1, 2. (а) С којом опасношћу су се Павле и његови сарадници суочили у Ефесу? (б) Шта ћемо разматрати у овом поглављу?

 ЕФЕС се ори од вике и галаме мноштва људи који су изашли на улице. Ствара се огромна гужва и настаје прави метеж. Хватају двојицу сарадника апостола Павла и вуку их за собом. Широка улица у којој се налазе радње за трен ока постаје пуста док се ово разјарено мноштво слива у градско позориште у које се може сместити 25 000 гледалаца. Већина уопште не зна шта је изазвало тај метеж, али наслућују да су њихов храм и вољена богиња Артемида у опасности. Зато фанатично скандирају: „Велика је Артемида ефешка!“ (Дела 19:34).

² Још једном видимо како Сатана користи насилну руљу како би зауставио ширење добре вести о Божјем Краљевству. Наравно, насиље није једина тактика коју Сатана користи. У овом поглављу ћемо размотрити још неке сплетке којима се Сатана служио да би зауставио проповедање и угрозио јединство хришћана из првог века. Што је још важније, видећемо да су све те сплетке пропале јер се „Јеховина реч све више ширила и била све јача“ (Дела 19:20). Како су ти хришћани успели да надвладају Сатану? Исто као што и ми то данас успевамо. Наравно, за успех је заслужан Јехова, а не ми. Међутим, попут хришћана из првог века и ми морамо урадити свој део. Уз помоћ Јеховиног духа можемо развити особине с којима ћемо сигурно бити успешни у служби проповедања. Погледајмо најпре пример који нам је оставио Аполо.

3, 4. Шта су Акила и Прискила приметили да Аполу недостаје и шта су предузели?

³ Док је Павле био на путу за Ефес током свог трећег мисионарског путовања, у тај град је стигао један Јудејац који се звао Аполо. Родом је био из Александрије, чувеног града у Египту. Он је  имао неке изванредне особине. Веома лепо се изражавао. Осим што је био речит, „добро је познавао Писмо“. Поред тога, био је „пун духа и ревности“. С пуно жара, неустрашиво је говорио пред Јудејцима у синагоги (Дела 18:24, 25).

⁴ Акила и Прискила су га чули како говори. Можемо само замислити колико су били одушевљени тиме како је „тачно поучавао о Исусу“. Оно што је говорио о Исусу била је истина. Међутим, тај брачни пар је убрзо уочио да Аполо не зна нешто веома важно. Он је „знао само за Јованово крштење“. Тај скромни брачни пар који се бавио израђивањем шатора није се устручавао да приђе Аполу иако је он био речит и образован. Они су га позвали код себе и „тачније му објаснили Божји пут“ (Дела 18:25, 26). Како је тај речити и учени човек реаговао? Очигледно је показао понизност, једну од најважнијих особина коју хришћанин треба да има.

5, 6. Шта је помогло Аполу да буде још кориснији Јехови и шта учимо из његовог примера?

⁵ Аполо је постао још бољи Јеховин слуга зато што је прихватио помоћ коју су му пружили Акила и Прискила. Отпутовао је у Ахају и „много је помогао онима који су прихватили веру“. Он је такође дао добро сведочанство тамошњим Јудејцима који су тврдили да Исус није проречени Месија. Лука каже: „У јавним расправама [je] уверљиво оповргавао јудејске тврдње, доказујући из Писама да је Исус заиста Христ“ (Дела 18:27, 28). Аполо је заиста био од велике помоћи скупштинама! Заправо, његова служба је такође допринела томе да се „Јеховина реч“ шири и буде све јача. Шта можемо научити из његовог примера?

