1-3. (а) Зашто је апостол Павле у Атини био веома узнемирен? (б) Шта можемо научити анализирајући Павлов пример?

 ПАВЛЕ је веома узнемирен. Налази се у Атини, центру учености у ком су људе некада поучавали филозофи као што су Сократ, Платон и Аристотел. Атињани су веома религиозни. Павле свуда око себе – у храмовима, на трговима и по улицама – види многе идоле, јер Атињани обожавају мноштво богова. Он зна како Јехова, истинити Бог, гледа на идолопоклонство (Изл. 20:4, 5). Тај верни апостол дели Јеховино мишљење – идоли су му одвратни!

² Оно што Павле види када долази на агору, то јест градски трг, заиста је страшно. На северозападном делу трга, близу улаза, налазе се бројне статуе бога Хермеса са израженим фалусом. Трг је препун светилишта. Како ће овај ревни апостол проповедати људима који су огрезли у идолопоклонству? Да ли ће обуздати своје емоције и наћи нешто заједничко с тим људима? Да ли ће барем некоме помоћи да пронађе истинитог Бога?

³ Говор који је Павле одржао пред ученим Атињанима, а који је забележен у Делима апостолским 17:22-31, служи као пример уверљивог изражавања, тактичности и доброг просуђивања. Анализирањем Павловог примера можемо доста научити о томе како да нађемо заједнички језик с нашим саговорницима и како да им помогнемо да дођу до логичних закључака.

4, 5. Где је Павле проповедао у Атини и зашто није било лако проповедати тим људима?

⁴ Павле је био у Атини отприлике 50. н. е. током свог другог мисионарског путовања. a Док је чекао да Сила и Тимотеј стигну из Верије, Павле је по свом обичају разговарао „у синагоги с Јудејцима“. Такође је одлазио на трг, то јест агору, где је могао да разговара са Атињанима нејеврејског порекла (Дела 17:17). Атински трг који се простирао на око пет хектара налазио се северозападно  од Акропоља. Тај трг није био место на коме се само куповало и продавало. То је био јавни градски трг. У једној књизи се каже да је он био „економски, политички и културни центар града“. Атињани су се радо састајали на тргу и водили интелектуалне расправе.

⁵ Није било лако проповедати тим људима на тргу. Међу њима су били епикурејци и стоици, припадници супарничких филозофских школа. b Епикурејци су сматрали да је живот настао случајно. Њихово гледиште о животу могло би се сажети следећим речима: „Нема потребе плашити се Бога. После смрти нема бола. Добро се може постићи. Зло се може истрпети.“ Стоици су истицали важност разума и логике и нису веровали да је Бог стварна особа. Ни епикурејци ни стоици нису веровали у ускрсење о ком су говорили Христови ученици. Ова два филозофска гледишта очигледно су била неспојива са узвишеном истином правог хришћанства коју је Павле проповедао.

6, 7. Како су неки учени Грци реаговали на оно што је Павле проповедао и с којим се сличним реакцијама данас сусрећемо?

⁶ Како су учени Грци реаговали на оно што је Павле проповедао? Говорећи о њему, неки су користили реч која значи „брбљивац“ или „скупљач семења“ (Дела 17:18). Један изучавалац за ту реч каже следеће: „Она се првобитно односила на једну малу птицу која је около скупљала зрневље, а потом је почела да се примењује на особе које су на пијаци скупљале остатке хране и друге отпатке. Касније се у преносном смислу користила за човека који је сакупљао делиће неповезаних информација, а посебно за оног ко није могао да их исправно разуме.“ Другим речима, ти учени људи су рекли да је Павле један неуки крадљивац идеја. Међутим, као што ћемо касније видети, Павла није уплашило што су га тако назвали.

⁷ Ни данас није ништа другачије. И нас као Јеховине сведоке често називају увредљивим или погрдним именима због наших веровања заснованих на Библији. На пример, неки просветни радници тврде да је еволуција чињеница и кажу да свака интелигентна особа мора то прихватити. Зато сматрају неукима оне који не верују у еволуцију. Такви учени људи желе да наведу друге да мисле како смо ми „скупљачи семења“ када говоримо оно што Библија каже и када указујемо на доказе у природи који сведоче о постојању Створитеља. Али нас то не плаши. Баш напротив, ми са уверењем бранимо наше веровање да је живот на земљи дело интелигентног Створитеља, Јехове Бога (Откр. 4:11).

