1-4. У каквој се ситуацији нашао Петар и како би се ти осећао да си био на његовом месту?

 ТЕШКА гвоздена врата се уз тресак затварају за Петром. Два римска стражара га окованог и ланцима везаног за њих одводе у ћелију. Ту проводи дуге сате, можда и дане, ишчекујући да сазна шта ће се с њим десити. Око себе види само затворске зидове и решетке, своје окове и стражаре.

² Кад пресуда буде стигла, биће страшна. Краљ Ирод Агрипа I је решио да га погуби. a У ствари, намерава да га изведе пред народ после Пасхе, а смртна пресуда коју би му изрекао дошла би им као поклон. То није само претња. Тај владар је већ погубио апостола Јакова, Петровог сарадника.

³ Вече је уочи планираног погубљења. О чему Петар размишља у тами затворске ћелије? Да ли му кроз мисли пролази оно што му је Исус годинама раније рекао, наиме да ће га једног дана везати и водити куда не жели – у смрт? (Јов. 21:18, 19). Можда се пита да ли је куцнуо тај час.

⁴ Како би се ти осећао да си био на његовом месту? Многи би пали у очај и изгубили сваку наду. Међутим, може ли за праве следбенике Исуса Христа иједна ситуација бити заиста безизлазна? Шта можемо научити на основу тога како су Петар и други хришћани реаговали на прогонство које их је задесило? Да видимо.

5, 6. (а) Зашто и како је краљ Ирод Агрипа I почео да прогони хришћанску скупштину? (б) Зашто је Јаковљева смрт била велики ударац за скупштину?

⁵ Као што смо видели у претходном поглављу ове књиге, за хришћанску скупштину је обраћење нејеврејина Корнелија и његове породице било нешто заиста посебно. Али Јудејци који нису били хришћани сигурно су били шокирани када су сазнали да  многи хришћани јеврејског порекла служе Богу заједно с нејеврејима.

⁶ Ирод је као лукави политичар видео у томе прилику да се додвори Јудејцима, па је почео да прогони хришћане. Сигурно је сазнао да је апостол Јаков био веома близак са Исусом Христом. Зато је „мачем [...] погубио Јовановог брата Јакова“ (Дела 12:2). То је био велики ударац за скупштину! Јаков је био један од тројице који су видели Исусово преображење и друга чуда која остали апостоли нису видели (Мат. 17:1, 2; Мар. 5:37-42). Исус је Јакова и његовог брата Јована назвао синовима грома зато што су били веома енергични (Мар. 3:17). Када је Јаков убијен, скупштина је изгубила једног одважног, верног сведока и вољеног апостола.

7, 8. Како су браћа реаговала када се Петар нашао у затвору?

⁷ Јудејцима је било драго што је Јаков погубљен, баш као што се Агрипа и надао. Охрабрен њиховом реакцијом, окомио се на Петра. Као што је на почетку описано, наредио је да Петар буде ухапшен. Међутим, Агрипа се вероватно сетио да су апостоли раније чудом били ослобођени из затвора, о чему је било речи у петом поглављу ове књиге. Пошто Ирод није желео да ризикује, наредио је да Петар буде окован ланцима између два војника и да га чува укупно 16 стражара који су се смењивали дан и ноћ како не би имао никакве шансе да побегне. Ако би којим случајем побегао, стражарима би следовала казна намењена Петру. Шта би сухришћани могли да учине за Петра у тако тешким околностима?

⁸ Браћа су добро знала шта треба да раде. У Делима апостолским 12:5 пише: „Тако је Петар био у затвору, а скупштина се усрдно  молила Богу за њега.“ Усрдно и искрено су се молили за тог вољеног брата. Јаковљева смрт их није бацила у очај, нити их је навела да помисле како молитва ништа не вреди. Молитве много значе Јехови. Ако су у складу с његовом вољом, он ће их услишити (Јевр. 13:18, 19; Јак. 5:16). То је важна поука за данашње хришћане.

9. Шта можемо научити о молитви на основу примера који су нам оставили Петрови суверници?

⁹ Сигурно знаш да нека наша браћа доживљавају кушње. Можда су под прогонством или забранама, или су доживели природне непогоде. Зашто се не би искрено молио за њих? Можда знаш и да неки имају мање приметне тешкоће, као што су породични проблеми и обесхрабрење или нешто друго што угрожава њихову веру. Ако мало размислиш пре него што почнеш да се молиш, можда ћеш се поименце сетити многих људи за које се можеш молити Јехови, ономе који слуша молитве (Пс. 65:2). На крају крајева, и теби ће значити да се браћа и сестре моле за тебе кад будеш пролазио кроз неки тежак период.

