1, 2. На какав пут Павле креће и шта га можда брине?

 ПАВЛЕ не престаје да размишља о речима намесника Феста: „Пред цара ћеш и ићи“, јер ће то умногоме утицати на његову будућност. Будући да је провео две године у затвору, дуг пут до Рима донеће му барем неку промену (Дела 25:12). Међутим, с ранијих путовања не носи само лепе успомене на благи поветарац и поглед на непрегледну пучину. Зато га ово путовање у Рим где ће се појавити пред царем вероватно наводи на размишљање о неким озбиљним питањима која се тичу његове будућности.

² Павле је много пута био „у опасности на мору“, преживео је три бродолома, чак је ноћ и дан провео на отвореном мору (2. Кор. 11:25, 26). Осим тога, ово путовање ће бити сасвим другачије од мисионарских путовања на која је ишао као слободан човек. Павле ће путовати као затвореник и при том ће превалити огромну раздаљину између Цезареје и Рима, наиме преко 3 000 километара. Хоће ли безбедно прећи толики пут? Чак и ако буде безбедно путовао, питање је какву ће пресуду тамо добити. Не заборавимо, њему ће судити највећа светска сила тог времена у Сатанином свету.

3. Шта је Павле чврсто решио и о чему ће бити речи у овом поглављу?

³ Након свега што си прочитао о Павлу, да ли мислиш да се предао безнађу и очају због онога што би могло да му се деси? Тешко. Знао је да му неће бити лако, али није знао на какве ће проблеме наићи. Зашто би онда дозволио да изгуби радост коју је имао у служби због бриге око нечега што није могао да промени? (Мат. 6:27, 34). Павле је знао да Јехова жели да он искористи сваку прилику да проповеда добру вест о Божјем Краљевству, чак и владарима (Дела 9:15). Он је чврсто решио да изврши свој задатак, шта год да се деси. Зар нисмо и ми? Хајде зато да пођемо с Павлом на ово значајно путовање и да видимо шта можемо научити од њега.

4. Каквим бродом је Павле кренуо на пут и ко је путовао с њим?

⁴ Павле и још неки затвореници били су поверени на чување римском официру Јулију који је одлучио да се укрцају на трговачки брод  који је пристигао у Цезареју. Тај брод је дошао из Адрамитија, луке на западној обали Мале Азије која се налазила преко пута Митилине на Лезбосу. Пловио је на север и потом на запад и требало је да се заустави у неким лукама ради утовара и истовара робе. Такви бродови нису били предвиђени за путнике, а нарочито не за затворенике. (Видети оквир „ Пловидба морем и трговачки путеви“.) Премда је путовао с том групом злочинаца, Павле срећом није био једини хришћанин на том броду. С њим су била бар још двојица суверника, Аристарх и Лука. Наравно, реч је о Луки који је и написао овај извештај. Не знамо да ли су ова два верна сарадника морали да плате превоз за себе или су путовали као Павлови пратиоци (Дела 27:1, 2).

5. Ко се побринуо за Павла у Сидону и шта можемо научити из тога?

⁵ Након што су један дан пловили у правцу севера и прешли око 110 километара, брод се усидрио у Сидону у Сирији. Изгледа да се Јулије према Павлу није опходио као према обичном злочинцу, вероватно зато што је Павле имао римско грађанство и још увек није био проглашен кривим (Дела 22:27, 28; 26:31, 32). Јулије му је дозволио да сиђе с брода и посети своје сувернике. Браћа и сестре су се сигурно обрадовали што су имали прилику да се побрину за овог апостола који је дуго био затворен. Шта мислиш, у којим би приликама ти могао на сличан начин указати некоме гостопримство и за узврат бити охрабрен? (Дела 27:3).

6-8. Како је текло Павлово путовање од Сидона до Книда и које прилике за проповедање је он вероватно искористио?

