ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Стефан – човек ком је Бог „подарио своју милост и велику моћ“
Поуке из сведочанства које је Стефан храбро изнео пред Синедрионом
На темељу Дела апостолских 6:8–8:3
1-3. (а) У којој се опасној ситуацији нашао Стефан и како је том приликом реаговао? (б) Која ћемо питања размотрити?
СТЕФАН је изведен пред суд. У импозантној дворани, вероватно у близини храма у Јерусалиму, у огромном полукругу седи 71 мушкарац. Овај суд, Синедрион, данас заседа због Стефана. Судије су моћни, утицајни људи, од којих велика већина нема никаквог поштовања према овом Исусовом ученику. Штавише, судије је сазвао првосвештеник Кајафа који је председавао судом када је Синедрион неколико месеци пре тога осудио Исуса Христа на смрт. Да ли је Стефан уплашен?
2 У том тренутку Стефан има посебан израз лица. Када су га судије погледале виделе су „да му је лице као лице анђела“ (Дела 6:15). Анђели преносе поруке од Јехове Бога и зато имају разлога да буду неустрашиви и спокојни. Тако се осећао и Стефан, што су могле да виде чак и те судије које су га мрзеле из дна душе. Како је могао бити тако смирен?
3 Прави хришћани у данашње време могу много тога научити из одговора на ово питање. Такође треба да знамо како се Стефан нашао у тако опасној ситуацији. Како је пре тога бранио своју веру? И у чему се све можемо угледати на њега?
„Побунили су народ“ (Дела апостолска 6:8-15)
4, 5. (а) Зашто је Стефан много значио скупштини? (б) У ком смислу је Бог Стефану „подарио своју милост и велику моћ“?
4 Већ смо видели да је Стефан много значио новооснованој хришћанској скупштини. У претходном поглављу ове књиге сазнали смо да је био међу седморицом понизних људи који су били спремни да помогну апостолима. Његова понизност још више долази до изражаја када узмемо у обзир дарове које је добио од Бога. У Делима апостолским 6:8 пише да је чинио „велика чуда и знакове“ које су чинили и неки апостоли. Такође сазнајемо да му је Бог „подарио своју милост и велику моћ“. Шта је то значило?
5 Стефан је очигледно био добродушан и пријатан човек који је знао с људима. Говорио је на такав начин да су многи могли видети да је заиста искрен и да оно о чему прича може само да им користи. Имао је „велику моћ“ захваљујући томе што је имао Јеховин дух и што се понизно подложио његовом вођству. Није се понео због својих дарова и способности, већ је сву хвалу приписао Јехови и показао да му је заиста стало до људи којима се обраћао. Зато не треба да нас чуди што су његови противници сматрали да треба да се разрачунају с њим!
6-8. (а) За које су две ствари противници оптужили Стефана и зашто? (б) Зашто Стефанов пример може помоћи данашњим хришћанима?
6 Многи су устали да се препиру са Стефаном, али „нису могли да оспоре његове речи јер је говорио с великом мудрошћу и под вођством светог духа“. a Зато су „у тајности наговорили неке људе“ да оптуже тог недужног Христовог следбеника. Такође, „побунили су народ, старешине и познаваоце Закона“ тако да су га на силу одвели пред Синедрион (Дела 6:9-12). Противници су га оптужили за две ствари, наиме да хули на Бога и на Мојсија. У ком смислу?
7 Стефан је био лажно оптужен да хули на Бога, наиме да говори против „светог места“, то јест храма у Јерусалиму (Дела 6:13). Оптужили су га да хули на Мојсија, то јест да говори против Мојсијевог закона и мења обичаје које им је Мојсије пренео. То је била веома озбиљна оптужба будући да су Јудејци у то време придавали велики значај храму, детаљима из Мојсијевог закона и многим усменим предањима која су додали том Закону. Зато је та оптужба значила да је Стефан опасан човек који заслужује смрт!