⁶ Прави хришћани се морају трудити да буду понизни. Свако од нас има неки дар, било да су у питању таленти, искуство или знање које смо стекли. Међутим, наша понизност треба да надмаши наше способности. У супротном, наше врлине могу постати наше мане. Тако би се у нама попут отровног корова могао развити понос (1. Кор. 4:7; Јак. 4:6). Ако смо заиста понизни, трудићемо се да друге сматрамо бољима од себе (Фил. 2:3). Неће нам бити криво ако нас неко исправи или ако жели да нас нечему поучи. Нећемо се поносно држати свог мишљења кад схватимо да оно није у складу са садашњим вођством светог духа. Све док смо понизни, бићемо од користи Јехови и његовом Сину (Лука 1:51, 52).

7. Како су Павле и Аполо показали понизност и тако оставили добар пример?

⁷ Понизност спречава настанак ривалства. Можеш ли замислити колико је Сатана жарко желео да створи раздор међу тим првим хришћанима? Сигурно би ликовао када би две тако јаке личности као што су Аполо и Павле постали супарници тако што би се рецимо љубоморно такмичили ко ће имати већи утицај у скупштинама. То би им се лако могло десити. Неки хришћани у Коринту су  већ говорили: „Ја сам Павлов“, а други: „Ја сам Аполов“. Да ли су их Павле и Аполо подстицали да тако нешто кажу? Нису! Павле је био понизан човек и сматрао је да је Аполо дао значајан допринос ширењу добре вести, па му је зато поверио још неке задатке. С друге стране, Аполо је слушао Павлова упутства (1. Кор. 1:10-12; 3:6, 9; Титу 3:12, 13). То је заиста изванредан пример како треба да понизно сарађујемо једни с другима.

8. Којим је путем Павле отишао у Ефес и зашто?

⁸ Павле је обећао да ће поново доћи у Ефес, и одржао је реч a (Дела 18:20, 21). Међутим, запазимо којим путем је ишао. Кад смо га задњи пут споменули био је у Антиохији у Сирији. Да би стигао до Ефеса могао је да оде до оближње Селеукије, да се укрца на брод и да отплови право до свог одредишта. Али уместо тога је „путовао по унутрашњости“. Према неким проценама, Павле је на путовању које је описано у Делима апостолским 18:23 и 19:1 превалио око 1 600 километара! Зашто је Павле изабрао тако тешку маршруту? Зато што је желео да ојача све ученике (Дела 18:23). Његово треће мисионарско путовање, као и претходна два, било је прилично тешко, али је сматрао да је свакако вредно труда. Покрајински надгледници и њихове супруге данас показују сличан став. Сигурно их ценимо због њихове самопожртвованости и љубави.

9. Зашто је једна група ученика морала поново да се крсти и коју поуку можемо извући из тога?

⁹ Павле је у Ефесу затекао групу од око 12 ученика Јована Крститеља. Они су били крштени Јовановим крштењем које више није важило. Сем тога, изгледа да су о светом духу знали мало или скоро ништа. Павле им је објаснио зашто је важно да се крсте у Исусово име, а они су попут Апола били понизни и спремни да уче. Кад су се крстили у Исусово име примили су свети дух и неке чудесне дарове. Из овога јасно произлази да је за нас веома корисно да будемо у току с Јеховином организацијом која стално напредује (Дела 19:1-7).

10. Зашто је Павле из синагоге прешао у једну школу и како се у служби проповедања можемо угледати на њега?

¹⁰ Ево још једног примера како су неки духовно напредовали. Павле је три месеца одважно проповедао у синагоги. Премда је износио „уверљиве доказе о Божјем Краљевству“, неки су били тврдокорни и постали су прави противници. Међутим, он није губио време са онима који су „погрдно говорили о Путу“, већ је почео  да држи говоре у једној школи (Дела 19:8, 9). Они који су желели да духовно напредују морали су да из синагоге пређу у ту школу. Ни ми, попут Павла, нећемо настављати разговор са онима који не желе да слушају или само желе да се расправљају с нама. Има још много понизних људи који треба да чују добру вест.

11, 12. (а) У чему је Павле оставио добар пример? (б) Како се Јеховини сведоци труде да у служби проповедања буду вредни и прилагодљиви?

