Пређи на садржај

Пређи на садржај

СЕДАМНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ

Разговарао је с њима „износећи доказе из Писма“

Разговарао је с њима „износећи доказе из Писма“

Основа квалитетног поучавања и изванредан пример Веријаца

На темељу Дела апостолских 17:1-15

1, 2. Ко је све путовао из Филипа за Солун и о чему су можда размишљали?

 ПРОМЕТАН пут који су изградили вешти римски инжењери пресеца кршевите планине. Дуж тог пута повремено се мешају разни звуци – магарци њачу, точкови клопарају по дебелим каменим плочама, чује се жамор разноразних путника, међу којима има војника, трговаца и занатлија. Тројица пријатеља, Павле, Сила и Тимотеј, иду овим путем више од 130 километара, од Филипа до Солуна. Ово путовање није нимало лако, нарочито за Павла и Силу. Још увек имају ране које су задобили у Филипима, где су били ишибани (Дела 16:22, 23).

2 Шта овим људима помаже да не мисле толико о километрима које тек треба да превале? Разговор им сигурно много значи. Још увек су пресрећни што су се чувар затвора у Филипима и његови укућани крстили. То што су доживели помаже овим путницима да с још већом одлучношћу наставе да објављују Божју реч. Међутим, док се приближавају приобалном граду Солуну, можда се питају како ће их Јудејци у том граду примити. Да ли ће насрнути на њих или ће их чак претући, као што се то десило у Филипима?

3. Како нам Павлов пример може користити када је потребно да скупимо храброст да проповедамо?

3 Павле је касније открио своја осећања у писму које је упутио хришћанима у Солуну: „У Филипима [смо] претрпели невољу и били злостављани, али уз помоћ нашег Бога одважили смо се да вам проповедамо Божју добру вест, иако смо доживљавали жестоко противљење“ (1. Сол. 2:2). Изгледа да је Павле овим речима указао на то да је са стрепњом дошао у Солун, нарочито после онога што се десило у Филипима. Можеш ли разумети како се осећао? Да ли је и теби некада тешко да проповедаш добру вест? Павле се уздао у Јехову да ће га ојачати и да ће му помоћи да скупи потребну храброст. Разматрање Павловог примера може и теби помоћи да учиниш исто (1. Кор. 4:16).

Износио је „доказе из Писма“ (Дела апостолска 17:1-3)

4. Зашто је врло вероватно да је Павле у Солуну боравио више од три недеље?

4 Лука извештава да је Павле у Солуну проповедао у синагоги три сабата. Да ли то значи да је у том граду провео само три недеље? Не мора да значи. Не знамо тачно када је Павле први пут дошао у синагогу након што је стигао у град. Сем тога, Павле нам у својим писмима открива да су он и његови сарадници радили док су били у Солуну како би се издржавали (1. Сол. 2:9; 2. Сол. 3:7, 8). Надаље, током боравка у том граду, Павле је од браће из Филипа два пута добио оно што му је било потребно (Фил. 4:16). Према томе, Павле је у Солуну вероватно боравио више од три недеље.

5. На шта је Павле апеловао док је проповедао у синагоги?

5 Скупивши храброст, Павле је почео да проповеда онима који су се окупили у синагоги. По свом обичају, „разговарао [je] с њима износећи доказе из Писма. Позивајући се на оно што је написано, објашњавао им је и доказивао да је требало да Христ страда и ускрсне из мртвих. Говорио је: ’Исус – о ком вам причам – он је Христ‘“ (Дела 17:2, 3). Запази да Павле није покушавао да узбурка њихове емоције, већ је апеловао на њихов разум. Он је знао да су они који долазе у синагогу упознати са светим списима и да их поштују. Али проблем је био у томе што их нису разумели. Зато је Павле на темељу Писама објашњавао и доказивао да је Исус из Назарета обећани Месија, то јест Христ.

6. Како је Исус поучавао на темељу светих списа и како је то деловало на његове ученике?

6 Павле је поступао по узору на Исуса, који је своја учења темељио на светим списима. На пример, током своје службе на земљи, Исус је рекао својим следбеницима да свети списи кажу да ће Син човечји много тога претрпети, да ће бити убијен и да ће ускрснути (Мат. 16:21). Исус се после ускрсења појављивао својим ученицима. То је већ само по себи потврђивало да је говорио истину. Па ипак, учинио је и више од тога. Ево шта је рекао неким ученицима: „Почевши од Мојсија и свих Пророка, протумачио им је оно што је писано о њему у целом Писму.“ Како је то деловало на њих? Ученици су рекли: „Зар нам срце није горело док нам је путем говорио, док нам је тумачио Писмо?“ (Лука 24:13, 27, 32).

7. Зашто је важно да се оно што проповедамо заснива на Библији?

