данима је ишла за њима вичући: „Ови људи су робови Свевишњег Бога! Они вам објављују како се можете спасти!“ Можда је демон натерао девојку да изговара те речи како би изгледало да њено прорицање и Павлова учења потичу из истог извора. То је пажњу посматрача могло одвући од правих Христових следбеника. Али Павле је ућуткао ту девојку тако што је истерао демона из ње (Дела 16:16-18).

11. Шта се десило с Павлом и Силом када је демон био истеран из девојке?

¹¹ Њени господари су се разбеснели када су видели да се више не могу надати лакој заради. Одвукли су Павла и Силу на трг, где су градски поглавари, службеници који су представљали Рим, обављали суђења. Они су циљали на предрасуде и патриотизам судија када су рекли: „Ови људи уносе велики немир у наш град. Они су Јудејци и уче наш народ обичајима које не смемо прихватити нити их се држати, јер смо римски грађани.“ Њихове речи су одмах постигле свој циљ. „На то се мноштво [на тргу] окренуло против њих [Павла и Силе], а градски управитељи су наредили [...] да се ишибају.“ После тога су их одвели у затвор. Чувар их је бацио у унутрашњи део затвора и ставио им ноге у кладе (Дела 16:19-24). Када је залупио врата за собом, у том делу затвора је било толико мрачно да су Павле и Сила тешко могли да виде један другог. Али Јехова је све видео (Пс. 139:12).

12. (а) Како су Христови ученици гледали на прогонство и зашто? (б) Како нам се Сатана и они које он користи и данас противе?

¹² Годинама раније, Исус је рекао својим следбеницима да ће бити прогоњени (Јов. 15:20). Зато су Павле и његови сарадници, када су дошли у Македонију, рачунали на то да ће се суочити с противљењем. Прогонство које је наступило нису сматрали  знаком Јеховиног неодобравања, већ изразом Сатаниног гнева. Људи које Сатана данас користи још увек се служе методама какве су коришћене у Филипима. Злобни противници нас представљају у погрешном светлу у школи и на радном месту и тако подстичу друге да буду против нас. У неким земљама, верски противници нас оптужују на судовима и у ствари кажу: „Сведоци узнемиравају људе учењима која ми ’традиционални верници‘ не можемо прихватити.“ У неким местима, наши суверници добијају батине и затворске казне. Али Јехова све то види (1. Петр. 3:12).

13. Шта је навело чувара да пита: „Шта морам да урадим да бих се спасао?“

¹³ Павлу и Сили је сигурно требало неко време да се опораве од онога што им се десило тог дана. Међутим, до поноћи су се већ осећали боље тако да су се „молили и песмом хвалили Бога“. А онда се у затвору изненада осетио земљотрес. Чувар се тргао из сна, видео је да су врата отворена и уплашио се да су затвореници побегли. Будући да је знао да ће бити кажњен што је дозволио да побегну, „извукао је мач да се убије“. Али Павле је повикао из свег гласа: „Не чини то! Сви смо овде!“ Преплашени чувар их је упитао: „Молим вас, реците ми шта морам да урадим да бих се спасао?“ Павле и Сила га нису могли спасти. Само је Исус то могао. Зато су му одговорили: „Веруј у Господа Исуса, па ћете и ти и твоји укућани бити спасени“ (Дела 16:25-31).

14. (а) У ком погледу су Павле и Сила помогли чувару? (б) Како су Павле и Сила били благословљени што су с радошћу подносили прогонство?

¹⁴ Да ли је чувар био искрен када је то питао? Павле није сумњао у то. Тај човек је био нејеврејин и није познавао свете списе. Пре него што би могао да постане хришћанин, морао би да се упозна са основним учењима из светих списа и да их прихвати. Зато су Павле и Сила провели неко време с њим и пренели му „Јеховину реч“. Заокупљени поучавањем, можда су заборавили на болове од удараца које су добили. Међутим, чувар је видео дубоке посекотине на њиховим леђима и опрао им ране. Затим су се „он и сви његови укућани одмах крстили“. Павле и Сила су заиста били благословљени што су с радошћу подносили прогонство! (Дела 16:32-34).

15. (а) Како многи Сведоци данас следе пример Павла и Силе? (б) Зашто и даље треба да посећујемо људе на нашем подручју?

¹⁵ Попут Павла и Силе, многи Јеховини сведоци у данашње време проповедају добру вест док су у затвору због своје вере и то доноси добре резултате. Примера ради, у једној земљи у којој су наше активности биле забрањене, у једном тренутку је чак 40 процената свих Сведока који су тамо живели сазнало истину о Јехови док су били у затвору! (Ис. 54:17). Запази такође да је чувар тражио помоћ тек након земљотреса. Слично томе, можда ће  и у данашње време неки људи прихватити добру вест о Краљевству тек кад се њихов свет због нечега изненада уздрма. Ако увек изнова посећујемо људе на нашем подручју, бићемо спремни да им помогнемо кад затреба.

16. До каквог преокрета је дошло дан након што су Павле и Сила били ишибани?

¹⁶ Следећег јутра су градски управитељи наредили да Павле и Сила буду пуштени. Али Павле је рекао: „Без суђења су нас јавно ишибали, нас римске грађане, и бацили у затвор. Зар ће нас сада кришом пустити? Нипошто! Нека сами дођу и изведу нас.“ Када су градски управитељи чули да су њих двојица римски грађани, уплашили су се јер су повредили права тих људи. d Ситуација се преокренула. Ученици су били јавно ишибани, а сада су градски управитељи морали да им се јавно извине. Замолили су Павла и Силу да оду из Филипа. Они су пристали на то, али су најпре отишли да охрабре нове ученике којих је било све више. Тек после тога су напустили град.

17. Коју су важну поуку извукли нови ученици када су видели колико су Павле и Сила истрајни?

¹⁷ Павле и Сила би вероватно избегли батине да су се позвали на права која су имали као римски грађани (Дела 22:25, 26). Међутим, ученици из Филипа су могли стећи утисак да су они користили свој положај како би себе поштедели неприлика које би их задесиле због Христа. Како би то утицало на веру ученика који нису били римски грађани, пошто њих закон није штитио од шибања? Зато су Павле и Сила претрпели батине. Тако су примером показали новим ученицима да Христови следбеници могу остати чврсти упркос прогонству. С друге стране, тиме што су инсистирали да им се признају права која су имали као римски грађани, Павле и Сила су приморали градске управитеље да јавно признају да су поступили противно закону. То их је могло спречити да прогоне Павлове сувернике и пружити извесну меру законске заштите како у будућности не би дошло до сличних напада.

18. (а) Како данас хришћански надгледници следе Павлов пример? (б) Како ми данас бранимо и законски потврђујемо „право на проповедање добре вести“?

¹⁸ У данашње време надгледници у хришћанској скупштини такође пружају другима добар пример. Све што очекују да њихова браћа и сестре раде, то исто су и они спремни да чине. Попут Павла, и ми пажљиво одмеравамо како и када ћемо користити своја законска права у циљу заштите. Уколико је потребно,  обраћамо се локалним, државним, па чак и међународним судовима како бисмо законски заштитили своје право да служимо Богу. Наш циљ није да спроводимо друштвене реформе, већ да бранимо и законски потврђујемо „право на проповедање добре вести“, као што је Павле написао скупштини у Филипима десетак година након што је тамо био затворен (Фил. 1:7). Међутим, без обзира на то какав може бити исход таквих судских случајева, и ми смо, попут Павла и његових сарадника, одлучни да и даље објављујемо добру вест где год да нас води Божји дух (Дела 16:10).