¹¹ Могуће је да је Павле држао говоре у тој школи сваког дана од отприлике једанаест сати пре подне до четири сата по подне (Дела 19:9). То је вероватно био најмирнији али и најтоплији део дана када су многи престајали с послом да би ручали и одморили се. Ако претпоставимо да је Павле таквим темпом проповедао пуне две године, то би значило да је провео више од 3 000 сати у поучавању. b То је дакле још један разлог због чега се Јеховина реч „све више ширила и била све јача“. Павле је био вредан и прилагодљив. Организовао се тако да својом службом удовољи потребама људи на том подручју. А какви су били резултати? „Сви који су живели у Азији, и Јудејци и Грци, чули [су] Господову реч“ (Дела 19:10). Он је дао заиста темељно сведочанство.

¹² Јеховини сведоци у савремено доба су исто тако вредни и прилагодљиви. Ми се трудимо да разговарамо с људима где год и кад год их можемо наћи. Сведочимо на улицама, пијацама и паркинзима. Контактирамо с људима путем телефона или писама. Трудимо се да од куће до куће проповедамо у време када можемо пронаћи већину људи.

13, 14. (а) Какву је моћ Јехова дао Павлу? (б) Коју су грешку направили Скевини синови и како многи који се изјашњавају као хришћани праве сличну грешку?

¹³ Од Луке сазнајемо да је Павлова служба донела изванредне резултате првенствено због тога што му је Јехова дао да чини „велика чуда“. Чак су и тканине и кецеље које је Павле користио односили болесним људима и они су били излечени. На исти начин су и зли духови били истеривани c (Дела 19:11, 12). Такве изванредне победе над сатанским силама привукле су велику пажњу, али не увек у позитивном смислу.

¹⁴ „Неки од Јудејаца који су путовали од места до места и истеривали демоне“ хтели су да изведу чуда каква је Павле чинио. Неки од њих су покушавали да истерују демоне у име Исуса и Павла. Лука наводи пример седморице Скевиних синова, који су били чланови свештеничке породице. Демон им је рекао: „Познајем Исуса и знам Павла, али ко сте ви?“ Тада је човек који је био опседнут злим духом напао те шарлатане, скочивши на њих попут дивље звери, тако да су голи и израњавани морали да побегну (Дела 19:13-16). Била је то велика победа „Јеховине речи“ зато што се јасно видела разлика између силе која је била дата Павлу и немоћи припадника те лажне религије. И данас милиони људи греше кад мисле да је довољно то што само призивају Исусово име или што се изјашњавају као хришћани. Међутим, као што је Исус рекао, само они који стварно врше Божју вољу имају праву наду за будућност (Мат. 7:21-23).

15. Како можемо следити пример Ефешана када је реч о спиритизму и предметима који се користе у ту сврху?

¹⁵ Када се прочуло какво су понижење доживели Скевини синови људе је обузео страх од Бога, па су многи прихватили веру и престали да се баве спиритизмом. Ефешани су били познати по томе да су се бавили магијом. Бацање чини и ношење амајлија  било је нешто сасвим уобичајено, као и враџбине, често у писаном облику. Многи Ефешани су били подстакнути да донесу своје књиге о томе и да их пред свима спале. Када би се њихова вредност изразила данашњим новцем, по свему судећи би износила више десетина хиљада евра. d Лука каже: „Тако се Јеховина реч све више ширила и била све јача“ (Дела 19:17-20). Била је то заиста величанствена победа истине над лажима и демонизмом! Ти верни људи су нам оставили добар пример. И ми данас живимо у свету који је огрезао у спиритизму. Уколико схватимо да имамо нешто што је повезано са спиритизмом, треба да урадимо исто што су урадили и Ефешани – да се тога одмах решимо! Немојмо задржати такве ствари, колико год да су оне у материјалном смислу вредне.

16, 17. (а) Опиши како је Димитрије изазвао немире у Ефесу. (б) Како су Ефешани испољили свој фанатизам?

