1. Које сличности постоје између првих хришћана и Јеховиних сведока у данашње време?

 ОНИ су ревно сведочили. Срце их је подстицало да прихвате помоћ и вођство светог духа. Прогонство их није зауставило у проповедању и Бог их је веома благословио. Све се ово може рећи за хришћане у првом веку, баш као и за Јеховине сведоке у данашње време.

2, 3. Шта је посебно вредно запазити у вези с Делима апостолским?

² Извештаји из Дела апостолских, библијске књиге која је препуна узбудљивих догађаја, сигурно су те охрабрили и ојачали твоју веру. Та књига је заиста јединствена, јер је то једини надахнути запис о томе шта се дешавало с хришћанима у првом веку након што је Исус узашао на небо.

³ У Делима апостолским се по имену спомиње 95 особа, затим 32 земље, подручја или области, 54 града и 9 острва. То је узбудљива прича о различитим људима – о обичном народу, надменим верницима, сујетним политичарима и фанатичним прогониоцима. Али пре свега, то је запис о нашој браћи и сестрама из првог века који су и поред свакодневних животних проблема ревно проповедали добру вест.

4. Шта имамо заједничко с апостолом Павлом, Тавитом и другим верним Божјим слугама старог доба?

⁴ Скоро 2 000 година нас дели од времена када су живели ревни апостоли Петар и Павле, вољени лекар Лука, великодушни Варнава, храбри Стефан, добродушна Тавита, гостољубива Лидија и многе друге верне Божје слуге. Па ипак, имамо нешто заједничко с њима. Шта то? И ми, као и они, стварамо ученике (Мат. 28:19, 20). Срећни смо што имамо част да у томе учествујемо!

5. Где су Исусови први следбеници најпре почели да проповедају?

⁵ Размислимо на тренутак о задатку који је Исус дао својим следбеницима. Он је рекао: „Кад свети дух дође на вас, добићете снагу и сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела 1:8). Свети дух је најпре омогућио ученицима да сведоче „у Јерусалиму“ (Дела 1:1–8:3). Затим су под вођством светог духа сведочили „по целој Јудеји и Самарији“ (Дела 8:4–13:3). А онда су проповедали добру вест „до свих крајева земље“ (Дела 13:4–28:31).

6, 7. У ком смислу смо ми у предности што се тиче службе проповедања у односу на нашу браћу у првом веку?

 ⁶ Наша браћа и сестре у првом веку нису имали комплетну Библију коју би могли користити у служби проповедања. Матејево јеванђеље је написано тек око 41. н. е. Неке Павлове посланице јесу написане пре него што су Дела апостолска била завршена отприлике 61. н. е. Али први хришћани нису имали личне примерке комплетних светих списа, нити разноврсне публикације које би давали заинтересованим људима. Пре него што су постали Исусови ученици, хришћани јеврејског порекла су слушали када се у синагогама читало из хебрејског дела Светог писма (2. Кор. 3:14-16). Али чак су и они морали да марљиво проучавају свете списе, јер су могли да цитирају само стихове које су запамтили.

⁷ Већина нас данас има свој примерак Библије и обиље библијске литературе. Ми стварамо ученике објављујући добру вест на многим језицима у више од 240 земаља и територија.

8, 9. (а) Шта је свети дух омогућио Исусовим ученицима? (б) Шта верни и разборити роб чини помоћу Божјег духа?

⁸ Када је Исус својим ученицима дао задатак да проповедају, рекао им је: „Кад свети дух дође на вас, добићете снагу.“ Под вођством Божјег духа, то јест силе којом се Бог служи, Исусови ученици ће на крају сведочити по читавом свету. Помоћу светог духа, Петар и Павле су лечили болесне, истеривали демоне, па чак и ускрсавали мртве. Међутим, моћ коју су добили посредством светог духа служила је једној важнијој сврси. Она је омогућила апостолима и другим ученицима да преносе знање које води до вечног живота (Јов. 17:3).

⁹ На Педесетницу 33. н. е. Исусови ученици су почели да говоре „разним језицима, како им је дух дао да говоре“. Они су тако сведочили о „величанственим Божјим делима“ (Дела 2:1-4, 11). Данас не можемо чудом говорити неким другим језиком. Међутим, уз помоћ Божјег духа верни и разборити роб објављује библијску литературу на многим језицима. Примера ради, сваког месеца се штампају милиони примерака Стражарске куле и Пробудите се!, а на нашем веб-сајту jw.org налазе се публикације и видео-материјал на преко 1 000 језика. Све нам то омогућује да објављујемо величанствена Божја дела људима из свих народа, племена и језика (Откр. 7:9).

