1. Шта је Павлу и његовим сарадницима уливало поуздање да ће безбедно стићи у Рим и зашто?

 ВЕЛИКИ брод, вероватно за превоз жита, на чијем прамцу се налази „знак Диоскура“, то јест синова Зевса, плови од Малте ка Италији. Година је отприлике 59. н. е. На броду су апостол Павле, који је затвореник под пратњом, као и Лука и Аристарх (Дела 27:2). За разлику од чланова посаде, ови проповедници добре вести не траже заштиту од синова грчког бога Зевса – близанаца Кастора и Полукса (Дела 28:11, фусн.). Павле и његови сарадници служе Јехови, који је рекао Павлу да ће он у Риму сведочити за истину и стати пред цара (Дела 23:11; 27:24).

2, 3. Куда је пловио Павлов брод и чију је подршку Павле имао од самог почетка путовања?

² Три дана након што су пристали у Сиракузи, предивном граду на Сицилији који се по важности могао мерити са Атином и Римом, брод плови ка Регијуму који се налази на крајњем југу италијанског полуострва. Затим уз помоћ јужног ветра веома брзо прелази 320 километара и већ другог дана стиже у Путеоле, италијанску луку близу данашњег Напуља (Дела 28:12, 13).

³ Павле је сада на последњем делу путовања за Рим, где ће се појавити пред царем Нероном. „Бог сваке утехе“ био је с Павлом током целог тог путовања (2. Кор. 1:3). Као што ћемо видети, Божја подршка ни сада неће изостати нити ће Павле изгубити ревност као мисионар.

4, 5. (а) Какво је гостопримство указано Павлу и његовим сарадницима у Путеолима и зашто је он добио толику слободу? (б) Како хришћанима може користити добро понашање чак и када се налазе у затвору?

⁴ Павле и његови сарадници су у Путеолима нашли браћу која су их молила да седам дана остану с њима (Дела 28:14). То је стварно диван пример хришћанске гостољубивости. Та гостољубива браћа су се за узврат веома охрабрила док су била са апостолом Павлом и његовим сарадницима. Међутим, како то да је једном затворенику  под надзором била дата толика слобода? Вероватно је овај апостол задобио потпуно поверење римских војника који су га чували.

⁵ Слично је и данас. Јеховини сведоци који су били у затворима или концентрационим логорима често су због свог доброг понашања добијали већу слободу и неке посебне повластице. Примера ради, у Румунији је човек који је био осуђен на 75 година затвора због разбојништва почео да проучава Божју Реч и под њеним утицајем се много променио. Зато је затворска управа одредила да он одлази у град и набавља ствари за затвор – и то без пратње! Наравно, наше добро понашање пре свега доноси част Јехови (1. Петр. 2:12).

6, 7. Како су браћа из Рима показала изузетну љубав?

⁶ Павле и његови сарадници су из Путеола вероватно пешачили око 50 километара до Капуе на Апијевом друму, који је водио у Рим. Са овог чувеног друма који је био поплочан великим, глатким блоковима од лаве пружао се поглед на прелепе пределе Италије, а на неким местима и на Средоземно море. Пут је такође водио кроз Понтинске мочваре, подручје које је било удаљено од Рима око 60 километара, где се налазио Апијев трг. Лука је написао да су нека браћа из Рима, када су чула вести о њима, дошла чак до Апијевог трга, док су друга чекала код Три крчме, одморишта које се налазило на око 50 километара од Рима. Та браћа су стварно показала изузетну љубав! (Дела 28:15).

⁷ Апијев трг није баш био удобно место за уморне путнике. Римски песник и сатиричар Хорације описао је тај трг као место „препуно морнара и мрзовољних гостионичара“. Он је написао да је „вода била веома рђава“. Ту чак није хтео ни да једе. Међутим, браћа из Рима су упркос свим тим непријатностима  радосно сачекала Павла и његове сараднике да би их отпратили остатак пута.

8. Зашто је Павле захвалио Богу кад је угледао браћу?

⁸ „Кад их је угледао“, каже се у извештају, „Павле је захвалио Богу и охрабрио се“ (Дела 28:15). Утешило га је и охрабрило већ само то што је видео ту драгу браћу од којих је неке можда и лично познавао. Зашто је Павле захвалио Богу? Он је знао да је несебична љубав плод Божјег духа (Гал. 5:22). Свети дух и данас подстиче праве хришћане да се жртвују једни за друге и да теше оне којима је потребна утеха (1. Сол. 5:11, 14).

9. Како се можемо угледати на браћу која су кренула Павлу у сусрет?

⁹ Примера ради, свети дух подстиче гостољубиву браћу и сестре да угосте покрајинске надгледнике, мисионаре и друге пуновремене слуге, од којих су многи морали доста тога да се одрекну како би више времена посветили служби Јехови. Питај се: „Могу ли да учиним још нешто да бих подупро посету покрајинског надгледника, можда тако што ћу угостити њега и његову супругу ако је ожењен? Могу ли да идем с њима у службу проповедања?“ То за тебе може бити изузетно корисно. На пример, замисли само колико су та браћа из Рима била срећна док су им Павле и његови сарадници причали шта им се све лепо дешавало (Дела 15:3, 4).