8 Нажалост, није неуобичајено да религиозни људи користе такву тактику како би створили проблеме Божјим слугама. И дан-данас верски противници понекад подстичу владаре да прогоне Јеховине сведоке. Како би требало да реагујемо када смо лажно оптужени? Много тога можемо научити од Стефана.
Храбро сведочанство о Величанственом Богу (Дела апостолска 7:1-53)
9, 10. Шта неки критичари кажу о ономе што је Стефан рекао у своју одбрану пред Синедрионом и шта не смемо изгубити из вида?
9 Као што је споменуто на почетку овог поглавља, када је Стефан чуо оптужбе које су изнете против њега, био је спокојан и лице му је било попут лица анђела. Тада га је Кајафа упитао: „Је ли то истина?“ (Дела 7:1). Дошао је ред на Стефана да говори. Он је то и учинио!
10 Неки критичари тврде да Стефан није оповргао оптужбе које су изнете против њега, иако је доста тога рекао у своју одбрану. Међутим, Стефан нам је у суштини оставио одличан пример како да одбранимо добру вест (1. Петр. 3:15). Немојмо изгубити из вида да је Стефан био оптужен да хули на Бога јер говори против храма и да хули на Мојсија јер говори против Закона. Стефан у својој одбрани износи сажетак три раздобља из историје Израелаца, и неке мисли посебно истиче. Осврнимо се сада на та три историјска раздобља.
11, 12. (а) Како је Стефан добро употребио Аврахамов пример? (б) Зашто је Стефан споменуо Јосифа?
11 Доба патријараха (Дела 7:1-16). Стефан је прво говорио о Аврахаму кога су Јудејци поштовали због његове вере. Почевши од те чињенице око које су се сви слагали, Стефан је истакао да се Јехова, „Величанствени Бог“, најпре појавио Аврахаму у Месопотамији (Дела 7:2). Тај човек је у ствари био странац у Обећаној земљи. У Аврахамово време нису постојали ни храм ни Мојсијев закон. Како би онда неко могао да тврди да верност Богу увек мора да зависи од храма или неких закона?
12 Они који су слушали Стефана веома су ценили и Аврахамовог потомка Јосифа, али Стефан их је подсетио да су Јосифова браћа, поглавари израелских племена, прогонили тог праведног човека и продали га у ропство. Па ипак, Бог је преко њега спасао Израелце од глади. Стефан је несумњиво видео сличност између Јосифа и Исуса Христа, али је то задржао за себе јер је желео да га ти људи слушају што дуже.
13. Како је Стефан оповргао оптужбе говорећи о Мојсију и како је тиме дошао до главне теме?
13 Мојсијево доба (Дела 7:17-43). Стефан је рекао доста тога о Мојсију, што је било мудро будући да су многи чланови Синедриона били садукеји који су признавали само књиге које је написао Мојсије. Сети се такође да је Стефан био оптужен да хули на Мојсија. Он је својим речима то директно оповргао јер је показао да веома поштује Мојсија и Закон (Дела 7:38). Нагласио је да су и Мојсија одбацили управо они које је желео да спасе. Одбацили су га када је имао 40 година. Више од 40 година касније много пута су га оспоравали као вођу. b Тако је Стефан постепено дошао до главне теме: Божји народ је много пута одбацивао оне које је Јехова поставио да их воде.
14. Шта је Стефан истакао наводећи Мојсијев пример?
14 Стефан је подсетио своје слушаоце да је Мојсије прорекао да ће се у Израелу подићи пророк попут Мојсија. Ко ће то бити и како ће бити прихваћен? Стефан је одговор сачувао за крај. Још једна важна мисао коју је изнео гласи: Мојсије је научио да свако место може бити свето, као што је било место на коме се налазио грм у пламену где је Јехова разговарао с њим. Према томе, може ли служење Јехови бити ограничено или везано искључиво за неку грађевину као што је храм у Јерусалиму? Да видимо.
15, 16. (а) Зашто је важно то што је Стефан споменуо свети шатор? (б) Како се Стефан осврнуо на Соломонов храм?
