Пређи на садржај

Пређи на садржај

4. ПОГЛАВЉЕ

Бог има име

Бог има име

ШТА обично прво питаш када се упознајеш с неким?— Наравно, питаш га како се зове. Сви ми имамо име. Бог је првом човеку на земљи дао име. Назвао га је Адам. Адамова жена се звала Ева.

Међутим, немају само људи имена. Размисли о другим стварима које такође имају име. Када ти неко поклони лутку или кућног љубимца ти му даш име, зар не?— Да, веома је важно да све има своје име.

Погледај мноштво звезда на небу. Шта мислиш, да ли оне имају своје име?— Да, Бог је дао име свакој звезди на небу. Библија нам каже да он „избраја звезде многе и све их по имену зове“ (Псалам 147:4).

Да ли си знао да свака звезда има своје име?

Шта би ти рекао, ко је најважнија личност у целом свемиру?— Тачно, то је Бог. Шта мислиш да ли он има име?— Исус је рекао да има. Једном је у молитви Богу рекао: ’Обзнанио сам твоје име својим следбеницима‘ (Јован 17:26). Да ли знаш како се Бог зове?— Лично он нам је рекао како се зове. Рекао је: „Ја сам Јехова, то је име моје.“ Дакле, Божје име је ЈЕХОВА (Исаија 42:8).

Како се осећаш када други упамте твоје име?— Драго ти је, зар не?— Јехова такође жели да људи знају његово име. Зато би, када говоримо о Богу, требало да користимо име Јехова. Велики Учитељ је користио Божје име, Јехова, када је људима причао о Богу. Једном приликом је рекао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем“ (Марко 12:30).

Исус је знао да је Божје име, Јехова, веома важно. Зато је говорио својим следбеницима да га користе. Чак их је поучио да спомињу Божје име у својим молитвама. Исус је знао да Бог жели да сви људи сазнају Његово име, Јехова.

Пре много година, Бог је показао важност свог имена човеку по имену Мојсије, који је био Израелац. Израелци су живели у земљи која се звала Египат. Људи из те земље били су познати као Египћани. Они су Израелце учинили својим робовима и били су веома груби према њима. Када је Мојсије одрастао, покушао је да помогне једном човеку из свог народа. То је разљутило фараона, египатског краља. Он је хтео да убије Мојсија! Због тога је Мојсије побегао из Египта.

Мојсије је отишао у другу земљу, у Мадијам. Тамо се оженио и основао породицу. Поред тога, радио је и као пастир. Једнога дана док је чувао овце поред једне планине, видео је нешто зачуђујуће. Један грм је горео, али никако није могао да изгори! Мојсије је пришао ближе да види шта је то.

Да ли знаш шта се десило?— Зачуо је глас који га је звао из тог грма: „Мојсије! Мојсије!“ Ко га је то дозивао?— Био је то Бог! Бог је имао пуно посла за Мојсија. Рекао му је: ’Дођи, послаћу те фараону, владару Египта, и извешћеш мој народ, синове Израелове, из Египта.‘ Бог је обећао Мојсију да ће му помоћи у томе.

Коју је важну ствар Мојсије сазнао код грма који је горео?

Али Мојсије је рекао Богу: ’Претпоставимо да одем синовима Израеловим и кажем им да ме је Бог послао. Шта ако ме питају: „Како се зове?“ Шта ћу им одговорити?‘ Бог је рекао Мојсију да овако каже синовима Израеловим: ’Јехова ме је послао к вама и рекао ми је да је Јехова његово име у сву вечност‘ (Излазак 3:1-15). То показује да је Бог намеравао да задржи своје име Јехова. Он га никада не би променио. Он жели да заувек буде познат по свом имену Јехова.

Коју је важну ствар Мојсије сазнао код грма који је горео?

Када се Мојсије вратио у Египат, Египћани су мислили да је Јехова само неки небитан израелски бог. Они нису сматрали да је он Бог над целом планетом. Зато је Јехова овако рекао египатском владару: ’Учинићу да моје име постане познато по целом свету‘ (Излазак 9:16). Јехова је заиста учинио да његово име постане познато. Да ли знаш како је то урадио?—

Па, преко Мојсија је извео израелски народ из Египта. Када су дошли до Црвеног мора, Јехова је исушио један пролаз кроз море. Израелци су безбедно прешли на другу обалу. Али након што су фараон и сва његова војска кренули преко сувог морског дна, вода која је с обе стране била задржавана сручила се на Египћане и сви су се удавили.

Убрзо су људи по целом свету чули шта је Јехова учинио код Црвеног мора. Како знамо да су чули?— Па, око 40 година касније, Израелци су дошли у земљу Ханан коју је Јехова обећао да ће им дати. Тамо је млада жена по имену Рава рекла двојици Израелаца: „Чусмо како је Јехова осушио пред вама Црвено море кад изиђосте из Египта“ (Исус Навин 2:10).

Многи данашњи људи су попут тих Египћана. Они не верују да је Јехова Бог над целим светом. Због тога Јехова жели да његов народ говори другим људима о њему. То је и Исус радио. Пред крај свог живота на земљи, он је Јехови у молитви рекао: „Обзнанио сам им твоје име“ (Јован 17:26).

Исус је објављивао Божје име. Можеш ли да пронађеш Божје име у Библији?

Да ли би волео да будеш као Исус? Онда говори другима да се Бог зове Јехова. Вероватно ћеш приметити да многи нису чули за Божје име. Зато би можда могао да им покажеш у Библији стих из Псалма 83:19. Хајде да одмах узмемо Библију и заједно пронађемо тај стих. Он каже: „Нек знају да си ти сам, коме је име Јехова, Свевишњи над целом земљом.“

Шта учимо из овога што смо прочитали?— Учимо да је име Јехова најважније име. То је име Свемогућег Бога, Исусовог Оца. Да, то је име Онога ко је све створио. Сети се, Исус је рекао да треба да волимо Јехову Бога свим срцем. Да ли ти волиш Јехову?—

Како можемо показати да волимо Јехову?— Најпре тако што ћемо га упознати као Пријатеља, а затим тако што ћемо говорити другима како се он зове. Можемо им из саме Библије показати да је његово име Јехова. Исто тако, можемо им причати о свим лепим стварима које је Јехова створио и о добрим делима која је учинио. Ако то радимо, Јехова ће бити веома срећан, јер он жели да људи сазнају за њега и ми можемо учествовати у томе, зар не?—

Неће свако хтети да слуша када говоримо о Јехови. Многи људи нису хтели да слушају чак ни када им је Исус, Велики Учитељ, причао. Ипак, то није спречило Исуса да говори о Јехови.

Будимо зато попут Исуса. Причајмо о Јехови. Ако то радимо, Јехова ће бити задовољан с нама јер показујемо поштовање према његовом имену.

Хајде да сада заједно прочитамо још неке стихове из Библије који показују колико је важно Божје име: Исаија 12:4, 5; Матеј 6:9; Јован 17:6 и Римљанима 10:13.