10. Под каквим околностима је Павле боравио у Риму и шта је урадио убрзо након што је тамо стигао?

¹⁰ Када су ти путници на крају стигли у Рим, „Павлу је било дозвољено да станује засебно, с војником који га је чувао“ (Дела 28:16). Они који су се налазили у кућном притвору обично су били везани ланцем за војника који их је чувао како не би могли побећи. Али Павле је био проповедник добре вести о Божјем Краљевству и један ланац га сасвим сигурно није могао ућуткати. Зато је, након што је дао себи само три дана да се одмори од путовања, сазвао истакнуте Јудејце у Риму да им се представи и да им пружи сведочанство.

11, 12. Како је Павле у разговору с Јудејцима у Риму покушао да сруши предрасуде које су можда имали?

¹¹ Павле је рекао: „Браћо, ја нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших предака, а ипак су ме у Јерусалиму ухапсили и предали Римљанима. Након саслушања, хтели су да ме пусте, јер нисам урадио ништа због чега бих био осуђен на смрт. Пошто су се Јудејци томе противили, био сам принуђен да тражим да ми се суди пред царем. Али то нисам учинио да бих изнео неку оптужбу против свог народа“ (Дела 28:17-19).

¹² Павле је те Јудејце назвао браћом и тако је покушао да нађе заједнички језик с њима и да разбије предрасуде које су можда  имали (1. Кор. 9:20). Такође им је објаснио да није дошао да тужи сународнике већ да је ту зато што се призвао на цара. Међутим, Јудејци у Риму нису ништа знали о томе (Дела 28:21). Како то да из Јудеје нису стигле никакве вести? У једном делу се каже: „Изгледа да је Павлов брод међу првима допловио до Италије после зиме, тако да пре њега није могао доћи нико од представника јудејских вођа из Јерусалима, нити је могло стићи неко писмо о Павловом случају.“

13, 14. Како је Павле увео поруку о Краљевству и како се можемо угледати на њега?

¹³ Затим Павле уводи тему о Краљевству изјавом која ће сигурно пробудити радозналост тих Јудејаца. Рекао је: „Зато сам вас и позвао да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем“ (Дела 28:20). Наравно, та нада не би постојала без Месије и његовог Краљевства, о чему је и проповедала хришћанска скупштина. „Волели бисмо да чујемо шта ти мислиш“, рекле су јудејске старешине, „јер знамо да се против ове секте свуда говори“ (Дела 28:22).

¹⁴ Када проповедамо добру вест можемо се угледати на Павла тако што ћемо рећи нешто што ће људе подстаћи на размишљање или тако што ћемо им постављати питања која ће их заинтригирати. Одличне предлоге можемо наћи у књигама као што су Резоновање на темељу Светог писма и Извуци корист из образовања  у Теократској школи службе, као и у брошури Посвети се читању и поучавању. Да ли имаш обичај да користиш ове публикације?

15. Које четири ствари можемо издвојити што се тиче начина на који је Павле сведочио?

¹⁵ Договореног дана код Павла је дошло „још више“ Јудејаца. Павле им је објаснио о чему је реч тако што им је „од јутра до вечери говорио и темељно сведочио о Божјем Краљевству. Позивајући се на Мојсијев закон и Пророке, подстицао их је да верују у Исуса“ (Дела 28:23). Што се тиче начина на који је Павле сведочио можемо издвојити четири важне ствари. Он се усредсредио на Божје Краљевство. Затим, подстицао je своје слушаоце да верују у Исуса тако што је износио уверљиве доказе. Надаље, резоновао је на темељу светих списа. И на крају, био је самопожртвован, будући да им је говорио „од јутра до вечери“. Заиста одличан пример за нас! Како су они реаговали? „Неки су поверовали“, док други нису. Пошто ти Јудејци нису могли да се сложе око онога што су чули, „почели су да се разилазе“, каже Лука (Дела 28:24, 25а).

16-18. Зашто негативна реакција Јудејаца у Риму није изненадила Павла и зашто не треба да нас вређа то што људи не прихватају добру вест?

¹⁶ Таква реакција није изненадила Павла. Виђао је тако нешто и раније, а то је било и проречено (Дела 13:42-47; 18:5, 6; 19:8, 9). Зато је, док су се разилазили, онима чије је срце било непријемчиво рекао: „Свети дух није без разлога говорио преко пророка Исаије вашим прецима: ’Иди и реци том народу: „Слушаћете, али нећете разумети, и гледаћете, али нећете видети. Јер срце овог народа постало је неосетљиво“‘“ (Дела 28:25б-27). Израз који је овде преведен речју „неосетљиво“ на изворном језику носи мисао о срцу које је „отврднуло“ или „задебљало“ због чега порука о Краљевству не може да продре у њега. То је стварно било жалосно!