15 Свети шатор и храм (Дела 7:44-50). Стефан је подсетио судије да је још пре него што је изграђен храм у Јерусалиму Бог заповедио Мојсију да направи преносиви свети шатор. Ко би се усудио да каже да је свети шатор мање вредан од храма, будући да је лично Мојсије у њему вршио свету службу Богу?
16 Када је Соломон касније изградио храм у Јерусалиму, био је надахнут да у молитви изнесе једну важну мисао. Стефан је то изразио следећим речима: „Свевишњи не пребива у грађевинама које су изградили људи“ (Дела 7:48; 2. Лет. 6:18). Јехова може користити храм како би остварио своје намере, али није везан за њега. Зашто би онда његове слуге сматрале да служење правом Богу зависи од неке грађевине коју су начинили људи? Стефан је овај аргумент потврдио на упечатљив начин цитирајући следеће речи из књиге пророка Исаије: „’Небо је мој престо, а земља је подножје мојим ногама. Какав бисте ми дом саградили?‘, каже Јехова. ’Где може бити моје пребивалиште? Зар нисам својом руком све то начинио?‘“ (Дела 7:49, 50; Ис. 66:1, 2).
17. Како је Стефан у свом говору (а) разоткрио ставове својих слушалаца и (б) одговорио на оптужбе које су изнели против њега?
17 На основу досадашњег разматрања онога што је Стефан рекао пред Синедрионом, зар се не би сложио с тим да је веома вешто указао на то да његови противници имају погрешне ставове? Он је показао да Јехова није крут нити се непопустљиво држи традиције, већ је прилагодљив и спреман да с временом чини неке измене како би остварио своју намеру. Они који су придавали превелик значај тој лепој грађевини у Јерусалиму, као и обичајима и предањима која су настала везано за Мојсијев закон, уопште нису разумели сврху Закона и храма! Стефан им је на индиректан начин поставио следеће важно питање: Зар не бисте више поштовали Закон и храм када бисте били послушни Јехови? Стефан је својим речима заиста на изванредан начин оправдао своје поступке, јер је дао све од себе да буде послушан Јехови.
18. У чему треба да се угледамо на Стефана?
18 Шта можемо научити од Стефана? Он је добро познавао Свето писмо. И ми треба да озбиљно проучавамо Божју Реч ако желимо да се исправно служимо речју истине (2. Тим. 2:15). Од Стефана такође можемо научити нешто о доброти и тактичности. Његови слушаоци су били изразито непријатељски расположени. Али он се ипак трудио да се што дуже задржи на ономе око чега су се сви слагали тако што је говорио о ономе што су ти људи веома ценили. Такође им се обраћао с поштовањем, називајући јудејске старешине очевима (Дела 7:2). И ми треба да износимо истину из Божје Речи „благо и с дубоким поштовањем“ (1. Петр. 3:15).
19. Како је Стефан храбро пренео Синедриону Јеховину поруку осуде?
19 Међутим, ми се не устручавамо да говоримо о Божјој Речи из страха да ћемо некога увредити, нити ублажавамо Јеховине поруке осуде. Стефан је у томе добар пример. Он је несумњиво видео да сви ти докази које је изнео пред судом нису много утицали на те немилосрдне судије. Зато им је подстакнут светим духом на крају неустрашиво рекао да су попут својих праочева који су одбацили Јосифа, Мојсија и све друге пророке (Дела 7:51-53). У ствари, те судије Синедриона су погубиле Месију, чији су долазак прорекли Мојсије и сви други пророци. Они су заправо прекршили Мојсијев закон на најгори могући начин!
„Господе Исусе, прими мој дух“ (Дела апостолска 7:54–8:3)
20, 21. Како су чланови Синедриона реаговали на оно што је Стефан говорио и како га је Јехова ојачао?
20 Те судије су се разгневиле јер је оно што је Стефан рекао била неоспорна истина. Изгубивши свако достојанство шкргутали су зубима на Стефана. Тај верни човек је сигурно видео да ни према њему неће имати милости као што је нису имали ни према његовом Господару, Исусу.