10. Шта је постигнуто што се тиче превођења Библије од 1989. године?

¹⁰ Верни и разборити роб од 1989. године посвећује посебну пажњу објављивању превода Нови свет на многим језицима. Тај превод је већ објављен на више од 200 језика и до сада је одштампано  на десетине милиона примерака. Само је Бог преко свог духа могао омогућити тако нешто.

11. Шта се постиже на пољу превођења публикација Јеховиних сведока?

¹¹ На превођењу наших публикација ангажоване су хиљаде добровољаца у више од 150 земаља. То не треба да нас изненади јер ниједна друга организација на земљи није вођена светим духом у темељном сведочењу широм света о Јехови Богу, његовом Месијанском Краљу и успостављеном небеском Краљевству (Дела 28:23).

12. Захваљујући чему су Павле и други хришћани могли да проповедају?

¹² Када је Павле сведочио Јудејцима и људима из других народа у Антиохији у Писидији, они „који су имали исправан став према вечном животу постали су верници“ (Дела 13:48). Као што Лука каже на крају Дела апостолских, Павле је проповедао о Божјем Краљевству „одважно и без икаквих сметњи“ (Дела 28:31). Где је то апостол проповедао? Ни мање ни више него у Риму – престоници светске силе! Било усменом речју или на неки други начин, Исусови први следбеници су службу проповедања обављали уз помоћ и вођство светог духа.

13. Зашто треба да се молимо када се суочавамо с прогонством?

¹³ Када су се први ученици суочили с прогонством молили су се Јехови да им да храброст. Шта се затим десило? Испунили су се светим духом и добили су снагу да храбро објављују Божју реч (Дела 4:18-31). И ми се молимо за мудрост и снагу да бисмо наставили да проповедамо упркос прогонству (Јак. 1:2-8). Пошто нас Бог благосиља и помаже нам својим духом, ми настављамо да проповедамо. Ништа не може зауставити, па чак ни жестоко прогонство. Када се суочавамо с прогонством сигурно треба да се молимо за свети дух, мудрост и храброст да и даље објављујемо добру вест (Лука 11:13).

14, 15. (а) Шта се десило после „прогонства које је почело након Стефановог убиства“? (б) Како су у савремено доба многи људи у Сибиру упознали истину?

¹⁴ Стефан је храбро сведочио пре него што су га његови непријатељи убили (Дела 6:5; 7:54-60). Услед великог прогонства које је тада настало, сви ученици, осим апостола, расејали су се широм Јудеје и Самарије. Али они нису престали да проповедају. Филип је отишао у Самарију да „проповеда о Христу“ и постигао је изванредне резултате (Дела 8:1-8, 14, 15, 25). Сем тога, извештај нам каже: „Ученици који су се расули због прогонства које је почело након Стефановог убиства, стигли су све до Феникије, Кипра и Антиохије. Проповедали су реч само Јудејцима. А међу онима који су дошли у Антиохију били су неки с Кипра и из Кирене. Они су почели да објављују добру вест о Господу Исусу људима који су говорили  грчки“ (Дела 11:19, 20). У то време прогонство је допринело ширењу добре вести о Краљевству.

¹⁵ Нешто слично се у савремено доба десило у бившем Совјетском Савезу. Нарочито током 50-их година прошлог века, хиљаде Јеховиних сведока било је протерано у Сибир. Будући да су их расејали по разним местима, добра вест се све више ширила у тој огромној земљи. Никада толико Сведока не би могло сакупити новац да пређу 10 000 километара да би објављивали добру вест! Међутим, саме власти су их послале широм земље. Један брат је рекао: „Испоставило се да су управо власти омогућиле да хиљаде искрених особа у Сибиру упознају истину.“

16, 17. Како нам Дела апостолска потврђују да је Јехова благосиљао проповедање?

¹⁶ Јехова је несумњиво благословио прве хришћане. Павле и други су садили и заливали, „али Бог је дао да расте“ (1. Кор. 3:5, 6). Дела апостолска потврђују да је захваљујући Јеховином благослову све више људи прихватало добру вест. На пример, читамо следеће: „Божја реч се ширила и број ученика у Јерусалиму је био све већи“ (Дела 6:7). Како је проповедање напредовало, тако је „за скупштину по целој Јудеји, Галилеји и Самарији наступило раздобље мира у ком је она јачала. Служила је Јехови са страхопоштовањем и примала утеху светог духа, па је број ученика стално растао“ (Дела 9:31).

