1-3. Како се Исус растао од апостола и која се питања намећу?

 АПОСТОЛИ не желе да томе дође крај. Тих неколико задњих седмица доноси им много узбуђења! Исусово ускрсење их из дубине очаја подиже до неслућене среће. Он се већ 40 дана више пута појављује својим следбеницима, поучава их и храбри. Али тог дана им се појављује последњи пут.

² На Маслинској гори апостоли упијају сваку Исусову реч. На крају, који изгледа да је дошао пребрзо, подиже руке и благосиља их. Затим се подиже са земље! Апостоли нетремице гледају како узлази на небо. А онда га облак заклања од њиховог погледа. Више га не виде, али и даље гледају у небо (Лука 24:50; Дела 1:9, 10).

³ Овај догађај је био прекретница у животу апостола. Шта ће радити сада када је њихов Господар, Исус Христ, узашао на небо? Можемо бити сигурни да их је он припремио да наставе оно што је он  започео. Али како их је припремио за тај важан задатак и како су они реаговали на то? Како то утиче на данашње хришћане? Прво поглавље Дела апостолских даје охрабрујуће одговоре.

4. Како Лука започиње Дела апостолска?

⁴ Лука започиње Дела апостолска обраћајући се Теофилу, истом човеку којем је раније упутио своје јеванђеље. a Јасно стављајући до знања да је то наставак првог извештаја, Лука на почетку резимира догађаје забележене на крају свог јеванђеља, користећи другачије речи и уносећи неке нове детаље.

5, 6. (а) Шта ће Исусовим следбеницима помоћи да и даље имају јаку веру? (б) Зашто се може рећи да је вера данашњих хришћана заснована на многим уверљивим доказима?

⁵ Шта ће Исусовим следбеницима помоћи да и даље имају јаку веру? У Делима апостолским 1:3 пише да је Исус „пружио многе уверљиве доказе да је жив“. У целокупној Библији једино је „вољени лекар Лука“ употребио реч која је преведена изразом „уверљиви докази“ (Кол. 4:14). То је био стручан израз који се користио у медицинским списима, а који означава доказе који су јасни, неоспорни и поуздани. Исус је пружио такве доказе. Много пута се појављивао својим следбеницима, понекад једноме или двојици, понекад свим апостолима, а једном приликом се појавио пред више од 500 ученика (1. Кор. 15:3-6). То су заиста уверљиви докази!

⁶ Вера правих хришћана у данашње време такође је заснована на многим уверљивим доказима. Има ли доказа да је Исус живео на земљи, умро за наше грехе и био ускрснут? Сасвим сигурно их има! Поуздани извештаји очевидаца који су забележени у Божјој надахнутој Речи пружају све доказе који су нам потребни. Проучавање тих извештаја уз молитву може веома ојачати нашу веру. Немојмо заборавити да се истинска вера разликује од чисте лаковерности управо због тога што се темељи на чврстим доказима. Да бисмо добили вечни живот морамо имати праву веру (Јов. 3:16).

7. Који је пример Исус оставио својим следбеницима што се тиче поучавања и проповедања?

⁷ Исус је такође „говорио о Божјем Краљевству“. На пример, објаснио је пророчанства која су говорила о томе да Месија мора пропатити и умрети (Лука 24:13-32, 46, 47). Када је Исус објаснио своју  улогу коју има као Месија, указао је на Божје Краљевство јер је он био будући Краљ. Исус је увек проповедао о том Краљевству, па се и његови данашњи следбеници држе те исте теме у служби проповедања (Мат. 24:14; Лука 4:43).

8, 9. (а) Које су две погрешне представе имали Исусови апостоли? (б) Како је Исус исправио њихово размишљање и тиме пружио поуку данашњим Божјим слугама?

⁸ Када су се апостоли окупили на Маслинској гори, био је то последњи пут када су на земљи били са Исусом. Нестрпљиво су га питали: „Господе, хоћеш ли сада обновити краљевство у Израелу?“ (Дела 1:6). Само то једно питање показује да су апостоли имали две погрешне представе. Као прво, они су претпостављали да ће Божје Краљевство бити успостављено у Израелу. Као друго, очекивали су да ће то обећано Краљевство одмах почети да влада. Како им је Исус помогао да исправе своје размишљање?

⁹ Исус је вероватно знао да ће они врло брзо схватити да нису у праву што се тиче своје прве претпоставке. Само десет дана касније, његови ученици ће бити сведоци рођења једног новог народа, духовног Израела! Бог више неће бити у посебном односу са Израелским народом. Што се тиче њихове друге погрешне представе, Исус им је љубазно рекао: „Није ваше да знате времена или раздобља, јер само Отац има право да одлучује о томе“ (Дела 1:7). Јехова је тај који одређује временски распоред и држи га се. И сам Исус је док је био на земљи рекао да чак ни Син не зна „дан и час“ када ће доћи крај, већ „само Отац“ (Мат. 24:36). Тако је и данас, јер када се Божје слуге претерано брину око тога када ће доћи крај овог света, они се у ствари брину око нечега што не могу и не треба да знају.