¹⁶ Сада долазимо до још једне Сатанине тактике коју је Лука описао када је рекао да је „настао велики немир због Пута“. Не би се баш могло рећи да је преувеличавао ствари e (Дела 19:23). Проблем је направио један сребрар који се звао Димитрије. Он је привукао пажњу других занатлија тако што их је прво подсетио да живе у благостању захваљујући продаји идола. Затим им је рекао да ће се оно што Павле проповеда лоше одразити на њихов посао, будући да хришћани не обожавају идоле. Онда је апеловао на њихов понос и национализам, упозоривши их да ће њихова богиња Артемида изгубити „своју славу“ и да ће се њен чувени храм, за који је знао цео свет, „сматрати безвредним“ (Дела 19:24-27).

¹⁷ Димитрије је постигао оно што је хтео. Занатлије су почеле да узвикују: „Велика је Артемида ефешка!“ У граду је настао метеж и створила се фанатична руља која је описана на почетку овог поглавља. f Павле, који је био самопожртвован као и увек, понудио се да оде у позориште како би се тамо обратио мноштву, али му ученици нису дозволили да се изложи таквој опасности. Извесни  Александар је стао пред то мноштво људи и покушао да им се обрати. Будући да је био Јудејац можда је желео да објасни разлику између Јудејаца и тих хришћана. Али њих нису занимала никаква објашњења. Кад су схватили да је Јудејац, надгласали су га скандирајући: „Велика је Артемида ефешка!“, што је трајало око два сата. И дан-данас се може видети сличан религиозни фанатизам. Он наводи људе да се понашају потпуно неразумно (Дела 19:28-34).

18, 19. (а) Како је градски писар умирио руљу у Ефесу? (б) Како људи на власти понекад штите Јеховин народ и какву улогу у томе има наше понашање?

¹⁸ Градски писар је на крају умирио народ. Тај способан и присебан човек је уверио ту руљу да хришћани не угрожавају њихов храм и њихову богињу, да Павле и његови сарадници нису учинили ништа против Артемидиног храма и да постоји начин за решавање таквих проблема. Можда је највећи ефекат имало то што их је подсетио да их Рим може оптужити за побуну на основу тог незаконитог окупљања и немира које су изазвали. Тада је распустио скуп. Колико се брзо распламсао њихов гнев, толико се брзо и стишао после ових разумних речи (Дела 19:35-41).

¹⁹ Ово није био први, а ни последњи пут да је један разуман човек на власти предузео нешто како би заштитио Исусове следбенике. У ствари, апостол Јован је у једној визији видео да ће током ових последњих дана стабилни елементи људског друштва, представљени земљом, прогутати праву бујицу сатанског прогонства против Исусових следбеника (Откр. 12:15, 16). Управо се тако и дешава. У многим случајевима непристрасне судије су штитиле право Јеховиних сведока да одржавају верске састанке и проповедају добру вест. Наравно, наше добро понашање може играти улогу у таквим победама. Изгледа да је Павле својим понашањем стекао поштовање неких високих службеника у Ефесу који су га молили да се не излаже опасности (Дела 19:31). И ми желимо да својим поштењем и лепим понашањем оставимо добар утисак на људе око нас. Никада не знамо до каквих резултата то може довести.

20. (а) Шта мислиш о напретку Јеховине речи у првом веку и данас? (б) Како и ти можеш имати удела у Јеховиним победама у данашње време?

²⁰ Сигурно је охрабрујуће размишљати о томе како се „Јеховина реч све више ширила и била све јача“ у првом веку. Исто тако је охрабрујуће видети како Јехова стоји иза сличних победа у наше време. Да ли би желео да и ти имаш удела у таквим победама, макар он био и сасвим мали? Онда извуци поуку из примера које смо управо разматрали. Остани понизан, држи корак с Јеховином организацијом која стално напредује, буди вредан, држи се подаље од спиритизма и дај све од себе да темељно сведочиш својим поштењем и добрим понашањем.