⁶ Брод је из Сидона продужио на север уз обалу и прошао поред Павловог родног града Тарса који се налазио у области Киликије. Лука не спомиње да су се још негде заустављали, иако указује на то да су се касније нашли у опасности јер су „ишли насупрот ветру“ (Дела 27:4, 5). Можемо замислити Павла како користи сваку прилику да проповеда добру вест. Сигурно је сведочио другим затвореницима и осталима на броду, укључујући посаду и војнике, као и људима у свакој луци у којој би се усидрили. Да ли  и ми данас користимо сваку прилику коју имамо како бисмо проповедали?

⁷ Брод је после неког времена стигао у Миру, луку на јужној обали Мале Азије. Тамо су Павле и други морали да пређу на други брод који би их одвео до Рима, њиховог одредишта (Дела 27:6). У то време, Египат је био главни снабдевач Рима житом, тако да су у Мири пристајали египатски бродови са житом. Јулије је нашао један такав брод и наредио војницима и затвореницима да се укрцају на њега. Мора да је тај брод био много већи од претходног. Превозио је велику количину жита, као и 276 људи – посаду, војнике, затворенике и вероватно друге путнике који су ишли за Рим. Преласком на овај други брод Павлово подручје за проповедање се очигледно проширило и можемо бити сигурни да је он то и искористио.

⁸ Следеће заустављање било је у Книду у југозападном делу Мале Азије. Када су дували повољни ветрови, брод је ту раздаљину могао да пређе за отприлике један дан. Међутим, Лука извештава: „Данима смо споро пловили и једва смо стигли у Книд“ (Дела 27:7а). Услови за пловидбу су се погоршали. (Видети оквир „ Супротни ветрови на Средоземном мору“.) Замислимо само како је било тим људима док се брод борио са снажним ветровима и узбурканим морем.

9, 10. Који су проблеми настали недалеко од Крита?

⁹ Капетан брода је планирао да од Книда продужи на запад, али Лука каже: „Нисмо могли ићи насупрот ветру“ (Дела 27:7б). Док је брод одмицао од копна, изгубио је приобалну струју и затим га је неповољан ветар са северозапада потерао ка југу, и то можда великом брзином. Као што их је Кипар раније заштитио од супротних ветрова док су пловили једним мањим бродом, тако их је сада штитио Крит. Када је брод прошао поред рта Салмоне на источном крају Крита, било је мало боље. Зашто? Брод је дошао у заветрину, то јест до јужне стране острва, тако да је донекле био заклоњен од јаких ветрова. Мора да је свима лакнуло. Али само накратко! Докле год је брод био на мору, посада није смела да изгуби из вида да долази зима. Имали су разлога да буду забринути.

¹⁰ Лука прецизно наводи: „Након што смо пловили уз обалу [Крита] с много потешкоћа, стигли смо до једног места званог Добра пристаништа“. Чак ни у заветрини острва није било лако управљати бродом. Међутим, на крају су нашли место где су се могли усидрити, у једном малом заливу за који се претпоставља да се налази на месту одакле се обала пружа ка северу. Колико су се тамо задржали? Лука каже да је то било „много времена“, с тим што им то чекање није ишло у прилог. У септембру и октобру било је још опасније пловити морем (Дела 27:8, 9).

11. Шта је Павле предложио и каква је одлука донета?

¹¹ Можда су неки путници тражили савет од Павла, јер је он више  пута пловио Средоземним морем. Он им је предложио да не иду даље. Уколико би наставили пловидбу, то би се могло „лоше завршити“, можда чак и губитком живота. Међутим, кормилар и власник брода су хтели да продуже даље, вероватно зато што су сматрали да треба што пре да нађу неко безбедно место. Убедили су Јулија, а и већина других је била мишљења да треба да пробају да дођу до Феникса, луке која се налазила даље уз обалу. Можда је то била већа и боља лука у којој би могли провести зиму. Стога када је задувао наизглед благи поветарац с југа, брод је испловио (Дела 27:10-13).

12. На које опасности је брод наишао када се удаљио од Крита и како је посада покушала да избегне бродолом?

