1-3. (а) Зашто су апостоли изведени пред Синедрион и на шта се у суштини своди та ситуација? (б) Зашто нас занима какав су став заузели апостоли?

 СУДИЈЕ јеврејског врховног суда кипте од беса! Пред њима су Исусови апостоли којима треба да суде. За шта им суде? Јосиф Кајафа, првосвештеник који председава судом, оштро им каже: „Строго смо вам наредили да не поучавате о том имену.“ Тај љутити главни судија не може чак ни да изговори Исусово име. Затим каже: „Ви сте напунили Јерусалим својим учењем и хоћете да окривите нас за смрт тог човека“ (Дела 5:28). Јасно им је ставио до знања: Престаните да проповедате или ће бити проблема!

² Како ће апостоли реаговати? Заповест да проповедају дао им је Исус који је власт добио од Бога (Мат. 28:18-20). Да ли ће апостоли попустити страху пред човеком и повући се? Или ће имати храбрости да заузму чврст став и наставе да проповедају? Све се своди на то да ли ће слушати Бога или човека. Апостол Петар без оклевања одговара у име свих апостола. Он храбро и недвосмислено износи њихов став.

³ Нас као праве хришћане веома занима како су апостоли реаговали на претње Синедриона. И за нас важи заповест да проповедамо. Док то радимо и нама се људи супротстављају (Мат. 10:22). Противници можда покушавају да ограниче или забране наше активности. Шта ћемо ми урадити? Биће корисно да размотримо какав су став заузели апостоли и да видимо које су околности довеле до њиховог суђења пред Синедрионом. a

4, 5. Зашто су се Кајафа и садукеји „испунили љубомором“?

⁴ Када су чланови Синедриона први пут наредили Петру и Јовану да престану да проповедају они су одговорили: „Ми не можемо престати да говоримо о ономе што смо видели и чули“ (Дела 4:20). После тог појављивања пред судом Петар и Јован су заједно  с другим апостолима наставили да проповедају у храму. Апостоли су чинили многа чуда. На пример, лечили су болесне и истеривали демоне. То су чинили „у Соломоновом трему“, наткривеном простору у источном делу храма где су се сакупљали многи Јудејци. Изгледа да су људи били излечени чак и када је само Петрова сенка пала на њих! Многи од оних који су били излечени прихватили су и Божју реч истине. Тако су многи мушкарци и жене „поверовали у Господа и број верника је био све већи“ (Дела 5:12-15).

⁵ Кајафа и садукеји, припадници верске секте у којој се и он налазио, испунили су се љубомором па су апостоле бацили у затвор (Дела 5:17, 18). Зашто су садукеји били толико љути? Апостоли су говорили да је Исус ускрснуо, а садукеји нису веровали у ускрсење. Апостоли су говорили да човек може бити спасен само ако исказује веру у Исуса, али садукеји су се плашили да ће их Римљани казнити ако људи буду веровали у Исуса и ако га буду прихватили као свог Вођу (Јов. 11:48). Није чудо што су садукеји решили да ућуткају апостоле!

6. Ко су данас главни подстрекачи прогона Јеховиних слугу и зашто то не треба да нас изненађује?

⁶ Религиозни неистомишљеници су и данас главни подстрекачи прогона Јеховиних слугу. Такве особе често користе утицај који имају код власти или у медијима како би нас спречили да проповедамо. Треба ли то да нас изненађује? Не треба. Наша порука разоткрива религије које погрешно приказују Бога. Када прихвате библијску истину, искрене особе су ослобођене небиблијских веровања и обичаја (Јов. 8:32). Зато не треба да нас чуди што су због нашег проповедања верске вође пуне мржње и љубоморе.

7, 8. Како је на апостоле несумњиво утицало оно што им је анђео заповедио и шта би требало да се питамо?

⁷ Док су седели у затвору и чекали суђење, апостоли су се можда питали да ли ће их њихови непријатељи погубити (Мат. 24:9). Али током те ноћи догодило се нешто сасвим неочекивано – „Јеховин анђео је отворио затворска врата“ b (Дела 5:19). Анђео им је затим конкретно рекао: „Идите у храм и говорите“ (Дела 5:20). Та заповест је сигурно уверила апостоле да раде оно што је исправно. То што је анђео рекао дало им је снагу да остану непоколебљиви без обзира на то шта ће се десити. Чврсти у вери и храбри, апостоли су „у зору отишли у храм и почели да поучавају народ“ (Дела 5:21).

⁸ Свако од нас треба да се пита: „Да ли бих ја имао довољно вере и храбрости да наставим да проповедам под сличним околностима?“ Снагу за тако нешто можемо црпсти из сазнања да нас анђели  подупиру и воде док темељно сведочимо о Божјем Краљевству (Дела 28:23; Откр. 14:6, 7).

9-11. Како су апостоли реаговали када је Синедрион тражио да престану да проповедају и како су тиме оставили пример правим хришћанима?