7 Порука из Божје Речи је делотворна (Јевр. 4:12). Зато прави хришћани у савремено доба заснивају своја учења на њој, баш као што су то радили Исус, Павле и други апостоли. И ми у разговору с људима користимо логичне аргументе, објашњавамо библијске стихове и пружамо доказе да је оно што говоримо заиста из Библије тако што им читамо из ње. На крају крајева, порука коју преносимо није наша. Када често користимо Библију, помажемо људима да схвате да оно о чему говоримо нису наше идеје, већ учења која потичу од Бога. Поред тога, за нас је добро да не изгубимо из вида да је порука коју проповедамо чврсто заснована на Божјој Речи. Она је потпуно поуздана. То сазнање нам сигурно помаже да одважно проповедамо, као што је то и Павле радио.

„Неки од њих [су] постали верници“ (Дела апостолска 17:4-9)

8-10. (а) Како су људи у Солуну реаговали на добру вест? (б) Зашто су неки Јудејци били љубоморни на Павла? (в) Шта су ти противници урадили?

8 Павле се већ уверио у истинитост следећих Исусових речи: „Роб није већи од свог господара. Ако су прогонили мене, прогониће и вас, ако су се држали мојих речи, држаће се и ваших“ (Јов. 15:20). Павле је у Солуну наишао на управо такве реакције – неки су га слушали с великим интересовањем, док су му се други супротстављали. Што се тиче оних који су позитивно реаговали, Лука је написао: „Неки од њих [Јудејаца] постали [су] верници [хришћани] и придружили се Павлу и Сили. Придружило им се и много побожних Грка и доста угледних жена“ (Дела 17:4). Ти нови ученици су били срећни што им је неко помогао да исправно разумеју свете списе.

9 Премда су неки били захвални за оно што им је Павле говорио, други су били бесни на њега. Неки Јудејци у Солуну су били љубоморни на Павла зато што је много Грка прихватило добру вест. Ти Јудејци, чији је циљ био да стварају прозелите, поучавали су Грке светим списима и сматрали су их својим власништвом. А онда се одједном појавио Павле који им је такорећи украо те Грке, и то усред синагоге! Јудејци су били страшно љути!

„Тражили [су] Павла и Силу да их изведу пред руљу“ (Дела апостолска 17:5)

10 Лука нам каже шта се затим десило: „Јудејци су постали љубоморни, па су на тргу нашли неке зле, беспослене људе и тако окупили руљу и изазвали метеж у граду. Упали су у Јасонову кућу и тражили Павла и Силу да их изведу пред руљу. Пошто их нису нашли, одвукли су Јасона и неку браћу пред градске поглаваре, вичући: ’Ови људи су направили пометњу по целом свету, а сада су дошли и овде. Јасон их је примио у своју кућу, а сви они се буне против царевих одредби, говорећи да постоји други краљ – Исус‘“ (Дела 17:5-7). Како ће то утицати на Павла и његове сараднике?

11. Које су оптужбе биле изнете против Павла и других који су с њим објављивали добру вест и на коју су одредбу можда мислили ти противници? (Видети фусноту.)

11 Разјарена руља је нешто стварно страшно јер наваљује као набујала река – силовито и необуздано. То оружје су Јудејци употребили покушавајући да се отарасе Павла и Силе. Када су Јудејци „изазвали метеж у граду“, пробали су да убеде градске поглаваре да су у питању озбиљне оптужбе. Најпре су оптужили Павла и друге који су с њим објављивали добру вест да су „направили пометњу по целом свету“, иако тај метеж у Солуну нису они изазвали! Друга оптужба је била далеко озбиљнија. Јудејци су тврдили да ти мисионари објављују долазак другог краља, Исуса, и да тиме крше цареве одредбе. a

12. Шта показује да су оптужбе против хришћана у Солуну могле за собом повући озбиљне последице?

12 Сетимо се да су верске вође изнеле сличне оптужбе против Исуса. Пилату су рекли следеће: „Овај човек заводи наш народ [...] и говори за себе да је Христ, краљ“ (Лука 23:2). Пилат се вероватно уплашио да би цар могао закључити да је он опростио велеиздају, па је зато наредио да Исус буде погубљен. Слично томе, оптужбе које су изнете против хришћана у Солуну могле су за собом повући озбиљне последице. У једном делу се каже: „Они су заиста били у изузетно великој опасности, јер је ’често и само наговештај издаје цара био погубан за онога ко би био оптужен за тако нешто‘.“ Да ли ће тај опаки напад успети?

13, 14. (а) Зашто руља није успела да заустави проповедање? (б) Како је Павле био опрезан као што је Христ и саветовао и како се можемо угледати на њега?

13 Та руља није успела да заустави проповедање у Солуну. Зашто? Један од разлога је то што нису могли да нађу Павла и Силу. Сем тога, градски поглавари по свему судећи нису били уверени да су те оптужбе биле тачне. Након што су „добили новчану гаранцију“, пустили су Јасона и другу браћу која су била изведена пред њих (Дела 17:8, 9). Будући да је Павле знао да је Исус својим ученицима дао савет да буду „опрезни као змије, а безазлени као голубови“, он се држао подаље од опасности како би могао да проповеда на неком другом месту (Мат. 10:16). Јасно је да то што је Павле скупио храброст да проповеда не значи да је био непромишљен. Како данашњи хришћани могу следити његов пример?

