1, 2. По чему је путовање на које Варнава и Савле треба да крену посебно и како ће то допринети испуњењу речи из Дела апостолских 1:8?

 ТО ЈЕ посебан дан за скупштину у Антиохији. Од свих пророка и учитеља који су ту, свети дух је изабрао Варнаву и Савла да преносе добру вест на удаљеним подручјима a (Дела 13:1, 2). Тачно је да су способна браћа и раније ишла на таква путовања. Међутим, мисионари су тада одлазили на подручја где су неки већ прихватили хришћанство (Дела 8:14; 11:22). Овог пута ће Варнава и Савле – заједно с Марком који ће им бити помоћник – отићи у земљу у којој већина људи још увек није чула добру вест.

² Отприлике 14 година пре тога, Исус је рекао својим следбеницима: „Сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела 1:8). То што ће Варнава и Савле служити као мисионари допринеће испуњењу Исусових пророчанских речи. b

3. Зашто је у првом веку било тешко путовати?

³ Захваљујући изумима као што су аутомобил и авион, људи у данашње време могу превалити велике раздаљине за само неколико сати. У првом веку н. е. није било тако. У то време се углавном путовало пешице, често по неравним теренима. Дан хода за који се можда могло прећи само 30 километара био је веома исцрпљујућ. c Зато иако су Варнава и Савле несумњиво једва чекали да крену на то подручје, сигурно су разумели да ће то од њих изискивати велики труд и самопожртвованост (Мат. 16:24).

4. (а) Како су изабрани Варнава и Савле и како су суверници реаговали на ту одлуку? (б) Како можемо пружити подршку онима који добију нека задужења у скупштини?

 ⁴ Али зашто је свети дух рекао да баш Варнава и Савле буду одвојени за тај задатак? (Дела 13:2). Библија то не каже. Оно што знамо јесте то да је избор ових људи био вођен светим духом. Нема никаквих показатеља да се пророци и учитељи у Антиохији нису сложили с том одлуком. Они су је у потпуности подржали. Замисли како су се Варнава и Савле осећали док су њихова духовна браћа, без трунке зависти, „постили и молили се, положили [...] руке на њих, па су их испратили“ (Дела 13:3). И ми треба да подржавамо оне који добију нека задужења у скупштини, укључујући и браћу која су наименована за надгледнике. Не треба да им завидимо, већ треба да их дубоко поштујемо и волимо због њиховог рада (1. Сол. 5:13).

5. Опиши како је изгледало сведочење на Кипру.

⁵ Отишавши пешице до Селеукије, луке у близини Антиохије, Варнава и Савле су отпловили на Кипар, што је путовање од око 200 километара. d С обзиром на то да је Варнава био с Кипра,  сигурно је једва чекао да добру вест пренесе својим земљацима. Када су стигли у Саламину, град на источној обали острва, нису губили време. Одмах су почели „да објављују Божју реч у јудејским синагогама“ e (Дела 13:5). Варнава и Савле су путовали с једног краја Кипра на други, вероватно сведочећи у већим местима. У зависности од тога којим су путем ишли, ти мисионари су можда препешачили око 160 километара.

6, 7. (а) Ко је био Сергије Павле и зашто је Варисус покушао да га спречи да слуша добру вест? (б) Како је Савле осујетио Варисусове намере?

⁶ Становници Кипра су у првом веку били дубоко уплетени у лажну религију. То се нарочито видело када су Варнава и Савле дошли у Паф, на западној обали острва. Тамо су наишли на Варисуса, „који је био врачар и лажни пророк. Он је био с проконзулом Сергијем Павлом, разборитим човеком.“ f Многи образовани Римљани у првом веку, па чак и Сергије Павле који је важио за разборитог човека, често су приликом доношења важних одлука тражили савет од неког врачара или астролога. Упркос томе, Сергије Павле се заинтересовао за добру вест о Краљевству, „јер је жарко желео да чује Божју реч“. То се није свидело Варисусу који је због посла којим се бавио добио име Елима, што значи „врачар“ (Дела 13:6-8).