⁹ Кајафа и друге судије врховног суда били су спремни да се позабаве апостолима. Пошто нису знали шта се у затвору десило, послали су стражаре да доведу затворенике. Замисли само колико су се стражари изненадили када су видели да затвореника нема премда је затвор био „закључан и добро осигуран“, а стражари су стајали пред вратима (Дела 5:23). Храмски заповедник је убрзо сазнао да су апостоли поново у храму и да сведоче о Исусу Христу, због чега су у ствари и доспели у затвор! Заповедник је са својим стражарима брзо отишао у храм по њих и довео их пред Синедрион.

¹⁰ Као што је описано на почетку овог поглавља, верске вође које су киптеле од беса наредиле су апостолима да престану да проповедају. Како су апостоли реаговали? Говорећи у име свих, Петар је одважно рекао: „Морамо се покоравати Богу, а не људима“ (Дела 5:29). Тиме су апостоли оставили пример свим будућим правим хришћанима. Власти губе своје право да траже послушност у ситуацијама када нам забрањују да чинимо оно што Бог очекује од нас или када захтевају оно што Бог забрањује. Дакле, ако нам у данашње време власти забране да проповедамо, ми не можемо престати с тим јер је то заповест коју нам је дао Бог (Римљ. 13:1). Наћи ћемо начине да дискретно наставимо да темељно сведочимо о Божјем Краљевству.

¹¹ Није чудо што су се судије још више разгневиле када су виделе какав су одважан став апостоли заузели. Хтели су „да их убију“ (Дела 5:33). Чинило се да ове храбре и ревне сведоке сигурно очекује мученичка смрт. Али помоћ је стигла с неочекиване стране!

12, 13. (а) Који је савет Гамалило дао осталим члановима Синедриона и шта су они урадили? (б) Како се Јехова данас може заузети за свој народ и у шта можемо бити сигурни ако он дозволи да трпимо „због праведности“?

¹² Тада је проговорио Гамалило, „учитељ Закона ког је поштовао цео народ“. c Тај врстан познавалац Закона сигурно је био веома уважен међу осталим члановима Синедриона јер је узео реч и чак „затражио да се апостоли накратко изведу напоље“ (Дела 5:34). Наводећи раније примере у којима су неки покрети нестали убрзо након што су њихове вође биле убијене, Гамалило је саветовао судијама да буду стрпљиви и толерантни према апостолима чији је Вођа, Исус, кратко пре тога био погубљен. Гамалило је изнео веома уверљиве аргументе рекавши: „Не дирајте те људе, него их пустите. Јер ако ово учење или дело потиче од људи, пропашће, али ако потиче од Бога, нећете моћи да их зауставите. Иначе би се могло десити да се борите против Бога“ (Дела 5:38, 39). Послушали су га, али су ипак ишибали апостоле и наредили им да „више не говоре о Исусовом имену“ (Дела 5:40).

¹³ И данас се Јехова може послужити уваженим људима, као што је био Гамалило, да се заузму за његов народ (Посл. 21:1). Јехова може својим духом подстаћи моћне владаре, судије или законодавце да поступају у складу с његовом вољом (Нем. 2:4-8). Али ако дозволи да трпимо „због праведности“, можемо бити сигурни у две ствари (1. Петр. 3:14). Као прво, Бог нам може дати снагу да то издржимо (1. Кор. 10:13). Као друго, противници неће моћи да зауставе Божје дело (Ис. 54:17).

14, 15. (а) Како су апостоли реаговали када су их ишибали и зашто? (б) Испричај неко искуство које показује да је Јеховин народ радостан чак и када подноси невоље?

¹⁴ Да ли су се апостоли обесхрабрили или поколебали зато што су били ишибани? Ни најмање! Они су „отишли из Синедриона, радујући се“ (Дела 5:41). Зашто су се радовали? Сигурно не зато што су претрпели физички бол. Радовали су се јер су знали да су прогоњени зато што су верни Јехови и зато што иду стопама Исуса, који је био њихов Узор (Мат. 5:11, 12).

¹⁵ Попут наше браће из првог века, и ми смо радосни чак и када подносимо невоље због добре вести (1. Петр. 4:12-14). Наравно, ми не уживамо у томе што нам људи прете, што нас прогоне или затварају. Међутим, то што смо верни Јехови причињава нам велико задовољство. Узмимо као пример Хенрика Дорника који је годинама подносио грубости под тоталитарним режимима. Он се присећа како су њега и његовог брата у августу 1944. године власти послале у концентрациони логор. Противници су рекли: „Немогуће је наговорити их да било шта ураде. Њихово мучеништво им доноси  радост“. Брат Дорник каже: „Иако нисам желео да будем мученик, то што сам храбро и достојанствено подносио патњу због своје оданости Јехови заиста ми је доносило радост“ (Јак. 1:2-4).

16. Како су апостоли показали да су чврсто решили да дају темељно сведочанство и како ми следимо њихов пример што се тиче начина проповедања?