¹⁷ Павле је на крају рекао да ће за разлику од Јудејаца људи из других народа послушати поруку коју им преноси (Дела 28:28; Пс. 67:2; Ис. 11:10). Апостол Павле је из искуства знао да је то тачно јер је својим очима видео како многи незнабошци прихватају добру вест о Краљевству (Дела 13:48; 14:27).

¹⁸ Попут Павла немојмо ни ми дозволити да нас лично вређа то што људи не прихватају добру вест. На крају крајева, ми знамо да ће релативно мало људи наћи пут који води у живот (Мат. 7:13, 14). Међутим, када нам се неки придруже у служењу правом Богу радујмо се због тога и срдачно их прихватимо (Лука 15:7).

19. Како је Павле на најбољи начин искористио околности у којима се нашао?

¹⁹ Лука закључује свој извештај заиста позитивним и топлим тоном. Он каже: „[Павле] је остао пуне две године у кући коју је изнајмио и радо је примао све који су долазили код њега. Проповедао им је о Божјем Краљевству и поучавао их о Господу Исусу Христу одважно и без икаквих сметњи“ (Дела 28:30, 31). Павле је заиста био изузетан пример гостољубивости, вере и ревности.

20, 21. Наведи неке од оних којима је користила Павлова служба у Риму.

²⁰ Један од оних које је Павле љубазно примио био је и Онисим, одбегли роб из Колоса. Павле је помогао Онисиму да постане хришћанин, а он је Павлу постао „верни и вољени брат“. Павле га је чак назвао својим сином, коме је постао отац док је био у затвору (Кол. 4:9; Филим. 10-12). Он је сигурно био право охрабрење за Павла. a

²¹ И други су могли научити нешто из Павловог изврсног примера. Он је Филипљанима написао: „Ово што ми се догађа заправо [је] допринело ширењу добре вести, тако да читава царска стража и сви остали добро знају да сам у оковима због вере у Христа. А и већина браће у Господу одважила се због мојих окова, па још храбрије, без страха, објављују Божју реч“ (Фил. 1:12-14).

22. Како је Павле искористио време које је провео у кућном притвору у Риму?

²² Павле је искористио то што је био у кућном притвору у Риму да напише важне посланице које су увршћене у грчки део Библије. b Те посланице су много значиле хришћанима у првом веку, којима су биле упућене. Међутим, будући да су Павлове посланице надахнуте од Бога, савети који се у њима налазе подједнако су корисни и данас као и онда када су написани (2. Тим. 3:16, 17).

23, 24. Како многи данашњи хришћани који су неправедно затворени, попут Павла остају радосни и настављају да проповедају?

²³ Дела апостолска не говоре о томе када је Павле пуштен на слободу. Међутим, знамо да је у затвору провео око четири године – две године у Цезареји и две у Риму c (Дела 23:35; 24:27). Све то време он је ипак задржао позитиван став и чинио је све што је могао у служби Богу. Слично томе, многе Јеховине слуге које су у данашње време неправедно затворене због своје вере успевају да остану радосне и да  наставе да проповедају. Један такав пример је Адолфо који је био у затвору у Шпанији због хришћанске неутралности. Један официр му је рекао: „Ми ти се дивимо! Гледали смо да ти на све начине загорчамо живот, али што смо ми били гори према теби то си се ти више смешио и био си љубазнији према нама.“

²⁴ Адолфо је с временом задобио њихово поверење до те мере да су врата његове ћелије остајала отворена. Војници су долазили код њега и постављали му питања о Библији. Чак је један чувар у његовој ћелији читао Библију, док је Адолфо пазио да неко не наиђе. Тако је затвореник „чувао“ стражара! Нека нас пример таквих верних Сведока подстакне да „још храбрије, без страха“, објављујемо Божју реч чак и у тешким околностима.

25, 26. Које се пророчанство у првом веку испунило за непуних 30 година и како се оно данас испуњава?

²⁵ Христов апостол који се налази у кућном притвору проповеда о Божјем Краљевству свима који дођу да га посете. То је заиста охрабрујућ закључак ове узбудљиве библијске књиге. У првом поглављу смо читали о томе како је Исус својим следбеницима дао следећи задатак: „Кад свети дух дође на вас, добићете снагу и сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела 1:8). Непуних 30 година касније, добра вест о Краљевству се „проповедала свим људима под небом“ d (Кол. 1:23). То је изванредан доказ моћи Божјег светог духа (Зах. 4:6).

²⁶ И данас тај исти дух даје снагу преосталој Христовој браћи на земљи, као и њиховим сарадницима „другим овцама“, да и даље темељно сведоче о Божјем Краљевству у више од 240 земаља и територија (Јов. 10:16; Дела 28:23). Да ли и ти у служби проповедања чиниш све што можеш?