1-4. Зашто је Павле ишао у Јерусалим и шта га је тамо очекивало?

 РАСТАНАК у Милету свима тешко пада. Павлу и Луки није лако да се одвоје од ефешких старешина које су толико заволели. Ова двојица мисионара стоје на палуби брода. Понели су све што им треба за пут. Са собом носе и новац који су сакупили за хришћане у Јудеји који су били у оскудици и једва чекају да испоруче тај дар.

² Благи поветарац пуни једра и брод полако напушта бучно пристаниште. Павле и Лука, са још седморицом сапутника, гледају тужна лица браће која стоје на обали (Дела 20:4, 14, 15). Машу им с брода док се лица њихових пријатеља губе у даљини.

³ Павле је око три године блиско сарађивао са старешинама у Ефесу. Али сада је, вођен светим духом, на путу за Јерусалим. Донекле може претпоставити шта га тамо чека. Нешто раније је рекао тим старешинама: „Сада ме свети дух подстиче да идем у Јерусалим, иако не знам шта ће ми се тамо десити, осим што ми у сваком граду свети дух говори да ме чекају окови и невоље“ (Дела 20:22, 23). Премда је свестан опасности, Павле осећа да га „свети дух подстиче“, то јест осећа и обавезу и жељу да следи вођство духа и да оде у Јерусалим. Он цени свој живот, али вршење Божје воље му је важније од свега.

⁴ Да ли и ти имаш такав став? Када смо се предали Јехови свечано смо му обећали да ће нам вршење његове воље бити најважније у животу. Зато ће бити корисно да размотримо пример који нам је оставио верни апостол Павле.

5. Како су Павле и његови сапутници стигли до Тира?

⁵ Брод на који су се укрцали Павле и његови сарадници пловио је низ ветар, без промене курса, тако да су још истог дана дошли на Кос (Дела 21:1). Изгледа да се брод тамо усидрио преко ноћи пре него што је отпловио ка Родосу и Патари. У Патари, на јужној  обали Мале Азије, та браћа су се укрцала на велики теретни брод којим су стигли до феничанског града Тира. На том путу су прошли поред Кипра који име је био „с леве стране“ (Дела 21:3). Зашто је Лука, писац Дела апостолских, споменуо тај детаљ?

6. (а) Зашто се Павле можда охрабрио када је угледао Кипар? (б) До ког закључка можемо доћи ако размишљамо о томе како нас је Јехова благословио и како нам је помогао?

⁶ Можда је Павле показао на острво и испричао шта је тамо доживео. На свом првом мисионарском путовању, отприлике девет година раније, Павле је с Варнавом и Марком наишао на врачара Елиму који се противио проповедању (Дела 13:4-12). Можда је то што је угледао то острво и размишљао о ономе што се тамо десило охрабрило Павла и дало му снагу да поднесе оно што га је очекивало. Добро је да и ми размишљамо о томе како нас је Бог благословио и како нам је помогао да истрајемо у кушњама. То нам може помоћи да дођемо до закључка до ког је и Давид дошао када је рекао: „Праведник има много невоља, али Јехова га из свих њих избавља“ (Пс. 34:19).

7. Шта су Павле и његови сапутници урадили када су стигли у Тир?

⁷ Павле је знао колико је важно бити у друштву правих хришћана и зато је желео да буде с њима. Лука каже да су пронашли ученике када су стигли у Тир (Дела 21:4). Пошто су знали да у Тиру има хришћана, они су их пронашли и вероватно остали неко време код њих. Једна од великих ствари коју имамо захваљујући томе што служимо Јехови јесте то што, где год да одемо, можемо наћи сувернике који ће нас радо примити. Они који воле истинитог Бога и служе му, имају пријатеље широм света.

8. Како треба да разумемо оно што пише у Делима апостолским 21:4?

⁸ Описујући седмодневни боравак у Тиру, Лука извештава о нечему што у први мах изгледа збуњујуће: „Они [браћа из Тира] су наговарали Павла да не иде у Јерусалим, јер им је свети дух открио шта ће му се десити“ (Дела 21:4). Да ли је Јехова желео да Павле крене у неком другом правцу? Да ли је сада желео да му каже да не иде у Јерусалим? Не. Дух је наговештавао да ће се с Павлом лоше поступати у Јерусалиму, а не да не треба да иде у тај град. Изгледа да су посредством светог духа браћа у Тиру исправно закључила да ће Павле имати проблема у Јерусалиму. Дакле, они су се бринули за њега и зато су га наговарали да не иде у тај град. Сасвим је разумљиво што су желели да га заштите од предстојеће опасности. Међутим, Павле је чврсто решио да врши Јеховину вољу и зато је продужио за Јерусалим (Дела 21:12).