21 Стефан је морао бити храбар да би поднео оно што га је чекало. Сигурно га је веома ојачала визија коју му је Јехова тада дао. Видео je Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Јехови! Док је Стефан описивао оно што види, судије су запушиле уши рукама. Зашто? Неко време пре тога Исус је тим истим судијама рекао да је Месија и да ће ускоро бити с десне стране свог Оца (Мар. 14:62). Стефанова визија је доказала да је Исус говорио истину. Синедрион је заправо одбацио и погубио Месију! Сви заједно су насрнули на Стефана да га каменују. c
22, 23. У ком смислу је Стефан умро као његов Господар и како данашњи хришћани могу имати исто поуздање какво је имао Стефан?
22 Стефан је умро скоро исто као и његов Господар у том смислу што је био спокојан, имао је чврсто поуздање у Јехову и опростио је својим убицама. Он је рекао: „Господе Исусе, прими мој дух“, можда зато што је још увек у визији видео Сина човечјег са Јеховом. Стефан је сигурно знао за Исусове охрабрујуће речи: „Ја сам ускрсење и живот“ (Јов. 11:25). Стефан се на крају помолио Богу и из свег гласа повикао: „Јехова, не узми им ово за грех!“ Када је то изговорио, издахнуо је (Дела 7:59, 60).
23 Тако је Стефан постао први мученик међу Христовим следбеницима. (Видети оквир „ У ком смислу ’мученик‘?“.) Нажалост, није био и последњи. И дан-данас су верски и политички фанатици као и други велики противници одговорни за смрт неких верних Јеховиних слугу. Па ипак, имамо разлога да се попут Стефана поуздамо у Исусово обећање о ускрсењу. Исус сада влада као Краљ и има огромну моћ коју му је Отац дао. Ништа га неће спречити да ускрсне своје верне следбенике (Јов. 5:28, 29).
24. Како је Савле учествовао у Стефановом погубљењу и како је смрт тог верног човека још дуго после тога позитивно утицала на друге?
24 Све то је посматрао младић који се звао Савле. Он је одобравао Стефаново убиство и чак је чувао огртаче оних који су учествовали у каменовању. Убрзо после тога је имао главну улогу у подстрекивању жестоког прогонства хришћана. Али Стефанова смрт је још дуго након тога позитивно утицала на друге. Његов пример је само охрабрио друге хришћане да остану верни и извојују сличну победу. Сем тога, Савле – који је касније био познатији као Павле – дубоко ће жалити што је учествовао у Стефановом убиству (Дела 22:20). Био је саучесник у његовом убиству, али је касније признао: „Био [сам] хулник, прогонитељ и дрзник“ (1. Тим. 1:13). Сасвим је јасно да Павле никада није заборавио Стефана и упечатљиву одбрану коју је изнео тог дана. Заправо, Павле се у неким својим говорима и писмима осврнуо на теме о којима је и Стефан говорио (Дела 7:48; 17:24; Јевр. 9:24). С временом је у потпуности научио како да следи пример вере и храбрости који је оставио Стефан, човек ком је Бог „подарио своју милост и велику моћ“. Остаје питање да ли ћемо и ми то научити.
a Неки од тих противника припадали су Синагоги ослобођеника. Они су можда некада били римски заробљеници који су касније ослобођени или су можда били ослобођени робови који су постали прозелити. Неки су били из Киликије, попут Савла из Тарса. Овај извештај нам не открива да ли је Савле био међу тим људима из Киликије који нису могли да оспоре Стефанове речи.
b Стефан нам открива информације које не можемо наћи на другим местима у Библији, као на пример да је Мојсије стекао образовање у Египту, затим колико је имао година када је први пут побегао одатле и колико дуго је остао у Мадијану.
c Не може се са сигурношћу рећи да ли је по римском закону Синедрион могао да нареди погубљење (Јов. 18:31). У сваком случају, изгледа да није било у питању извршење смртне казне већ је Стефана убила разјарена руља.