8. (а) Како су реаговали неки од оних који су чули оно што је Павле проповедао? (б) Шта је можда значило то што је Павле био одведен на Ареопаг? (Видети фусноту.)

⁸ Други који су чули оно што је Павле проповедао на тргу реаговали су другачије. Рекли су: „Изгледа да објављује туђа божанства“  (Дела 17:18). Да ли је он Атињанима стварно говорио о неким новим боговима? То је била озбиљна ствар, јер је подсећала на једну од оптужби због које је Сократ вековима пре тога био изведен пред суд и осуђен на смрт. Није чудо што су га одвели на Ареопаг и тражили да им објасни учења која су Атињанима чудно звучала. c Како ће Павле бранити истину пред људима који не познају свете списе?

9-11. (а) Како је Павле настојао да нађе заједнички језик са онима којима је проповедао? (б) Како се можемо угледати на Павла у нашој служби?

⁹ Сети се да је Павле био веома узнемирен због свег тог идолопоклонства које је видео. Међутим, није оштро искритиковао Атињане због обожавања идола већ је остао смирен. Изузетно тактично се трудио да допре до оних који су га слушали тако што је настојао  да с њима нађе заједнички језик. Почео је следећим речима: „Атињани, видим да сте у сваком погледу побожнији од других људи“ (Дела 17:22). Павле их је у ствари похвалио што су веома религиозни. То је заиста било мудро с његове стране. Он је схватао да неки који су заслепљени лажним веровањима могу имати пријемљиво срце. На крају крајева, и он је некада био у незнању и лоше поступао док није имао вере (1. Тим. 1:13).

¹⁰ Градећи на заједничком темељу, Павле је рекао да је приметио конкретан доказ побожности Атињана, наиме олтар посвећен „непознатом Богу“. У једној књизи се каже да су „Грци и други народи имали обичај да посвећују олтаре непознатим боговима, плашећи се да у свом обожавању не изоставе неког бога који би се због тога могао увредити“. Тај олтар је значио да су Атињани признавали да постоји Бог који им није познат. Павле је искористио ту чињеницу да би прешао на добру вест коју је проповедао. Он је рекао: „Ја вам говорим о том Богу, којем одајете част иако га не познајете“ (Дела 17:23). Павлов приступ је био ненаметљив али изузетно ефикасан. Није проповедао о неком новом или туђем богу, као што су га неки оптужили. Објављивао им је Бога који им је био непознат – истинитог Бога.

¹¹ Како се можемо угледати на Павла у нашој служби? Ако добро запажамо, неке ствари нам могу показати да ли је особа религиозна. На пример, можемо запазити да ли носи нека религиозна обележја или их можда има у кући или дворишту. Можда бисмо могли да кажемо: „Видим да сте религиозни. Баш сам желео да разговарам с неким ко верује у Бога.“ Уважавајући њихова гледишта, можемо наћи нешто заједничко о чему бисмо могли разговарати. Сети се да наш циљ није да унапред донесемо суд о другима на основу онога у шта верују. Међу нашим суверницима има много оних који су некада искрено веровали у лажна религиозна учења.

12. Како се Павле прилагодио својим слушаоцима?

¹² Павле је нашао заједнички језик с тим људима, али хоће ли тако и остати док им буде даље сведочио? Знајући да су веома образовани што се тиче грчке филозофије али да нису упознати са светим списима, прилагодио је свој приступ на неколико начина. Као прво, изнео је библијска учења, а да није директно цитирао из светих списа. Као друго, поистоветио се са својим слушаоцима говорећи у првом лицу множине. Као треће, цитирао је грчке писце како би показао да се нешто од онога о чему је говорио спомиње и у њиховој литератури. Хајде да сада анализирамо његов изузетан говор. Које је важне чињенице Павле пренео Атињанима о Богу ког нису познавали?

13. Шта је Павле рекао о пореклу свемира и шта је била суштина његових речи?