¹² Затим су се нашли у још већој невољи – са североистока је наишао „олујни ветар“. Неко време су пловили у заветрини „једног малог острва које се зове Клауда“ које се налазило отприлике 65 километара од Добрих пристаништа. Ипак, постојала је опасност да ветар однесе брод јужно и да га разбије о пешчане спрудове афричке обале. Морнари су били у великом страху да се то не деси, па су чамац који је брод вукао за собом подигли на палубу. То су једва успели да ураде, јер је чамац вероватно био пун воде. Затим су подвезали брод тако што су провукли конопце или ланце испод њега да се не би распао. Затим су спустили једра и покушавали да држе брод усмерен према ветру како би се пробили кроз олују. Замислимо само колико је све то било страшно! Међутим, чак ни то што су предузели није било довољно, јер је олуја била жестока. Трећег дана су избацили бродску опрему, вероватно да би брод и даље могао да се одржи на површини (Дела 27:14-19).

13. Какво је вероватно било стање током олује на броду којим је Павле путовао?

¹³ Сигурно су сви били у великом страху. Али то није био случај с Павлом и његовим сарадницима. Исус је раније рекао Павлу да ће сигурно сведочити у Риму, а и један анђео му је касније то потврдио (Дела 19:21; 23:11). Ипак, снажна олуја две седмице није јењавала. Пошто је киша немилице пљуштала, а и од густих облака се нису видели ни сунце ни звезде, кормилар није могао да одреди где се брод налазио и у ком правцу се кретао. Није било могуће чак ни да се нормално једе. И коме је уопште било до јела, поред хладноће, кише, морске болести и страха?

14, 15. (а) Зашто је Павле другима на броду споменуо на шта их је раније упозорио? (б) Шта можемо научити из тога што је Павле разговарао с другима о својој нади?

¹⁴ А онда је Павле устао. Осврнуо се на упозорење које им је раније дао, али не као да им каже: „Јесам ли вам лепо рекао?“ Оно што се дешавало већ је само по себи потврдило да је требало да га послушају. Затим је рекао: „Сада вас молим да будете храбри, јер нико од вас неће погинути, само ће брод бити уништен“ (Дела 27:21, 22). Ове речи су их сигурно утешиле. Мора да је и Павлу било веома драго што му је Јехова дао да свима на броду пренесе тако лепу вест. Важно је да никада не изгубимо из вида да је Јехови стало до сваког човека.  Њему је свако битан. Апостол Петар је написао: „Јехова [...] не жели да ико погине, него да се сви покају“ (2. Петр. 3:9). Зато је веома важно да с великим осећајем хитности настојимо да пренесемо Јеховину поруку наде што је могуће већем броју људи. У питању је њихов живот!

¹⁵ Павле је вероватно многима на броду говорио о нади у испуњење обећања које је Бог дао (Дела 26:6; Кол. 1:5). Сада, када је изгледало да ће доживети бродолом, Павле је објаснио зашто су могли да буду уверени у то да ће преживети. Рекао им је да му је Бог те ноћи послао анђела који му је пренео следећу поруку: „Не бој се, Павле. Треба да станеш пред цара, а Бог ће сачувати и тебе и оне који путују с тобом.“ Тада их је охрабрио: „Зато се не бојте, јер верујем да ће бити баш онако како ми је Бог рекао. Али доживећемо бродолом близу једног острва“ (Дела 27:23-26).

16, 17. (а) Коју је прилику Павле искористио да би се помолио и како је то утицало на друге? (б) Како се обистинило оно што је Павле раније рекао?

¹⁶ Након две ужасне седмице током које је брод био ношен ветром око 870 километара, морнари су приметили промене. Можда су чули  како се таласи разбијају о обалу у близини. Спустили су сидра с крме да струје не би одвукле брод и да би га окренули ка копну у случају да могу да доплове до обале. Тада су морнари покушали да побегну с брода, али су их војници спречили у томе. Павле је рекао заповеднику и војницима: „Ако ови људи не остану на броду, ни ви се нећете спасти.“ Пошто је брод сада био мало стабилнији, Павле је рекао свима да једу, уверивши их да ће сви преживети. Затим је „пред свима захвалио Богу“ (Дела 27:31, 35). Тиме што је у молитви захвалио Богу, Павле је пружио пример Луки, Аристарху и свима нама данас. Да ли су и наше молитве које изговарамо пред другима извор охрабрења за њих?