¹⁷ У Антиохији у Сирији су и Јудејци и људи који су говорили грчким језиком чули истину од храбрих сведока. У Библији пише: „Јеховина рука је била с њима, па су многи постали верници и почели да следе Господа“ (Дела 11:21). Што се тиче напретка у том граду, „Јеховина реч се ширила и било је све више верника“ (Дела 12:24). Када се томе додају још и проповедничке активности апостола Павла и других које су такође биле у пуном јеку међу незнабошцима, јасно је зашто се каже да се „Јеховина реч све више ширила и била све јача захваљујући његовој моћи“ (Дела 19:20).

18, 19. (а) На основу чега знамо да је „Јеховина рука“ с нама? (б) Наведи пример који показује да Јехова подржава свој народ.

¹⁸ „Јеховина рука“ је несумњиво и с нама данас. Управо због тога многи прихватају истину и крштавају се у знак свог предања Богу. Сем тога, само уз Божју помоћ и његов благослов можемо издржати велико противљење, а понекад и жестоко прогонство, и наставити с нашом службом баш као и Павле и други хришћани (Дела 14:19-21). Јехова Бог ће увек бити уз нас. Његове „вечне руке“ нас могу подржати у свим нашим кушњама (Пон. зак. 33:27). Немојмо изгубити из вида ни то да због свог великог имена Јехова никада неће оставити свој народ (1. Сам. 12:22; Пс. 94:14).

 ¹⁹ Ево једног примера. Током Другог светског рата нацисти су брата Харалда Абта због проповедања послали у концентрациони логор Заксенхаузен. У мају 1942. године Гестапо је његовој жени Елзи одузео њихову бебу, а њу ухапсио. Била је у разним логорима. „Током година које сам провела у концентрационим логорима у Немачкој, научила сам једну важну лекцију“, каже сестра Абт. „Видела сам колико нам снаге Јеховин дух може дати када се нађемо у изузетно тешким ситуацијама. Пре него што сам била ухапшена, прочитала сам писмо једне сестре која је рекла да нам Јеховин дух даје посебан мир када доживљавамо неку тешку кушњу. Мислила сам да је сигурно мало претерала. Међутим, када сам и сама била у кушњама, увидела сам да је то истина. Заиста је тако. Ономе ко то није доживео тешко је да то замисли. Међутим, мени се то заиста десило.“

20. Шта је Павле радио док је био у кућном притвору и како то може бити охрабрење за неку нашу браћу и сестре?

²⁰ У закључку Дела апостолских се каже да је Павле ревно проповедао о Божјем Краљевству (Дела 28:31). Пошто је у Риму био у кућном притвору, није могао да сведочи од куће до куће. Међутим, он је сведочио свима који су долазили код њега. И данас нека наша драга браћа и сестре не могу да излазе из куће, а можда ни да устану из кревета, или живе у старачким домовима зато што су у поодмаклим годинама, болесни или немоћни. Па ипак, њихова љубав према Богу и жеља да сведоче нимало нису ослабиле. Ми се молимо за њих и чак се можемо молити за то да им наш небески Отац омогући да дођу у контакт са онима који би желели да сазнају нешто о њему и његовим дивним намерама.

21. Зашто треба да проповедамо са осећајем хитности?

²¹ Већина нас може да проповеда од куће до куће и да на друге начине учествује у стварању ученика. Зато нека свако од нас учини све што може како би испунио улогу коју има као објавитељ Краљевства сведочећи „до свих крајева земље“. То морамо чинити са осећајем хитности јер је „знак“ Христове присутности очигледан (Мат. 24:3-14). Немамо времена за губљење. Сада је време да будемо „заокупљени Господовим делом“ (1. Кор. 15:58).

22. У чему треба да останемо чврсти док очекујемо Јеховин дан?

²² Док очекујемо да „дође велики Јеховин дан који улива страхопоштовање“, будимо чврсти у одлуци да останемо верни и да наставимо да одважно сведочимо (Јоило 2:31). Наћи ћемо још многе људе који ће попут Веријаца свим срцем прихватити Божју реч (Дела 17:10, 11). Зато наставимо да проповедамо све док не будемо чули речи: „Одлично, добри и верни робе!“ (Мат. 25:23). Ако ревно проповедамо и стварамо ученике и ако останемо верни Јехови, сигурно ћемо се у сву вечност радовати томе што смо имали част да темељно сведочимо о Божјем Краљевству!