 ¹³ Бог је створио свемир. Павле је рекао: „Бог који је створио свет и све што је у њему не пребива у храмовима које су саградили људи јер је он Господар неба и земље“ d (Дела 17:24). Свемир није настао пуким случајем. Све је створио истинити Бог (Пс. 146:6). Врховног Господара неба и земље не могу обухватити храмови које су подигли људи, у каквима су пребивали Атина и друга божанства чија је слава зависила од тих храмова, светилишта и олтара (1. Краљ. 8:27). Суштина Павлових речи је јасна: Истинити Бог се не може упоредити ни са једним идолом који се налази у храмовима које су подигли људи (Ис. 40:18-26).

14. Како је Павле показао да Бог не зависи од људи?

¹⁴ Бог не зависи од људи. Идолопоклоници су практиковали да облаче своје идоле у раскошну одећу, засипају их скупоценим даровима или да им доносе храну и пиће, као да су идолима биле потребне све те ствари. Међутим, можда су неки од грчких филозофа који су слушали Павла сматрали да богу ништа не треба од људи. Ако је тако, без сумње су се сложили с Павловим речима да Богу не „служе људске руке, као да му је нешто потребно“. Заиста, Створитељу не требају никакве материјалне ствари које би му људи могли дати. Он је тај који њима даје оно што им треба – „живот и дах и све остало“, укључујући и сунчеву светлост, кишу и плодну земљу (Дела 17:25; Пост. 2:7). Према томе, Бог који даје људима све не зависи од тих истих људи.

15. Како се Павле осврнуо на то што су Атињани сматрали да су Грци бољи од других људи и коју важну поуку можемо извући из овог примера?

¹⁵ Бог је начинио човека. Атињани су сматрали да су Грци бољи од других људи. Али истицање своје расе или нације коси се с библијском истином (Пон. зак. 10:17). Павле се тактично и вешто осврнуо на ову осетљиву тему. Његови слушаоци су се несумњиво замислили  када је рекао да је Бог „од једног човека створио [...] све народе“ (Дела 17:26). Павле је говорио о запису из Постанка о стварању Адама, зачетника људског рода (Пост. 1:26-28). Пошто сви људи потичу од једног човека, ниједна раса или нација није боља од друге. Павлови слушаоци су несумњиво схватили суштину онога што је рекао. Из овога можемо извући једну важну поуку. Премда желимо да будемо тактични и разумни у служби проповедања, не желимо да разводњавамо библијску истину само да би људима била прихватљивија.

16. Каква је Створитељева намера с људима?

¹⁶ Бог је намеравао да људи буду блиски с њим. Чак и да су филозофи који су слушали Павла надугачко дебатовали о сврси људског постојања, никада то питање не би могли да разјасне до краја. Међутим, Павле је јасно показао да Бог жели да га људи траже и да га нађу јер он „није далеко ни од кога од нас“ (Дела 17:27). Бога ког Атињани нису познавали ни у ком случају није било немогуће упознати. Баш напротив, он није далеко од оних који заиста желе да га нађу и да га упознају (Пс. 145:18). Запазимо да је Павле употребио реч „нас“, чиме је и себе сврстао међу оне који треба да траже и нађу Бога.

17, 18. Зашто би требало да људи буду привучени Богу и шта учимо из тога како је Павле приближио ту мисао својим слушаоцима?

¹⁷ Људи имају много разлога да буду привучени Богу. Као што је Павле рекао, захваљујући њему „имамо живот, крећемо се и постојимо“. Неки изучаваоци кажу да је Павле алудирао на  речи Епименида, критског песника из шестог века пре н. е. који је био „значајна личност у религиозној традицији Атине“. Павле је навео још један разлог због ког људи треба да буду привучени Богу: „Као што су и неки од ваших песника рекли: ’Сви смо ми његова деца‘“ (Дела 17:28). Људи треба да гледају на Бога као на свог Оца, јер је он створио првог човека од ког су сви они потекли. Да би то приближио својим слушаоцима, Павле је мудро цитирао из грчких дела која су они вероватно уважавали. e По узору на Павла, и ми понекад можемо понешто цитирати из историјских књига, енциклопедија или друге озбиљне литературе. На пример, некоме би одговарајућ цитат из неке озбиљне књиге могао помоћи да увиди које је право порекло извесних обичаја и празника у кривој религији.

¹⁸ Павле је тиме рекао све што је било важно да ти људи знају о Богу, вешто бирајући своје речи. Шта би сада по његовом мишљењу требало да раде? На то им је одмах указао у наставку свог говора.