¹⁷ Када се Павле помолио, „сви су се охрабрили, па су и сами почели да једу“ (Дела 27:36). Додатно су растеретили брод бацивши у море жито које су превозили, чиме су смањили газ брода да би се приближили обали. Кад се разданило, морнари су одсекли сидра, отпустили ужад с весала за кормиларење и подигли једно мало предње једро како би колико-толико могло да се управља бродом док се кретао. А онда се прамац заглавио, можда у песку или муљу, и крма је почела да се ломи под силином таласа. Неки војници су хтели да побију затворенике како ниједан не би побегао, али Јулије то није дозволио. Свима је рекао да пливају или да се ухвате за нешто што плута и дођу до обале. Обистинило се оно што је Павле раније рекао – свих 276 људи је преживело. „Тако смо сви успели да стигнемо до копна.“ Али где су то доспели? (Дела 27:44).

18-20. Како су Малтежани показали „посебну љубазност“ и које је чудо Бог учинио преко Павла?

¹⁸ Испоставило се да су бродоломници доспели на Малту, острво које се налази јужно од Сицилије. (Видети оквир „ Где се налазила Малта?“.) Острвљани који су говорили страним језиком показали су „посебну љубазност“ (Дела 28:2). Наложили су ватру за те странце  који су дошли до обале потпуно мокри и промрзли. Ватра им је помогла да се угреју упркос хладноћи и киши. Крај ње се догодило и једно чудо.

¹⁹ Павле је желео да помогне па је сакупио грање и ставио га на ватру. У том тренутку је изашла једна отровница, угризла га за руку и остала тако да виси. Становници острва су мислили да су га богови казнили. a

²⁰ Острвљани који су видели да је отровница угризла Павла мислили су „да ће он отећи“. У једном лексикону се каже да је грчка реч која је овде употребљена „медицински израз“. Не чуди што је Луки, вољеном лекару, одмах на ум пала таква реч (Дела 28:6; Кол. 4:14). У сваком случају, Павле је отресао ту отровницу и није му било ништа.

21. (а) Наведи неке примере из овог дела Лукиног извештаја који показују колико је он тачан и прецизан. (б) Које је чудо учинио Павле и како су Малтежани реаговали на то?

²¹ У близини је живео богати земљопоседник Публије. Могуће је да је он био главни римски заповедник на Малти. Лука га је описао као „поглавара острва“, користећи управо ону титулу која је пронађена на два натписа на Малти. Он је угостио Павла и његове пријатеље и три дана бринуо о њима. Међутим, Публијев отац је био болестан. Лука је и овог пута прецизно описао о чему се радило. Користећи одговарајуће медицинске термине, написао је да је тај човек „лежао у кревету, јер је имао грозницу и дизентерију“. Павле се помолио, положио руке на њега и излечио га. Острвљани су били задивљени овим чудом, па су почели да доводе друге болеснике како би и они били излечени и да доносе дарове како би снабдели Павла и његове сараднике свиме што им је било потребно (Дела 28:7-10).

22. (а) Како је један професор похвалио Лукин извештај о путовању за Рим? (б) О чему ће бити речи у следећем поглављу?

²² Извештај о овом делу Павловог путовања који смо осмотрили потпуно је веродостојан. Један професор је рекао: „Лукин извештај се [...] издваја као један од најживописнијих записа у целој Библији. Појединости о пловидби бродом у првом веку толико су прецизне, а описи услова који владају у источном Средоземљу толико су тачни [...] да се вероватно заснивају на неком дневнику.“ Могуће је да је Лука водио такве белешке док је путовао са овим апостолом. Ако је заиста било тако, онда је на следећем делу путовања имао о много чему да пише. Шта ће бити с Павлом када на крају он и његови сарадници стигну у Рим? Погледајмо.