⁷ Варисус није желео да се добра вест о Краљевству проповеда. Једини начин да сачува свој утицајни положај саветника Сергија Павла био је да „спречи проконзула да прихвати веру“ (Дела 13:8). Али Савле није хтео да дозволи да тај врачар угуши занимање које је показао Сергије Павле. Шта је Савле урадио? У библијском запису о овом догађају пише: „Савле, звани и Павле, испунио [се] светим духом и оштро га погледао [Варисуса], па је рекао: ’Сине Ђавољи, непријатељу сваке праведности, пун си  сваке врсте преваре и пакости! Докле ћеш извртати Јеховине праве путеве? Зато ће те Јехова казнити, па ћеш ослепети и неко време нећеш видети сунце.‘ И одмах је на њега пала густа магла и тама, тако да је ишао унаоколо тражећи некога да га води за руку.“ g До чега је довело то чудо? „Кад је проконзул видео шта се догодило, постао је верник, јер је био задивљен Јеховиним учењем“ (Дела 13:9-12).

8. Како можемо бити храбри попут Павла?

⁸ Павле се није уплашио Варисуса. Исто тако ни ми не треба да устукнемо пред противницима који желе да поткопају веру оних који су заинтересовани за добру вест. Наравно, наше речи увек треба да буду „љубазне, сољу зачињене“ (Кол. 4:6). У исто време, нећемо угрозити духовну добробит заинтересоване особе само зато да бисмо избегли сукоб. Нити ћемо се због страха устручавати да кажемо истину о религијама које изврћу „Јеховине праве путеве“, као што је то радио Варисус (Дела 13:10). Попут Павла, одважно објављујмо истину и настојмо да искрене особе заинтересујемо за њу. Иако можда неће бити тако очигледно да нас Бог подржава као што је то било код Павла, можемо бити сигурни да ће Јехова помоћу свог светог духа достојне особе привући истини (Јов. 6:44).

9. Како су Павле и Варнава оставили пример онима који данас предводе у скупштини?

⁹ Ситуација се очигледно променила када је група људи напустила Паф и отпловила до Перге, која је била удаљена око 250 километара и налазила се на обали Мале Азије. У Делима апостолским 13:13 се каже да је у тој групи био „Павле [...] са својим сарадницима“. По свему судећи, Павле је преузео вођство у тој  групи. Међутим, ни по чему се не може закључити да је Варнава завидео Павлу. Баш напротив, њих двојица су наставили да заједнички раде на задатку који им је Бог поверио. Павле и Варнава служе као добар пример онима који данас предводе у скупштини. Прави хришћани се не надмећу једни с другима за неки положај, већ имају на уму да је Исус рекао: „Ви сте сви браћа.“ Затим је додао: „Ко се узвисује, биће понижен, а ко је понизан, биће узвишен“ (Мат. 23:8, 12).

10. Како је изгледало путовање од Перге до Антиохије у Писидији?

¹⁰ Кад су стигли у Пергу, Марко је напустио Павла и Варнаву и вратио се у Јерусалим. Није објашњено зашто је изненада отишао. Павле и Варнава су продужили даље и из Перге отишли у Антиохију, град у провинцији Галатији. Није им било лако да путују јер се Антиохија у Писидији налазила на око 1 100 метара надморске висине. На тим опасним планинским путевима разбојници су често нападали путнике. Поред свега тога изгледа да се Павле још и разболео. h

11, 12. Како је Павле у синагоги заинтересовао људе за добру вест?

¹¹ Павле и Варнава су на сабат ушли у синагогу у Антиохији у Писидији. У библијском запису о том догађају се каже: „После јавног читања Закона и Пророка, старешине синагоге су замолиле Павла и Варнаву: ’Браћо, ако имате неку реч утехе за овај народ, реците!‘“ (Дела 13:15). Павле је устао и почео да говори.

¹² Окупљенима се обратио следећим речима: „Израелци и ви остали који се бојите Бога“ (Дела 13:16). Они који су га слушали били су Јудејци и прозелити. Како је успео да заинтересује те људе  који нису разумели каква је Исусова улога у остварењу Божје намере? Павле је најпре укратко изнео историју израелског народа. Објаснио је како је Јехова „узвисио [израелски] народ док су били дошљаци у Египту“ и како их је после ослобођења 40 година „стрпљиво подносио у пустињи“. Испричао је како су Израелци заузели Обећану земљу и како је Јехова ту земљу дао у наследство њиховим прецима (Дела 13:17-19). Неки сматрају да се Павле можда осврнуо на неке стихове из Писма који су тог сабата управо били наглас прочитани. Ако је то тачно, онда је то још један пример који показује да је Павле знао како да свима буде све (1. Кор. 9:22).

13. Како можемо подстаћи људе да сазнају нешто о Јехови?

¹³ И ми треба да се трудимо да заинтересујемо људе за добру вест. На пример, кад знамо којој религији неко припада онда ћемо разговарати о темама које би могле нарочито занимати ту особу. Такође можемо цитирати из оног дела Библије који јој је познат. Можда би било добро да је замолимо да из своје Библије прочита тај стих. Тражимо начине да подстакнемо људе да сазнају нешто о Јехови.

