1, 2. Зашто Павле није изненађен прогонством на које је наишао у Јерусалиму?

 ПРЕМДА је у задњи час избављен од разјарене руље у Јерусалиму, Павле је поново у затвору. Тај ревни апостол није изненађен прогонством на које наилази у Јерусалиму јер зна да га у том граду очекују „окови и невоље“ (Дела 20:22, 23). Мада није сигуран шта га тачно чека, зна да ће и даље трпети због Исусовог имена (Дела 9:16).

² Чак су и пророци у хришћанској скупштини упозоравали Павла да ће га Јудејци свезати и предати „у руке људима из других народа“ (Дела 21:4, 10, 11). Нешто раније, мноштво Јудејаца је покушало да га убије и убрзо након тога чинило се да ће га чланови Синедриона растргнути док су се свађали због онога што је рекао. Сада га римски војници држе у притвору, а и чекају га још многа саслушања и оптужбе (Дела 21:31; 23:10). Апостолу Павлу је заиста било потребно охрабрење!

3. На који начин добијамо охрабрење да наставимо с проповедањем?

³ Ми знамо да ће у овом времену краја „сви који желе да живе одано Богу у јединству са Христом Исусом [бити] прогоњени“ (2. Тим. 3:12). И нама је с времена на време потребно охрабрење да бисмо наставили с проповедањем. Заиста смо захвални за утешне речи које у право време добијамо преко публикација и на нашим састанцима које припрема „верни и разборити роб“ (Мат. 24:45). Јехова нам гарантује да ниједан непријатељ добре вести неће успети да оствари своје намере. Они неће успети да униште све Божје слуге нити да зауставе проповедање (Иса. 54:17; Јер. 1:19). Али шта је било са апостолом Павлом? Да ли је био охрабрен да настави да темељно сведочи упркос противљењу? Ако јесте, преко кога је дошло охрабрење и како је он реаговао?

4, 5. Које је охрабрење Павле добио и зашто је оно дошло у прави час?

⁴ У ноћи након што је био избављен од чланова Синедриона, апостол Павле је добио охрабрење које му је било преко потребно.  Из надахнутих списа сазнајемо: „Господ се појавио Павлу и рекао му: ’Буди храбар! Јер као што си у Јерусалиму темељно сведочио о мени, тако треба да сведочиш и у Риму‘“ (Дела 23:11). После ових охрабрујућих речи које му је Исус упутио, Павле је био сигуран да ће бити ослобођен. Знао је да ће остати жив да би могао да оде у Рим и да тамо сведочи за Исуса.

⁵ Павле је у прави час био охрабрен. Већ сутрадан је више од 40 Јудејаца сковало заверу и заклело се „да неће ни јести ни пити док не убију Павла“. Чињеница да су се ти завереници заклели показује да су чврсто решили да убију апостола. Сматрали су да ће их задесити неко зло ако не буду успели да свој план спроведу у дело (Дела 23:12-15). Према њиховом плану, који су одобрили свештенички главари и старешине, требало је да Павле поново буде доведен пред Синедрион ради даљег испитивања, наводно да би се још нешто сазнало о њему. Али завереници би га на путу до Синедриона сачекали у заседи и убили.

6. Како је откривена завера да Павле буде убијен и шта млади из тога могу научити?

⁶ Међутим, Павлов сестрић је сазнао за заверу и то му јавио. Павле га је затим послао да о томе извести римског заповедника Клаудија Лисију (Дела 23:16-22). Јехова сигурно воли младе који попут Павловог сестрића, коме не знамо име, храбро стављају добробит Божјег народа испред своје и савесно чине све што могу да би подупирали Божје Краљевство.

7, 8. Шта је урадио Клаудије Лисија да би Павлу сачувао живот?

⁷ Чим је сазнао за ту заверу, Клаудије Лисија, који је био заповедник одреда од 1 000 војника, наредио је да укупно 470 људи – војника, копљаника и коњаника – формира војну пратњу која ће те ноћи безбедно одвести Павла из Јерусалима у Цезареју. Тамо је требало да буде предат намеснику Феликсу. a Премда је у Цезареји, одакле су Римљани управљали Јудејом, живео знатан број Јудејаца, већину становништва су чинили припадници других народа. За разлику од верске нетрпељивости у Јерусалиму због које је долазило и до нереда, у Цезареји су владали ред и мир. У том граду је такође била главна команда римске војске за Јудеју.

