„ВЕРУЈЕМО да 1914. пружа више могућности за служење Истини него све претходне године откако је Жетва почела“, писало је у Стражарској кули од 1. јануара 1914. Година коју су Истраживачи Библије деценијама ишчекивали коначно је наступила, а они су је дочекали богато запослени службом проповедања. Захваљујући томе, милиони људи су сазнали за библијска обећања. Међутим, свет око њих ишао је у потпуно другачијем правцу.

Почетком 1914, избио је један од најтрагичнијих штрајкова у историји Сједињених Држава. Међу жртвама сукоба је било и жена и деце. Кад су рудари у једној области ступили у штрајк, рударска компанија их је избацила из кућа које су биле у њеном власништву. Зато су били принуђени да с породицама живе у шаторима. Двадесетог априла, недалеко од града Ладлоу у Колораду, наоружани људи које је унајмила компанија отворили су ватру на једно од шаторских насеља. Током ноћи су подметнули пожар у ком је насеље изгорело. Огорчени рудари су кренули у одмазду и убили многе од тих плаћеника. На крају је војска морала да интервенише да би завела ред.

У Европи је ситуација била још гора. Дана 28. јуна, 19-годишњи Гаврило Принцип испалио је хитац који је усмртио аустријског надвојводу Франца Фердинанда. Била је то варница која је покренула Први светски рат. Велики рат, како је тада био познат, захватио је до краја 1914. целу Европу.

Док су немири потресали свет, Истраживачи Библије су подстицали једни друге да што више учествују у проповедању. Примера ради, њихов први конгрес у Јужноафричкој Републици почео је 10. априла. Највећи број присутних је био 34. „И дословно смо били веома ’мало стадо‘“, написао је касније Вилијам Џонстон. „Крстила се скоро половина [оних који су присуствовали] конгресу. Осам сестара и осморица браће потврдили су тиме своје предање Богу, у складу са заповешћу коју је Господ оставио.“ Последњег дана конгреса, присутни су разговарали о томе како да још делотворније проповедају. Данас у тој земљи има више од 90 000 објавитеља, што сведочи о успеху тог ’малог стада‘.

Истог дана кад је убијен надвојвода Фердинанд, Истраживачи Библије су се окупили на конгресу у Клинтону, у  Ајови. На том скупу је 30. јуна Александер Макмилан рекао: „Ако желимо да добијемо награду, важно је да свим срцем вршимо Божју вољу, да будемо у служби кад год је то могуће, преносећи целом свету поруку о жетви.“

„Фото-драма стварања“, програм који се састојао од филмова и обојених стаклених дијапозитива, синхронизованих са снимљеним библијским говорима и музиком, премијерно је приказан 11. јануара 1914. у Њујорку. Тој првој пројекцији присуствовало је пет хиљада људи, док за многе друге заинтересоване није било места.

Рад на „Фото-драми стварања“ трајао је две године. Па ипак, „једва да је била спремна за прво приказивање у јануару“, писало је у Стражарској кули. Зато су је браћа током прве половине 1914. мало дорадила. Примера ради, додат је кратак уводни филм на ком Чарлс Расел најављује драму, па је публици било јасно да су је направили Истраживачи Библије.

У јеку приказивања, „Фото-драма“ се истовремено давала у чак 80 градова. У јулу су пројекције одржане и у Великој Британији, пред препуним салама у Глазгову и Лондону. У септембру је стигла до Данске, Немачке, Финске, Швајцарске и Шведске. До октобра, приказивана је и у Аустралији и на Новом Зеланду. Све у свему, током те прве године, „Фото-драму“ је видело више од девет милиона људи.

Опрема за „Фото-драму“ састојала се од неколико стотина стаклених дијапозитива, многобројних ролни филма и десетина грамофонских плоча. Израда је много коштала, а за сваку пројекцију је била неопходна уходана екипа браће и сестара. Због тога је комплетна драма првенствено приказивана у великим градовима. Да би и људи на сеоским подручјима имали прилику да је виде, браћа су направила  три скраћене верзије „Фото-драме“. Једна од њих, „Еурека ипсилон“, састојала се од дијапозитива у боји, који су били пропраћени снимљеним библијским говорима и музиком. Друге верзије, „Еурека икс“ и много краћа „Породична драма Еурека“, биле су само аудио-снимци, без дијапозитива и филма. До краја године, за мање од четири месеца откако је представљена јавности, у Сједињеним Државама је више од 70 000 људи гледало односно слушало неку од верзија драме „Еурека“.

Иако је рад на приказивању „Фото-драме“ био нешто ново и занимљиво, Истраживачи Библије су разумели да приоритет треба дати другим видовима службе проповедања. У писму које је Чарлс Тејз Расел упутио свим колпортерима (сада пионири), стајало је: „Ниједна грана  службе не доноси толико плода у ово доба Жетве. Зато не препоручујемо колпортерима да се укључе у приказивање Фото-драме [...] У тој служби могу да учествују друга браћа и сестре, подједнако одани Господу.“

У јануару 1914. било је 850 колпортера. Ти ревни проповедници су током године уручили више од 700 000 примерака Студија Писма. У Стражарској кули се о колпортерима говорило с топлином и цењењем, а читаоци су подстицани да их „храбре лепим речима, јер њихов пут није увек посут ружама“.

Истраживачи Библије делили су трактате на више језика. Они су током 1914. уручили преко 47 милиона Месечника Истраживача Библије и других трактата.

Својом службом привукли су пажњу јавности. Проповедали су свуда, а на њиховим састанцима нису се скупљали прилози. Један свештеник се жалио: „Још мало, па ће људи мислити да је грех скупљати прилоге, и шта ће онда бити с нама? Пастор Расел нас доводи на лош глас.“

Истраживачи Библије су веровали да ће се „времена незнабожаца“, која се спомињу у Луки 21:24, завршити око 1. октобра 1914. Како се тај месец ближио, ишчекивање је расло. Неки Истраживачи Библије су чак одбројавали дане, прецртавајући их на посебним картицама. Многи су мислили да ће тог датума отићи „иза завесе“, то јест на небо.

Ујутро 2. октобра 1914, брат Расел је ушао у бетелску трпезарију и објавио: „Завршила су се времена незнабожаца. Окончано је владање њихових краљева.“ Неки од присутних су препознали те речи, које су се темељиле на песми 171 из песмарице Хвалоспеви миленијумског свитања. Од 1879. Истраживачи Библије су певали: „Времена незнабожаца се своме крају ближе“, али то више није било тачно пошто су се „времена незнабожаца“ завршила  (Лука 21:24). С временом су текстови наших песама измењени у складу са овом важном променом.

Крајем те године, Месијанско Краљевство је већ било чврсто утемељено на небесима. Неки Истраживачи Библије су мислили да је њихова служба завршена. Нису ни претпостављали да предстоји период у ком ће пролазити кроз кушње и испите вере. Годишњи цитат за 1915. годину је гласио: „Можете ли да пијете чашу коју ја треба да пијем?“ и темељио се на Матеју 20:22. „Чаша“ о којој је Исус говорио представљала је кушње с којима се он суочавао све до смрти. И Истраживачи Библије ће доживљавати кушње, од којих ће неке проузроковати њихови дотадашњи суверници, а друге људи из света. Биће то прилика да докажу своју оданост Јехови.