¹⁶ Апостоли нису губили време већ су наставили да проповедају. Неустрашиво су сваки дан „у храму и од куће до куће [...] објављивали добру вест о Христу“ d (Дела 5:42). Ови ревни проповедници су чврсто решили да дају темељно сведочанство. Запази да су проповедали од куће до куће, баш као што им је Исус Христ и заповедио (Мат. 10:7, 11-14). Сигурно су захваљујући томе успели да напуне Јерусалим својим учењем. И данас су Јеховини сведоци познати по томе што проповедају на исти начин као што су то радили и апостоли. Тиме што куцамо на свака врата јасно показујемо да желимо да будемо темељни и да свима пружимо прилику да чују добру вест. Да ли је Јехова благословио нашу службу од куће до куће? Да, наравно! Милиони људи су у овом времену краја прихватили добру вест о Краљевству, а многи од њих су је први пут чули када су им Сведоци покуцали на врата.

17-19. Који је озбиљан проблем настао и шта су апостоли предузели да би га решили?

¹⁷ Новооснована скупштина се суочила с једном опасношћу која се овог пута појавила унутар ње саме. О чему се радило? Многи ученици који су се крстили нису били из Јерусалима и желели су да сазнају више пре него што се врате кући. Ученици који су живели у Јерусалиму добровољно су прилагали средства за храну и друге неопходне ствари (Дела 2:44-46; 4:34-37). Али тада је настао проблем. Удовице које су говориле грчки биле су „запостављене приликом свакодневног дељења хране“ (Дела 6:1). Међутим, удовице које су говориле хебрејски нису биле запостављене. Проблем је  очигледно била нека врста дискриминације. То је лако могло довести до озбиљних подела.

¹⁸ Апостоли који су служили у својству водећег тела све бројније скупштине схватили су да не би било мудро да занемаре Божју реч да би делили храну (Дела 6:2). Зато су рекли ученицима да нађу седам људи „који су пуни духа и мудрости“, па да њима повере „ту дужност“ (Дела 6:3). Била су потребна способна браћа зато што је тај посао обухватао не само дељење хране већ и руковање новцем, куповање намирница и вођење тачне евиденције. Сви који су изабрани имали су грчка имена тако да је можда увређеним удовицама било лакше да их прихвате. Након што су размотрили предлоге и помолили се, апостоли су поставили седморицу браће да се постарају за „ту дужност“. e

¹⁹ Да ли је то значило да су та браћа била ослобођена одговорности да проповедају добру вест с обзиром на то да су била постављена да деле храну? Сасвим сигурно није! Међу тим људима је био и Стефан који је храбро сведочио и чинио многа чуда (Дела 6:8-10). Филип је такође био један од седморице, а назван је проповедником добре вести (Дела 21:8). Према томе, та седморица браће су и даље ревно проповедала добру вест о Краљевству.

20. Како Божји народ данас поступа по примеру који су оставили апостоли?

²⁰ Јеховин народ данас поступа по примеру који су оставили  апостоли. Мушкарци који су препоручени да носе скупштинске одговорности морају имати Божју мудрост и мора бити очигледно да свети дух делује у њиховом животу. Под управом Водећег тела, мушкарци који испуњавају библијске услове именују се за старешине или слуге помоћнике у скупштинама f (1. Тим. 3:1-9, 12, 13). За оне који испуњавају те услове може се рећи да су наименовани светим духом. Тим вредним људима поверавају се многе дужности. На пример, старешине могу организовати да се пружи практична помоћ старијим верним објавитељима којима је то неопходно (Јак. 1:27). Неке старешине су веома ангажоване на изградњи Дворана Краљевства, у организовању конгреса или одборима за односе с болницама. Слуге помоћници обављају многе послове који нису директно повезани с пастирењем или поучавањем. Сви ти наименовани мушкарци морају уравнотежити скупштинске и организационе одговорности са обавезом да проповедају добру вест о Краљевству (1. Кор. 9:16).

21, 22. Шта показује да је Јехова благословио новоосновану скупштину?

²¹ Уз Јеховину подршку новооснована скупштина је опстала упркос прогонству које је долазило са стране и проблему унутар ње који је могао довести до озбиљних подела. Јеховин благослов је био очигледан јер у извештају пише следеће: „Божја реч се ширила и број ученика у Јерусалиму је био све већи. Међу њима је било и много свештеника који су постали верници“ (Дела 6:7). То је само један од многобројних извештаја о напретку које можемо наћи у Делима апостолским (Дела 9:31; 12:24; 16:5; 19:20; 28:31). И данас смо сигурно охрабрени кад чујемо како проповедање напредује и у другим деловима света.

²² Разјарене верске вође у првом веку н. е. нису имале намеру да одустану. Назирао се нови талас прогонства. Убрзо је Стефан постао мета жестоког противљења, о чему ће бити речи у следећем поглављу.