14 У савремено доба, свештенство хришћанског света је често хушкало руље против Јеховиних сведока. Оптужујући их за побуну и подривање власти, они наводе владаре да предузму нешто против Сведока. Као и прогониоце из првог века, и данашње противнике покреће љубомора. У сваком случају, прави хришћани не желе да се беспотребно излажу опасностима. Ми избегавамо сукобе с љутим и неразумним људима кад год је то могуће, и гледамо да у миру наставимо са својом службом, можда тако што ћемо поново доћи кад се ситуација смири.

Они су „били племенитији“ (Дела апостолска 17:10-15)

15. Како су Веријци реаговали на добру вест?

15 Браћа су из безбедносних разлога послала Павла и Силу у Верију, која је од Солуна била удаљена око 65 километара. Када су стигли тамо, Павле је ушао у Синагогу и разговарао са онима који су се тамо окупили. Сигурно се обрадовао што су га слушали. Лука је написао да су Јудејци у Верији били „племенитији од оних у Солуну, јер су свим срцем [„отворенијег ума“, фуснота] прихватили Божју реч. Сваки дан су пажљиво истраживали Писмо да виде да ли је оно што су слушали истина“ (Дела 17:10, 11). Да ли су ове речи биле нека врста критике на рачун оних који су у Солуну прихватили истину? Не, нису. Павле је Солуњанима касније написао: „Непрестано и захваљујемо Богу, јер кад сте од нас чули Божју реч, нисте је прихватили као људску реч, него као Божју реч, што она заиста и јесте, и она делује у вама који верујете“ (1. Сол. 2:13). Због чега су онда Јудејци у Верији били племенитији?

16. Зашто је за Веријце с правом речено да су били племенитији?

16 Премда је за Веријце то што су чули било нешто ново, они нису били сумњичави нити претерано критични, а нису били ни лаковерни. Као прво, помно су пратили оно што је Павле говорио. Затим су проверавали оно што су сазнали упоређујући то са светим списима које им је Павле објашњавао. Сем тога, марљиво су проучавали Божју Реч не само на сабат, већ свакодневно. И то су радили „свим срцем“, то јест „отворенијег ума“, потпуно се посветивши истраживању светих списа у светлу новог учења. А онда су показали да су довољно понизни да се мењају, будући да су „многи од њих постали верници“ (Дела 17:12). Зато није чудо што је Лука рекао да су били племенитији!

17. Зашто је пример Веријаца за сваку похвалу и како се можемо угледати на њих без обзира на то колико дуго смо у истини?

17 Веријци нису знали да ће извештај о томе како су прихватили добру вест бити сачуван у Божјој Речи као изванредан пример за нас. Они су учинили управо оно што се Павле надао да ће учинити и што је Јехова Бог желео да учине. Исто тако и ми подстичемо људе да пажљиво истражују Библију, тако да њихова вера буде чврсто заснована на Божјој Речи. Међутим, да ли се може рећи да нам такав став више није потребан након што смо прихватили истину? Баш напротив, тада је још важније да са одушевљењем учимо од Јехове и да спремно примењујемо то што смо научили. На тај начин допуштамо Јехови да нас обликује и поучава у складу са својом вољом (Ис. 64:8). Тако и даље можемо служити нашем небеском Оцу и у потпуности му угодити.

18, 19. (а) Зашто је Павле отишао из Верије и како је показао истрајност коју вреди опонашати? (б) Коме ће Павле касније проповедати и где?

18 Павле се није дуго задржао у Верији. Извештај нам каже: „Кад су Јудејци из Солуна сазнали да Павле и у Верији објављује Божју реч, отишли су да и тамо нахушкају и узбуне народ. Тада су браћа одмах послала Павла у приморје, а Сила и Тимотеј су остали у Верији. Они који су пратили Павла довели су га све до Атине, а затим су се вратили. Он је по њима послао поруку Сили и Тимотеју да му се што пре придруже“ (Дела 17:13-15). Ти непријатељи добре вести су стварно били упорни! Није им било довољно то што су отерали Павла из Солуна, већ су отишли у Верију да и тамо праве исте проблеме. Али у томе ипак нису успели. Павле је знао да је његово подручје огромно и зато је једноставно отишао да проповеда на другом месту. Будимо и ми исто тако одлучни да осујетимо планове оних који желе да нас спрече да проповедамо.

19 Темељно сведочећи Јудејцима у Солуну и Верији, Павле је сигурно доста тога научио о томе колико је важно одважно сведочити и износити доказе из Писма. И ми смо то научили. Међутим, Павле ће се у Атини сусрести са сасвим другачијим људима, наиме с нејеврејима. Како ће проћи у том граду? То ћемо сазнати у следећем поглављу.

a Према речима једног изучаваоца, у то време је постојала једна одредба којом је цар забрањивао да се прориче „долазак новог краља или краљевства, а поготово оног за ког се каже да ће заменити постојећег цара или му судити“. Изгледа да су Павлови непријатељи изврнули чињенице и оптужили Павла да крши такву одредбу. Видети оквир „ Римски цареви у периоду о ком говоре Дела апостолска“.