10. Какав став по узору на апостоле треба да имамо и зашто?

¹⁰ Међутим, треба да пазимо да не потцењујемо Исусове апостоле јер су они ипак били људи који су имали велику веру. Понизно су исправили своје размишљање. И премда је њихово питање проистекло из погрешних представа, оно је такође показало да имају добар став. Исус је више пута рекао својим ученицима да бдију (Мат. 24:42; 25:13; 26:41). Они су у духовном смислу били будни и горљиво су тражили доказе који би потврдили да ће Јехова ускоро нешто предузети. И ми треба да имамо такав став. Заправо, у овим драматичним „последњим данима“ треба да будемо на још већем опрезу (2. Тим. 3:1-5).

11, 12. (а) Који је задатак Исус дао својим следбеницима? (б) Зашто је сасвим на месту то што је Исус поменуо свети дух у повезаности с проповедањем?

¹¹ Исус је подсетио апостоле на то шта треба да буде њихов главни задатак. Рекао је: „Кад свети дух дође на вас, добићете снагу и сведочићете о мени у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и до свих крајева земље“ (Дела 1:8). Требало је да се вест о Исусовом ускрсењу најпре проповеда у Јерусалиму, баш тамо где је био убијен. Та вест  би се одатле ширила по целој Јудеји, затим Самарији, а онда још даље.

¹² Сасвим је на месту то што је Исус својим ученицима најпре поновио обећање да ће добити помоћ светог духа, па им је тек онда рекао да треба да проповедају. Ово је једно од преко 40 места где се у Делима апостолским појављује израз „свети дух“. Ова живописна библијска књига врло често јасно показује да ми не можемо извршити Јеховину вољу без помоћи светог духа. Зато је веома важно да се редовно молимо за тај дух! (Лука 11:13). Данас нам је тај дух потребнији него икада раније.

13. Колико је велико подручје на којем Божји народ данас проповеда и зашто треба да будемо ревни у проповедању?

¹³ Подручје на које су се у првом веку н. е. односиле речи „до свих крајева земље“ данас је много веће. Међутим, као што је речено у претходном поглављу, Јеховини сведоци су свесрдно прихватили тај задатак да сведоче јер знају да Бог жели да све врсте људи чују добру вест о његовом Краљевству (1. Тим. 2:3, 4). Да ли си и ти заокупљен проповедањем које људима може спасти живот? Ниједан други посао не може те толико испунити и пружити такво задовољство! Јехова ће ти дати снагу која је потребна за то. У Делима апостолским ћеш сазнати доста тога о начинима на које можеш проповедати и о томе какав став треба да имаш да би био успешан.

14, 15. (а) Шта су анђели рекли о Христовом повратку и шта те речи значе? (Видети и фусноту.) (б) Како се Христов повратак одиграо „на исти начин“ као и његов одлазак?

¹⁴ Као што је споменуто на почетку овог поглавља, Исус је узашао на небо и апостоли га више нису могли видети. Али они су и даље стајали тамо и гледали у небо. А онда су им се појавила два анђела и благо их прекорила: „Галилејци, зашто стојите и гледате у небо? Овај Исус који је био с вама и који је узнесен на небо доћи ће на исти начин на који сте видели да одлази на небо“ (Дела 1:11). Да ли су анђели хтели да кажу да ће се Исус вратити у истом телу, као што сматрају припадници неких религија? Не, нису то хтели да кажу. Како то знамо?

¹⁵ Анђели су рекли да ће се Исус вратити „на исти начин“, а не у истом телу. b А на који начин је отишао? Док су анђели говорили, он се више није могао видети. Само је тих неколико људи, а то су били апостоли, запазило да је Исус напустио земаљски простор и кренуо свом Оцу на небо. Требало је да се Христов повратак одвија на сличан начин. А тако је и било. Данас само они који разумеју Свето писмо и препознају значење времена у ком живимо схватају да је Исус присутан као небески Краљ (Лука 17:20). Свако од нас треба да разуме који докази потврђују његову присутност и да их преноси  другима како би и они схватили да живимо у свету којем није остало још много времена.

16-18. (а) Шта сазнајемо о окупљањима хришћана на основу Дела апостолских 1:13, 14? (б) Какав нам је пример оставила Исусова мајка Марија? (в) Зашто су хришћански састанци данас веома важни?

