Пређи на садржај

Пређи на садржај

39. ПОГЛАВЉЕ

Бог није заборавио на свог Сина

Бог није заборавио на свог Сина

ИСУС је плакао када је умро његов пријатељ Лазар. Шта мислиш, да ли је Јехови било тешко када је Исус патио и када је умро?— Библија каже да Бог може да буде ’жалостан‘ и чак да осећа ’бол‘ због онога што се догађа (Псалам 78:40, 41NW; Јован 11:35).

Да ли можеш да замислиш колико је Јехови било тешко док је посматрао како умире његов вољени Син?— Али, Исус је био сигуран да га Бог неће заборавити. Зато су, пре него што је умро, његове последње речи биле: „Оче, у твоје руке поверавам свој [живот]!“ (Лука 23:46).

Исус је био сигуран да ће бити ускрснут, да неће бити остављен у „Хаду“, то јест у гробу. Када је Исус ускрснут, апостол Петар је цитирао оно што је у Библији било записано о Исусу, рекавши: „[Он] није био остављен у Хаду нити је његово тело видело распадање“ (Дела апостолска 2:31; Псалам 16:10). Није ни било довољно времена да се Исусово тело распадне у гробу, то јест да иструли и почне да смрди.

Када је био на земљи, Исус је чак рекао својим ученицима да неће бити дуго мртав. Он им је објаснио да ће бити ’убијен, и да ће трећи дан ускрснути‘ (Лука 9:22). Дакле, није требало да се ученици изненаде када Исус буде ускрснуо. Али да ли су ипак били изненађени?— Хајде да видимо.

У петак по подне, око три сата, Велики Учитељ је умро на мученичком стубу. Јосиф, један богати члан Синедриона, тајно је веровао у Исуса. Када је сазнао да је Исус мртав, отишао је код Пилата, римског управитеља. Питао га је да ли може да скине Исусово тело са стуба и да га сахрани. Јосиф је после тога однео Исусово тело у један врт где се налазио гроб. Гроб је место где се ставља мртво тело.

Када је тело стављено у гроб, био је доваљан један велики камен да би се затворио улаз у гроб. Дошао је и трећи дан, то јест недеља. Још није свануло јутро, значи још је био мрак. Гроб су чували стражари. Те људе су послали свештеници. Да ли знаш зашто?—

Свештеници су исто чули да је Исус рекао да ће бити ускрснут. Зато су они, да би спречили да његови ученици украду тело и да затим кажу да је Исус ускрснуо, поставили стражу. Изненада је земља почела да се тресе. У тој тами, појавио се блесак светлости. Био је то Јеховин анђео! Војници су се толико уплашили да нису могли да се помере. Анђео је отишао до гроба и одмакао камен. Гроб је био празан!

Зашто је гроб празан? Шта се десило?

Да, баш као што је апостол Петар касније рекао: „Тог Исуса је Бог ускрснуо“ (Дела апостолска 2:32). Бог је оживео Исуса и дао му тело какво је имао пре него што је дошао на земљу. Када је ускрснуо, добио је духовно тело какво имају анђели (1. Петрова 3:18). Зато је, да би људи могли да га виде, морао да узме физичко тело. Да ли је Исус то урадио?— Хајде да видимо.

Сада је већ свануло. Војници су отишли. Марија Магдалена и друге жене које су Исусове ученице иду ка гробу. Међусобно причају: ’Ко ће нам одваљати тај тешки камен?‘ (Марко 16:3). Али када су дошле до гроба, камен је већ био склоњен. Гроб је био празан! Исусово мртво тело је нестало! Марија Магдалена је одмах отрчала да пронађе Исусове апостоле.

Друге жене су остале поред гроба. Оне се питају: ’Где би могло да буде Исусово тело?‘ Изненада се појављују два човека у блиставој одећи. То су анђели! Они кажу женама: ’Зашто овде тражите Исуса? Он је ускрснуо. Идите брзо и реците његовим ученицима.‘ Замисли само колико су брзо те жене трчале! На путу их је срео један човек. Да ли знаш који?—

Срео их је Исус који је био у неком другом физичком телу! И он је рекао женама: ’Идите и реците мојим ученицима.‘ Жене су биле узбуђене. Пронашле су ученике и рекле им: ’Исус је жив! Виделе смо га!‘ Марија је већ рекла Петру и Јовану да је гроб празан. Они одлазе до гроба, као што можеш видети на овој слици. Када су видели ланено платно у које је Исус био умотан, нису знали шта да мисле. Волели би да је Исус опет жив, али то је изгледало превише лепо да би било истинито.

Шта су Петар и Јован можда мислили?

Касније тог дана, Исус се појавио двојици ученика који су ишли путем за село Емаус. Исус је ишао с њима и разговарао, али они га нису препознали зато што није имао исто физичко тело какво је имао раније. Препознали су га тек када се пре јела помолио с њима. Ученици су били толико узбуђени да су брзо кренули километрима пешке да би се вратили у Јерусалим! Вероватно се кратко након тога Исус појавио Петру да би му показао да је жив.

Затим је, те недеље касно увече, много ученика било заједно у једној соби. Врата су била закључана. Исус се изненада појавио усред собе! Сада су знали да је Велики Учитељ стварно жив. Замисли како су само били срећни! (Матеј 28:1-15; Лука 24:1-49; Јован 19:38–20:21).

Исус се појављивао 40 дана, користећи различита тела да би показао својим ученицима да је жив. Затим је напустио земљу и вратио се свом Оцу на небо (Дела апостолска 1:9-11). Убрзо су ученици почели свима да говоре да је Бог ускрснуо Исуса из мртвих. Чак и када су их свештеници тукли и неке од њих убили, они су и даље проповедали. Знали су да ће их се Бог сетити ако умру, баш као што се сетио и свога Сина.

О чему многи размишљају у доба године када је Исус био ускрснут? Али о чему ти размишљаш?

Колико су ти рани Исусови следбеници били другачији од многих данашњих људи! Данас, у доба године када је Исус био ускрснут, људи размишљају само о ускршњим зечевима и о фарбаним ускршњим јајима. Али Библија нигде не спомиње ускршње зечеве и јаја. Она говори о служењу Богу.

Ми можемо бити попут Исусових следбеника тако што ћемо говорити људима о изузетном делу које је Бог учинио када је ускрснуо свог Сина. Не треба никада да се плашимо, чак и када нам људи прете да ће нас убити. Ако се деси да умремо, Јехова ће нас се сетити и ускрснути нас, баш као што је и Исуса ускрснуо.

Зар нисмо радосни што знамо да се Бог сећа оних који му служе и да ће их чак ускрснути уколико умру?— То би требало да нас наведе да сазнамо како можемо да обрадујемо Бога. Да ли си знао да ми стварно можемо да обрадујемо Бога?— Хајде да то буде тема нашег следећег разговора.

Веровање у то да је Исус ускрснуо треба да учврсти нашу наду и ојача нашу веру. Хајде прочитај Дела апостолска 2:22-36; 4:18-20 и 1. Коринћанима 15:3-8, 20-23.