14. (а) Како је Павле изнео добру вест о Исусу и на шта је упозорио своје слушаоце? (б) Како су људи реаговали на оно што је Павле рекао?

¹⁴ Павле је затим испричао како је из лозе израелских краљева дошао спаситељ, Исус, чији је претеча био Јован Крститељ. Затим је описао како је Исус био погубљен и подигнут из мртвих (Дела 13:20-37). „Зато знајте“, рекао је Павле, „да вам се преко њега објављује опроштење греха [...] Сви који верују проглашени су недужнима посредством њега.“ Апостол је затим упозорио своје слушаоце: „Пазите да вам се не догоди оно што је записано у Пророцима: ’Гледајте, ви који сте пуни презира, чудите се и нестаните! Јер ћу у вашим данима учинити нешто у шта не бисте поверовали ни да вам неко све о томе исприча.‘“ Људи који су чули Павлов говор изузетно добро су реаговали. „Народ их је молио да им о томе говоре и следећег сабата“, каже Библија. Сем тога, када се завршио скуп у синагоги „многи Јудејци и богобојазни прозелити пошли су за Павлом и Варнавом“ (Дела 13:38-43).

15. Шта се догодило наредног сабата?

¹⁵ Наредног сабата „скоро цео град“ се окупио да слуша Павла. То се није свидело неким Јудејцима па су „почели да хуле и да се супротстављају ономе што је Павле говорио“. Он и Варнава су им одважно рекли: „Најпре је требало да ви чујете Божју реч. Али пошто је ви одбацујете и тако показујете да нисте достојни вечног живота, ми сада одлазимо људима из других народа.  Јер Јехова нам је овако заповедио: ’Поставио сам те да будеш светлост народима, да објављујеш спасење до свих крајева земље‘“ (Дела 13:44-47; Ис. 49:6).

16. Како су Јудејци реаговали на оно што су Павле и Варнава рекли и шта су њих двојица урадили када је настало прогонство?

¹⁶ Људи из других народа су се обрадовали и „сви који су имали исправан став према вечном животу постали су верници“ (Дела 13:48). Јеховина реч се убрзо проширила по том крају. Јудејци су сасвим другачије реаговали. У ствари, ти мисионари су им рекли да иако је Божја реч прво њима била објављена они су одбацили Месију и зато их је очекивала Божја казна. Јудејци су побунили „угледне жене и водеће људе тог града, па су они покренули прогонство против Павла и Варнаве и отерали их из тог краја“. Шта су њих двојица урадили? Они су „отресли прашину са својих ногу, као сведочанство против њих, и отишли су у Иконију“. Да ли је то био крај хришћанства у Антиохији у Писидији? Не би се могло рећи. Ученици који су тамо остали били су „пуни радости и светог духа“ (Дела 13:50-52).

17-19. У чему се можемо угледати на Павла и Варнаву и како ће то допринети нашој радости?

¹⁷ На основу тога како су ови верни људи реаговали када је наступило прогонство можемо нешто важно научити. Ми не престајемо да проповедамо чак ни када утицајни људи у свету покушавају да нас у томе спрече. Запази такође да су Павле и Варнава „отресли прашину са својих ногу“ када су им се људи у Антиохији супротставили. Они нису били љути на те људе. Тај гест је показао да они са себе скидају одговорност за оно што ће се тим људима десити. Ти мисионари су схватили да нису могли утицати на то како ће људи реаговати. Али оно на шта су могли утицати било је то да ли ће наставити да проповедају. Управо су то и учинили када су дошли у Иконију.

¹⁸ Шта је било са ученицима који су остали у Антиохији? Тачно је да им тамо људи нису били наклоњени. Али њихова радост није зависила од тога да ли ће ти људи прихватити добру вест. Исус је рекао: „Срећни су они који слушају Божју реч и поступају по њој!“ (Лука 11:28). И то је управо оно што су ученици у Антиохији у Писидији решили да раде.

¹⁹ Попут Павла и Варнаве, никада не смемо заборавити да имамо одговорност да проповедамо добру вест. Да ли ће је људи прихватити или одбацити је искључиво њихова одлука. Ако изгледа да они којима проповедамо не желе да нас слушају, можемо се угледати на ученике из првог века. Ако ценимо истину и дозволимо да нас води свети дух, и ми можемо бити радосни чак и када нам се људи супротстављају (Гал. 5:18, 22).