¹⁶ Није чудо што су се апостоли „с великом радошћу“ вратили у Јерусалим (Лука 24:52). Међутим, како ће реаговати на Христове савете и упутства? У првом поглављу Дела апостолских, у 13. и 14. стиху видимо да су се сви окупили у соби на спрату и сазнајемо неке занимљиве детаље о таквим окупљањима. У то време, куће у Палестини су обично имале једну просторију на спрату до које се могло доћи степеницама са спољашње стране куће. Да ли се можда та соба налазила у кући која се спомиње у Делима апостолским 12:12 и која је припадала Марковој мајци? У сваком случају, то је вероватно било једноставно и функционално место где су Христови следбеници могли да се окупљају. Али ко се ту састао и зашто?

¹⁷ Запази да ту нису били само апостоли, нити само мушкарци. Било је ту и неких жена, међу којима је била и Исусова мајка Марија. После тога у Библији више нема директних указивања на њу. Сасвим је прикладно замислити је у таквом окружењу, како се не истиче, већ се понизно придружује својој духовној браћи и сестрама како би славила Бога. Сигурно ју је утешило то што су сада с њом била четворица њених синова који нису исказивали веру док је Исус био жив (Мат. 13:55; Јов. 7:5). Ти људи су се стварно променили после смрти и ускрсења свог полубрата (1. Кор. 15:7).

¹⁸ Запази такође зашто су се ови ученици окупили: „Сви они су се једнодушно и истрајно молили“ (Дела 1:14). Такво окупљање је у хришћанству одувек заузимало важно место. Ми се окупљамо да бисмо храбрили једни друге, да бисмо добили поуке и савете и изнад свега да бисмо заједнички славили нашег небеског Оца, Јехову. Наше молитве и песме хвале у таквим приликама њему су веома угодне, а нама веома важне. Немојмо никада пропуштати те свете и охрабрујуће састанке (Јевр. 10:24, 25).

19-21. (а) Шта нам показује то што је Петар имао важну улогу у скупштини? (б) Зашто је требало да Јуда буде замењен и шта можемо научити на основу тога како је то питање било решено?

¹⁹ Ти Христови следбеници су се суочили с једним важним организационим питањем, а апостол Петар је преузео вођство у решавању тога (стихови 15-26). Заиста је утешно запазити како се Петар током тих седмица успешно опоравио с обзиром на то да се три пута одрекао свог Господа (Мар. 14:72). Сви смо ми склони томе да грешимо и зато треба да се подсећамо на то да је Јехова добар и спреман да опрости онима који се искрено кају (Пс. 86:5).

²⁰ Петар је разумео да Јуда, то јест апостол који је издао Исуса, треба  да буде замењен. Али ко ће га заменити? Петар је рекао да нови апостол треба да буде неко ко је пратио Исуса током целе његове службе и био сведок његовог ускрсења (Дела 1:21, 22). То је било у складу са оним што је и сам Исус обећао: „Ви који сте пошли за мном сешћете на 12 престола и судити над 12 израелских племена“ (Мат. 19:28). Јехова је по свему судећи намеравао да дванаест апостола који су следили Исуса током његове земаљске службе сачињавају будућих „12 камена темељаца“ Новог Јерусалима (Откр. 21:2, 14). Зато је помогао Петру да схвати да се на Јуду односи пророчанство које каже: „Нека његову службу надгледника преузме неко други“ (Пс. 109:8).

²¹ Како је изабран нови апостол? Бацањем жреба, што је било уобичајено у библијско време (Посл. 16:33). Међутим, то је последњи пут да се у Библији каже да се жреб користио на тај начин. Пошто је касније изливен свети дух, очигледно више није било потребе да се користи тај метод. Али запази зашто су апостоли користили жреб. Они су се помолили: „Јехова, ти који познајеш срца свих људи, покажи кога си од ове двојице изабрао“ (Дела 1:23, 24). Они су желели да тај избор буде по Јеховиној вољи. Био је изабран Матија који је вероватно био један од седамдесеторице ученика које је Исус послао да проповедају. Тако је Матија постао један од дванаесторице c (Дела 6:2).

22, 23. Зашто треба да будемо подложни и послушни онима који данас предводе у скупштини?

²² Овај догађај нас подсећа на то колико је важно да Божји народ буде организован. И данас се одговорни мушкарци бирају да служе као надгледници у скупштини. Старешине савесно разматрају библијске услове које треба да испуњавају такви надгледници и моле се за вођство светог духа. Зато скупштина на такве особе гледа као на оне који су наименовани светим духом. Ми смо подложни и послушни тим надгледницима, чиме доприносимо духу сарадње у скупштини (Јевр. 13:17).

²³ Сада када су ти ученици били ојачани тиме што су видели да је Исус ускрснуо и када су утврдили како ће скупштина бити организована, били су потпуно спремни за оно што је стајало пред њима. У следећем поглављу говорићемо о том значајном догађају.