⁸ У складу с римским законом, Лисија је Феликсу послао писмо у коме му објашњава Павлов случај. У том писму је рекао да је избавио Павла од Јудејаца који су желели да га убију када је сазнао да је римски грађанин. Рекао је да Павла не сматра кривим ни за шта због чега би „заслужио смрт или окове“, али да  га је због завере послао њему како би он као намесник саслушао његове тужиоце и донео пресуду (Дела 23:25-30).

9. (а) Како су била повређена права која је Павле имао као римски грађанин? (б) Зашто бисмо се могли позвати на права која имамо као држављани неке земље?

⁹ Да ли је било тачно оно што је Лисија написао? Не баш сасвим. Изгледа да је покушавао да себе представи у најбољем светлу. Он заправо није притекао Павлу у помоћ зато што је сазнао да је римски грађанин. Сем тога, прећутао је да је он наредио да Павла „окују двоструким ланцима“ и да је касније још наредио да га бичују и испитују (Дела 21:30-34; 22:24-29). Лисија је тако повредио права која је Павле имао као римски грађанин. Сатана данас користи верски фанатизам противника како би распламсао прогонство и тада могу бити угрожене наше грађанске слободе. Али припадници Божјег народа често се могу позвати на права која имају као држављани неке земље и тражити законску заштиту, баш као што је то и Павле урадио.

10. Које су озбиљне оптужбе биле изнете против Павла?

¹⁰ Павла су у Цезареји чували „у Иродовој палати“ где је чекао да стигну његови тужиоци из Јерусалима (Дела 23:35). За пет дана стигли су првосвештеник Ананија, група старешина и Тертул који их је заступао као говорник. Тертул је најпре захвалио Феликсу за оно што је чинио за Јудејце, што је очигледно било ласкање којим је желео да стекне његову наклоност. b Затим је прешао на ствар и рекао за Павла: „Утврдили смо да овај човек ствара невоље, да изазива побуне међу свим Јудејцима по целом свету и да је вођа назарећанске секте. Покушао је и да оскрнави наш храм, али смо га ухватили“. Тада су му се и други Јудејци „придружили, тврдећи да је све тако“ (Дела 24:5, 6, 9). Изазивање побуне, ширење опасне секте и скрнављење храма биле су заиста озбиљне оптужбе које су могле довести до смртне казне.

11, 12. Како је Павле оповргао оптужбе изнете против њега?

¹¹ Затим је Павле добио реч. „Драго ми је што пред тобом могу да изнесем своју одбрану“, рекао је. Побио је све оптужбе. Он  није скрнавио храм нити је покушавао да изазове побуну. Нагласио је да заправо није био у Јерусалиму „много година“ и да је дошао да донесе „дарове за сиромашне“, то јест прилоге за хришћане који су због несташице хране и прогонства били у оскудици. Навео је и то да се пре него што је ушао у храм обредно очистио и да се трудио да увек има „чисту савест пред Богом и људима“ (Дела 24:10-13, 16-18).

¹² Међутим, Павле је признао да служи Богу својих праочева „по учењу које они називају сектом“. Али истакао је да верује у „све што је изнесено у Закону и написано у Пророцима“ и да као и његови тужиоци верује да ће „Бог ускрснути и праведнике и неправеднике“. Павле је затим позвао своје тужиоце да изнесу доказе против њега рекавши: „Нека ови људи сами кажу какву су кривицу нашли на мени док сам стајао пред Синедрионом, осим што сам међу њима узвикнуо: ’Ви ми данас судите зато што верујем у ускрсење мртвих!‘“ (Дела 24:14, 15, 20, 21).

13-15. Зашто је Павле добар пример што се тиче начина на који је сведочио властима?

¹³ Павле нам је оставио добар пример који можемо следити ако икада будемо изведени пред суд због наше вероисповести и лажно оптужени да подстичемо на насиље, да смо државни непријатељи или припадници неке „опасне секте“. Павле се није улагивао намеснику као Тертул. Био је смирен и говорио  је с поштовањем. Тактично и недвосмислено је изнео чињенице. Споменуо је да „Јудејци из Азије“ који су га оптужили да скрнави храм нису присутни и да би по закону требало да се суочи с њима и да чује за шта га оптужују (Дела 24:18, 19).

¹⁴ Што је најважније, Павле се није устручавао да говори о својим веровањима. Одважно је поновио да верује у ускрсење, због чега је и настао неред кад је био пред Синедрионом (Дела 23:6-10). Он је у својој одбрани истакао наду у ускрсење. Зашто? Зато што је сведочио о Исусу и о томе да је Исус ускрснуо из мртвих, што ти противници нису прихватали (Дела 26:6-8, 22, 23). Целокупна расправа се вртела око тога има ли ускрсења – тачније речено, око веровања у Исуса и његово ускрсење.