19, 20. (а) Како је Павле тактично објаснио колико је бесмислено обожавати идоле? (б) Шта је требало да Атињани учине?

¹⁹ Павле је био спреман да подстакне оне који су га слушали да предузму конкретне кораке. Осврћући се поново на цитат из грчке литературе, рекао је: „Дакле, пошто смо Божја деца, не треба да мислимо да је Бог налик нечему од злата, сребра или камена, што је обликовано људским умећем и маштом“ (Дела 17:29). И стварно, ако је Бог начинио људе, како онда он може имати облик идола, које су начинили људи? Објашњење које је Павле тактично изнео показало је колико је бесмислено обожавати идоле које су направили људи (Пс. 115:4-8; Ис. 44:9-20). Када је рекао „не треба да мислимо“, Павле је укључио и себе, чиме је несумњиво умањио могућност да их повреди.

²⁰ Затим је објаснио шта је требало урадити: „Бог се у прошлости није обазирао на такво незнање [заблуде да људи могу угодити Богу обожавањем идола], али сада поручује свим људима да се покају, где год да живе“ (Дела 17:30). Можда су се неки од тих људи запрепастили када су чули да треба да се покају. Али овај снажан говор је јасно показао да они свој живот дугују Богу и да њему треба да положе рачун. Требало је да траже Бога, да сазнају истину о њему и да цео свој живот доведу у склад с том истином. За Атињане је то значило да треба да признају да је идолопоклонство грех и да га одбаце.

21, 22. Којим снажним речима је Павле закључио свој говор и шта оне значе за нас?

 ²¹ Павле је свој говор закључио следећим снажним речима: „[Бог] је одредио дан кад ће праведно судити свету преко човека коме је то поверио. Њега је ускрснуо из мртвих, чиме је свим људима пружио доказ да ће тај дан сигурно доћи“ (Дела 17:31). Предстојећи Судњи дан је био отрежњавајућ разлог због ког је требало да траже и пронађу истинитог Бога. Павле није споменуо по имену онога ко је постављен за Судију, већ је за њега рекао нешто заиста изненађујуће, наиме да је живео као човек, да је умро и да га је Бог ускрснуо!

²² Овај узбудљив закључак је пун значења за нас данас. Ми знамо да је Судија ког је Бог наименовао ускрснули Исус Христ (Јов. 5:22). Такође знамо да ће Судњи дан трајати хиљаду година и да се брзо приближава (Откр. 20:4, 6). Ми се не плашимо Судњег дана јер разумемо да ће он донети неописиве благослове онима за које се просуди да су верни. Испуњење наше наде у величанствену будућност загарантовано је највећим чудом – ускрсењем Исуса Христа!

23. Како су људи реаговали на Павлов говор?

²³ Људи су различито реаговали на Павлов говор. „Једни су почели да се подсмевају“ кад су чули за ускрсење. Други су били љубазни али суздржани, па су рекли: „Причаћеш нам о томе други пут“ (Дела 17:32). Међутим, било је и оних који су позитивно реаговали: „Неки људи су му се придружили и постали верници. Међу њима су били Дионисије, члан суда на Ареопагу, једна жена по имену Дамара и други“ (Дела 17:34). И ми наилазимо на сличне реакције у служби проповедања. Неки нам се можда ругају, док су други љубазни али ипак незаинтересовани. Међутим, радујемо се када неки прихвате добру вест о Краљевству и постану верници.

24. Шта можемо научити из говора који је Павле одржао на Ареопагу?

²⁴ Док разматрамо Павлов говор можемо много тога научити о томе како да нешто логично објаснимо и уверљиво докажемо и како да се прилагодимо људима с којима разговарамо. Поред тога, можемо научити колико је важно да будемо стрпљиви и тактични са онима који су заслепљени лажним веровањима. Можемо извући још једну важну поуку: Никада не смемо разводњавати библијску истину само да бисмо угодили људима. Ипак, ако опонашамо пример апостола Павла можемо бити делотворнији учитељи у служби проповедања. Поред тога, надгледници се могу побољшати у поучавању у скупштини. На тај начин ћемо сви бити у позицији да помогнемо другима да траже Бога и пронађу га (Дела 17:27).