9, 10. (а) Које се сличне ситуације Павле можда сетио када је чуо због чега су браћа забринута? (б) Какво гледиште данас преовладава у свету и колико се то разликује од онога што је Исус рекао?

⁹ Када је чуо због чега су браћа забринута, Павле се можда сетио да је Исус наишао на сличну реакцију када је рекао својим ученицима да ће ићи у Јерусалим, да ће много тога претрпети и бити убијен. Понесен осећањима, Петар је рекао Исусу: „Буди добар према себи, Господе. Теби се то неће догодити.“ Исус је на то одговорио: „Одлази од мене, Сатано! Ти си ми камен спотицања, јер твоје мисли нису Божје, него људске“ (Мат. 16:21-23). Исус је чврсто одлучио да прихвати задатак који му је Бог дао, што је од њега захтевало самопожртвованост. Павле је имао исти став. Браћа у Тиру су као и апостол Петар имала добре намере, али нису разумела каква је заправо била Божја воља.

¹⁰ Многи данас воле да повлађују себи или да иду линијом мањег отпора. Већини људи одговара религија која је толерантна и која не тражи много од својих чланова. За разлику од тога, Исус је наглашавао другачији став. Он је својим ученицима рекао: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме  свој мученички стуб и нека иде за мном“ (Мат. 16:24). Мудро је и исправно следити Исуса, премда то није лако.

11. Како су ученици из Тира показали да воле Павла и да су уз њега?

¹¹ Убрзо је дошло време да Павле, Лука и други који су били с њима наставе своје путовање. Извештај о њиховом растанку показује колико су браћа из Тира волела Павла и подржавала га у његовој служби. Мушкарци, жене и деца испратили су Павла и његове сапутнике до обале. Онда су сви клекнули и помолили се, а затим се опростили. Павле, Лука и њихови сапутници су се укрцали на други брод и продужили за Птолемаиду, где су се састали с браћом и остали један дан с њима (Дела 21:5-7).

12, 13. (а) Какав је пример Филип оставио што се тиче службе проповедања? (б) Зашто је Филип добар пример данашњим очевима?

¹² Лука каже да су затим отпловили за Цезареју. Кад су стигли тамо, отишли су „код Филипа, проповедника добре вести“ a (Дела 21:8). Сигурно су се обрадовали када су га видели. Њега су у Јерусалиму око 20 година раније апостоли наименовали да се брине око расподеле хране у тек основаној хришћанској скупштини. Филип је годинама ревно проповедао. Када су се ученици разбежали због прогонства, он је отишао у Самарију и тамо почео да проповеда. Касније је проповедао етиопском дворанину и крстио га (Дела 6:2-6; 8:4-13, 26-38). Заиста је био истрајан у служби!

¹³ Филип није изгубио ревност у служби проповедања. Тада је живео у Цезареји, али је још увек био заокупљен проповедањем, јер га Лука назива проповедником добре вести. Такође сазнајемо да је имао четири ћерке које су пророковале, на основу чега се може закључити да су кренуле очевим стопама b (Дела 21:9). Дакле, Филип се доста трудио да у духовном погледу изгради своју породицу. Јеховине слуге које су уједно и очеви треба да се  угледају на њега тако што ће пружати добар пример у служби и помагати својој деци да заволе проповедање.

14. Како је и на Павла и на браћу деловало то што их је посећивао и које сличне прилике и данас постоје?

¹⁴ Павле је тражио сувернике у свим местима кроз која је пролазио и када их је нашао, проводио је време с њима. Та браћа су сигурно указала гостопримство њему и његовим сарадницима. У таквим приликама су се сигурно узајамно храбрили (Римљ. 1:11, 12). Сличних прилика има и данас. Ако покрајинском надгледнику и његовој жени отворимо врата свог дома, ма колико он био скроман, то ће користити и нама и њима (Римљ. 12:13).

15, 16. Какву је поруку пренео Агав и како је то утицало на присутне?

¹⁵ Док је Павле био код Филипа, дошао је још један уважен гост, Агав. Они који су били окупљени у Филиповом дому знали су да је Агав пророк. Он је прорекао велику глад за време Клаудијеве владавине (Дела 11:27, 28). Можда су се питали зашто је Агав дошао и какву поруку доноси. Док су нетремице гледали у њега, он је узео Павлов појас, то јест дугачак комад тканине у коме се могао држати новац или неке друге ствари и који се носио око струка. Њиме је свезао себи руке и ноге. Затим је пренео озбиљну поруку: „Ево шта каже свети дух: ’Овако ће Јудејци у Јерусалиму свезати човека чији је ово појас и предаће га у руке људима из других народа‘“ (Дела 21:11).