¹⁵ Попут Павла, и ми можемо одважно сведочити и охрабрити се речима које је Исус упутио својим ученицима: „Сви народи ће вас мрзети због мог имена. Али ко истраје до краја, тај ће бити спасен.“ Да ли треба да се бринемо шта ћемо рећи? Не, јер је Исус рекао: „Кад вас буду водили на суд, немојте се унапред бринути шта ћете говорити, него говорите оно што вам тог часа буде дато, јер нећете говорити ви, него свети дух“ (Мар. 13:9-13).

16, 17. (а) Како је Феликс водио суђење Павлу? (б) Зашто се Феликс вероватно уплашио и из ког разлога је ипак често позивао Павла?

¹⁶ Ово није био први пут да намесник Феликс слуша о веровањима хришћана. Извештај каже: „Феликс, који је био веома добро упознат с Путем [израз који се односио на прве хришћане], прекинуо је саслушање и рекао: ’Решићу ваш спор кад дође војни заповедник Лисија.‘ Тако је наредио стотнику да чува Павла у затвору, али да му да одређену слободу и да његовим пријатељима дозволи да се брину за његове потребе“ (Дела 24:22, 23).

¹⁷ Неколико дана касније, Феликс је са својом женом Друсилом, која је била Јудејка, послао по Павла и слушао га док им је „говорио о вери у Христа Исуса“ (Дела 24:24). Међутим, док је Павле говорио о „праведности, самосавладавању и о суду који ће доћи, Феликс се уплашио“, вероватно зато што је то узнемиравало његову савест због лоших ствари које је чинио у свом животу. Зато је отпустио Павла рекавши: „Иди сада, али позваћу те кад будем поново имао времена.“ Феликс је после тога више пута позивао Павла, али не зато што је желео да сазна истину већ зато што се надао да ће од њега добити мито (Дела 24:25, 26).

18. Зашто је Павле пред Феликсом и његовом женом говорио о „праведности, самосавладавању и о суду који ће доћи“?

 ¹⁸ Зашто је Павле пред Феликсом и његовом женом говорио о „праведности, самосавладавању и о суду који ће доћи“? Сетимо се да су они желели да сазнају шта се очекује од оних који верују у Исуса Христа. Павле је знао да су они неморални, окрутни и неправедни и зато је отворено рекао шта се очекује од свих оних који желе да постану Исусови следбеници. Оно што је Павле рекао показало је колико је њихов начин живота у супротности с Божјим праведним мерилима и начелима. То је требало да им помогне да схвате да су сви људи одговорни пред Богом за то како размишљају, шта говоре и раде, и да је много важније како ће Бог пресудити њима, а не како ће Феликс пресудити Павлу. Није чудо што се Феликс уплашио!

19, 20. (а) Шта треба да радимо када људи који одају утисак да су заинтересовани за истину не желе да се мењају? (б) На основу чега знамо да Феликс није био пријатељ Павлу?

¹⁹ Можда и ми у служби проповедања наилазимо на људе који су попут Феликса. Они у почетку одају утисак да су заинтересовани за истину, али заправо не желе да се мењају у складу с њом. У таквим ситуацијама треба да будемо опрезни. Па ипак, као и Павле, можемо им тактично рећи шта треба да раде како би угодили Богу. Можда ће истина допрети до њиховог срца. Међутим, ако је очигледно да немају намеру да промене свој начин живота, оставићемо их и тражићемо оне који заиста трагају за истином.

²⁰ Шта је Феликс стварно мислио види се из следећих речи: „Кад су прошле две године, на Феликсово место је дошао Порције Фест. Пошто је Феликс желео да угоди Јудејцима, оставио је Павла у затвору“ (Дела 24:27). Феликс није био прави пријатељ Павлу. Он је знао да следбеници „Пута“ нису државни непријатељи нити подстрекачи побуна (Дела 19:23). Такође је знао да Павле није прекршио ниједан римски закон, али га је ипак оставио у затвору јер је „желео да угоди Јудејцима“.

21. Шта је било с Павлом када је Порције Фест постао намесник и шта му је и даље давало снагу?

²¹ Као што то показује последњи стих у 24. поглављу Дела апостолских, Павле је и даље био у затвору када је Порције Фест дошао на место намесника уместо Феликса. Тако је почела серија саслушања и Павле се појављивао пред разним званичницима. Овог храброг апостола су заиста изводили „пред краљеве и намеснике“ (Лука 21:12). Као што ћемо видети, касније ће сведочити најмоћнијем владару свог времена. Павле се није поколебао у вери док је пролазио кроз све те ситуације. Сигурно су га и даље јачале Исусове речи: „Буди храбар!“