10, 11. Опиши како је Јеховин анђео ослободио Петра из затвора.

¹⁰ Да ли је Петар био узнемирен што се нашао у таквој опасности? То не знамо, али те задње ноћи у затвору чврсто је спавао између двојице опрезних стражара. Тај човек је имао јаку веру и знао је да је уз Јехову сигуран шта год да донесе сутрашњи дан (Римљ. 14:7, 8). У сваком случају, Петар није могао ни да замисли какво ће се чудо десити. Изненада је блистава светлост обасјала његову ћелију. Појавио се анђео кога стражари очигледно  нису видели и брзо пробудио Петра. Ланци на његовим рукама једноставно су спали иако се чинило да се никако не могу покидати!

¹¹ Анђео је дао Петру више кратких наредби: „Устани, брзо! [...] Обуци се и обуј сандале [...] Огрни свој огртач.“ Петар је то одмах урадио. На крају је анђео рекао: „Пођи за мном“, и Петар је кренуо за њим. Изашли су из ћелије, прошли поред стражара који су напољу стајали и нечујно су кренули према огромним гвозденим вратима. Како ће изаћи кад су затворена? Ако му је тако нешто пало на памет, није дуго чекао на одговор. Кад су дошли до њих, она су им се „сама отворила“. Пре него што је Петар схватио шта се дешава, они су изашли и нашли се на улици, а онда је анђео нестао. Када је остао сам, схватио је да се то стварно догодило. То није била визија. Био је слободан! (Дела 12:7-11).

12. Зашто је утешно размишљати о томе како је Јехова избавио Петра?

¹² Заиста је утешно размишљати о томе да Јехова има неограничену моћ да избави своје слуге. Петра је затворио краљ који је имао подршку најјаче силе коју је свет икада видео. Он је ипак једноставно изашао из затвора! Тачно је да Јехова не чини таква чуда за све своје слуге. То није учинио за Јакова, нити је то касније учинио за Петра када је дошло време да се обистини оно што је Исус рекао за њега. Прави хришћани данас не очекују да чудом буду избављени. Међутим, не смемо заборавити да се Јехова не мења (Мал. 3:6). Он ће ускоро преко свог Сина ослободити небројене милионе људи од смрти, која је попут затвора из ког нико не може побећи (Јов. 5:28, 29). Таква обећања нам дају огромну храброст када се у данашње време суочавамо с проблемима.

13-15. (а) Како су браћа и сестре који су се састали у Маријиној кући реаговали када је Петар стигао? (б) О чему даље говоре Дела апостолска и како је Петар надаље утицао на сувернике?

¹³ Петар је стајао у мрачној улици и размишљао куда да крене. А онда се сетио. У близини је живела једна сестра која се звала Марија. По свему судећи је била имућнија удовица јер је имала кућу која је била довољно велика да би се у њој састајала скупштина. Она је била мајка Јована (кога су звали Марко), који се у Делима апостолским овде први пут спомиње и који је Петру на крају био као син (1. Петр. 5:13). Те ноћи су многа браћа била у Маријиној кући, премда је већ било касно, и усрдно су се молила. Сигурно су се молили да Петар буде ослобођен, али нису очекивали такав одговор од Јехове!

¹⁴ Петар је покуцао на улазна врата која су водила у двориште куће. До врата је дошла слушкиња по имену Рода – што је било често  грчко име које значи „ружа“. Она није могла да верује својим ушима. Чула је Петров глас. Уместо да отвори врата, та усхићена девојка је оставила Петра да стоји на улици, утрчала у кућу и убеђивала браћу да је Петар стигао. Рекли су јој да је полудела, али она је била упорна јер је знала да је то што говори истина. Неки су јој мало попустили, па су рекли да је то можда био анђео који је представљао Петра (Дела 12:12-15). Петар је све то време куцао, док му на крају нису отворили.

¹⁵ Када су отворили врата, „угледали су га и запрепастили се“ (Дела 12:16). Петар је морао да стиша тај жамор да би могао да им исприча шта се десило. Онда им је рекао да то пренесу ученику Јакову и браћи, након чега је отишао пре него што би га нашли Иродови војници. Петар је отишао и наставио да верно служи на неком сигурнијем месту. Он се више не спомиње у извештају, осим приликом решавања питања о обрезању о коме се говори у 15. поглављу Дела апостолских. Дела апостолска затим поклањају пажњу проповедању и путовањима апостола Павла. Међутим, можемо бити сигурни да је Петар јачао веру своје браће и сестара где год да је био. Браћа и сестре који су се окупили у Маријиној кући сигурно су били срећни после свега што се десило.