¹⁶ То пророчанство је потврдило да Павле треба да иде у Јерусалим. Оно је такође наговестило да ће због проповедања у том граду бити предат „у руке људима из других народа“. Пророчанство је оставило снажан утисак на све присутне. Лука каже: „Кад смо  то чули ми и други који су били присутни, почели смо да молимо Павла да не иде у Јерусалим. На то је он рекао: ’Зашто плачете и мом срцу отежавате одлазак? Верујте ми, спреман сам не само да будем окован него и да умрем у Јерусалиму због имена Господа Исуса ‘“ (Дела 21:12, 13, фусн.).

17, 18. Како је Павле показао своју одлучност и како су браћа реаговала?

¹⁷ Замисли тај призор. Браћа, а међу њима и Лука, моле Павла да не иде у Јерусалим. Неки плачу. Ганут њиховом бригом и љубављу, Павле им обзирно каже: „Мом срцу отежавате одлазак“, или како неки други преводи кажу, „цепате ми срце“. Па ипак, он је одлучан у својој намери, баш као што је то био и у Тиру, и неће дозволити да га молбе или сузе поколебају. Објаснио им је зашто мора да иде. Заиста је показао велику храброст и одлучност. Баш као и Исус, и Павле је чврсто решио да оде у Јерусалим (Јевр. 12:2). Он није желео да буде мученик, али ако би се то и догодило, сматрао би чашћу да умре као следбеник Исуса Христа.

¹⁸ Како су браћа реаговала? Једноставно речено, поштовала су његову одлуку. Лука каже: „Кад смо видели да неће променити своју одлуку, смирили смо се и рекли: ’Нека буде Јеховина воља‘“ (Дела 21:14). Они који су покушавали да убеде Павла да не иде у Јерусалим нису више инсистирали на свом мишљењу. Саслушали су га и помирили се с тим, јер су разумели и прихватили Јеховину вољу, премда им то није било лако. Павле је кренуо на пут који ће се окончати његовом смрћу. Било би му лакше да га они који су га волели нису одвраћали од тога.

19. Коју вредну поуку извлачимо из онога што се догодило Павлу?

¹⁹ Из онога што се догодило Павлу можемо извући једну вредну поуку: Ако неко жели да самопожртвовано служи Богу, не треба да га одвраћамо од тога. То се може односити на многе ситуације, а не само на оне у којима се ради о питању живота и смрти. Примера ради, иако је многим Јеховиним слугама који су родитељи тешко што њихова деца одлазе од куће како би служила Јехови на удаљеним подручјима, они ипак не желе да их одвраћају од тога. Филис, која живи у Енглеској, присећа се како се осећала када је њена ћерка јединица отишла у Африку као мисионар. Она каже: „Било ми је веома тешко што ће бити далеко од мене. У исто време сам била и тужна и поносна. Много сам се молила у вези с тим. Али то је била њена одлука и никада нисам покушавала да је одговорим од тога. На крају крајева, увек сам је поучавала да јој Краљевство буде на првом месту у животу. Она већ 30 година служи у страним земљама и сваког дана захваљујем Јехови што му је верна.“ Заиста је лепо када пружамо подршку самопожртвованим суверницима.

20, 21. Шта показује да је Павле желео да буде са суверницима и зашто је то желео?

²⁰ Павле се спремио и кренуо на пут у пратњи браће која су му тако пружила свесрдну подршку. Где год су се заустављали на путу за Јерусалим, Павле и његови сапутници су тражили браћу и сестре. У Тиру су пронашли ученике и седам дана су остали код њих. У Птолемаиди су поздравили браћу и сестре и остали један дан с њима. У Цезареји су неколико дана боравили код Филипа. Затим су неки ученици из Цезареје отпратили Павла и његове сапутнике до Јерусалима, где их је угостио Мнасон, један од првих ученика. Лука извештава да су их браћа „срдачно дочекала“ (Дела 21:17).

²¹ Сасвим је јасно да је Павле желео да буде са суверницима. Друштво браће и сестара је било право охрабрење за њега, баш као што је и за нас данас. То охрабрење му је несумњиво дало снагу да се суочи са опаким противницима који ће хтети да га убију.