16. Зашто можемо бити сигурни да ће нам будућност донети многе срећне тренутке?

¹⁶ Понекад Јехова даје својим слугама више него што уопште очекују, чинећи их толико срећнима да просто не могу да верују да им се тако нешто дешава. Петрова духовна браћа и сестре су се те ноћи управо тако осећали. Можда се и ми понекад тако осећамо кад доживимо неки велики благослов од Јехове (Посл. 10:22). У будућности ћемо видети како се сва Јеховина обећања испуњавају на читавој планети. То ће сигурно надмашити све што данас можемо замислити. Зато докле год будемо верни Јехови, можемо се надати многим срећним тренуцима у будућности.

17, 18. Шта је довело до тога да народ ласка Ироду?

¹⁷ Када је Петар избављен из затвора и Ирод је био изненађен, али веома непријатно. Одмах је наредио да се све детаљно претражи, а затим је испитао стражаре који су чували Петра. Вероватно су кажњени погубљењем (Дела 12:19). Ирод Агрипа није упамћен као саосећајан или милосрдан владар. Да ли је тај окрутан човек икада био кажњен?

¹⁸ Агрипа се можда осећао понижено зато што није успео да погуби Петра, али убрзо је залечио свој повређени понос. Искрсла је једна ситуација у којој су његови непријатељи желели да с њим склопе мир, и он је вероватно једва чекао да одржи говор пред  великим бројем људи. Лука нас извештава да се Ирод припремио и „обукао свечану одећу“. Историчар Јосиф Флавије је написао да је Иродова одећа била проткана сребром тако да када је светлост падала на њега, изгледало је као да је био обасјан славом. Тај разметљиви политичар је почео да држи говор. Окупљени народ му је ласкао повикавши: „То је божји глас, а не људски!“ (Дела 12:20-22).

19, 20. (а) Зашто је Јехова казнио Ирода? (б) Зашто нам извештај о изненадној смрти Ирода Агрипе може пружити утеху?

¹⁹ Само Бог заслужује такву славу, а Бог је посматрао шта се дешавало! Ирод је имао прилику да избегне несрећу. Могао је да прекори те људе или да се барем не сложи с њима. Али његов пример показује да је истинита пословица која каже: „Понос претходи пропасти“ (Посл. 16:18). „Истог часа Јеховин анђео га је ударио“ и изазвао језиву смрт тог егоцентричног и поносног човека. „Изјели су га црви и тако је умро“ (Дела 12:23). Јосиф Флавије је такође забележио да је Агрипа изненада оболео и још је рекао да је краљ закључио да умире зато што је прихватио ласкање народа. Јосиф је написао да је Агрипа пет дана боловао пре него што је издахнуо. b

²⁰ Понекад можда изгледа да безбожни људи чине свакакво зло и пролазе некажњено. То не би требало да нас изненади јер „цео свет је под влашћу Злога“ (1. Јов. 5:19). Па ипак, верне Божје слуге понекад погађа то што изгледа да зли људи измичу правди. Баш због тога нам извештаји попут овог пружају утеху. Ми заправо видимо да Јехова нешто предузима чиме подсећа своје слуге да он воли правду (Пс. 33:5). Пре или касније, његова правда ће победити.

21. Шта је суштина 12. поглавља Дела апостолских и зашто је то охрабрујуће за нас?

²¹ У закључку овог поглавља налазимо једну још значајнију мисао: „Јеховина реч се ширила“ (Дела 12:24). Овај извештај о напретку проповедања може нас подсетити на то како Јехова и данас благосиља то исто дело. Јасно је да суштина 12. поглавља Дела апостолских није првенствено у томе да је један апостол погубљен док је други избављен. Он говори о Јехови и о томе како је осујетио Сатанине покушаје да сломи хришћанску скупштину и заустави је у ревном проповедању. Ти напади су се изјаловили, баш као што ће сви слични покушаји пропасти (Ис. 54:17). С друге стране, они који стоје уз Јехову и Исуса Христа учествују у делу које никада неће пропасти. Зар то није охрабрујуће? Заиста је велика част што у данашње време проповедамо Јеховину реч!