Има ли наде за наше мртве?

„Кад умре човјек, хоће ли оживјети?“, упитао је једном давно човек по имену Јов (Јов 14:14, ДК). Можда сте се и ви то питали. Како бисте се осећали када бисте знали да је могуће да поново будете заједно с вашим вољенима, и то управо овде на земљи, под идеалним условима?

То обећање је записано у Библији: „Твоји мртви ће оживети. Устаће.“ Библија такође каже: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати“ (Исаија 26:19, NW; Псалам 37:29).

Да бисмо били стварно уверени у таква обећања, треба да сазнамо одговоре на нека основна питања: Зашто људи умиру? Где се налазе мртви? И како можемо бити сигурни у то да ће они поново живети?

Смрт, и шта се дешава након ње

Библија јасно показује да Бог у почетку није намеравао да људи умиру. Након што је створио први људски пар Адама и Еву, сместио их је у земаљски рај назван Еден и дао им задатак да рађају децу и да прошире свој рајски дом по целој планети. Они би умрли само ако не би били послушни његовим упутствима (Постање 1:28; 2:15-17).

Пошто Адам и Ева нису ценили Божју доброту, били су непослушни и морали су да сносе последице на које су упозорени. Бог је рекао Адаму: „[Вратићеш се] у земљу од које си узет; јер си ти прах и у прах ћеш се вратити“ (Постање 3:19). Пре него што је створен, Адам није постојао; био је прах. Због своје  непослушности, то јест греха, Адам је био осуђен да се врати у прах, у стање непостојања.

Дакле, смрт је супротност животу. Библија на следећи начин приказује ту супротност: „Јер је плата коју даје грех смрт, а дар који даје Бог је вечни живот“ (Римљанима 6:23). Библија показује да је смрт бесвесно стање и каже: „Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају“ (Проповедник 9:5). Она објашњава шта се дешава када људи умру: „Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове“ (Псалам 146:3, 4).

Међутим, зашто сви људи умиру када су само Адам и Ева били непослушни заповести датој у Едену? Зато што смо сви рођени након Адамове непослушности, те смо тако сви наследили грех и смрт. Библија то овако објашњава: „Као што је преко једног човека [Адама] у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе“ (Римљанима 5:12; Јов 14:4).

Па ипак, неко би могао да пита: ’Зар људи немају бесмртну душу која преживљава смрт?‘ Многи тврде да је тако и чак кажу да је смрт прелаз у неки други живот. Али, то гледиште не потиче из Библије. Библија заправо научава да сте ви сами душа, да ваша душа заправо представља вас, са свим вашим физичким и психичким особинама (Постање 2:7; Јеремија 2:34; Пословице 2:10). Исто тако, Библија каже: „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ  18:4). У Библији се нигде не научава да човек има бесмртну душу која преживљава смрт тела.

Како људи могу поново живети

Након што су грех и смрт ушли у свет, Бог је открио да је његова намера да мртви буду враћени у живот путем ускрсења. Библија објашњава: ’Аврахам... је сматрао да Бог може [његовог сина Исака] и из мртвих подигнути‘ (Јеврејима 11:17-19). Аврахам је имао чврст темељ за веру, јер Библија за Свемоћног каже: „Он није Бог мртвих, него живих, јер су њему сви они живи“ (Лука 20:37, 38).

Да, осим што има моћ, Свемоћни Бог има и жељу да ускрсне особе које изабере. Сам Исус Христ је рекао: „Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у спомен-гробовима чути његов глас и изаћи ће“ (Јован 5:28, 29; Дела 24:15).

Убрзо након што је изговорио ове речи, Исус је наишао на погребну поворку која је долазила из израелског града Наина. Преминули младић био је син јединац једне удовице. Видевши њену велику бол, Исус је био подстакнут саосећањем. Обраћајући се мртвом телу, заповедио је: „Младићу, теби  говорим, устани!“ Младић је устао и Исус га је предао његовој мајци (Лука 7:11-17).

Као у случају ове удовице, велико узбуђење је наступило и када је Исус дошао у дом Јаира, старешине јеврејске синагоге. Његова 12-годишња кћерка је умрла. Али, кад је Исус стигао у Јаиров дом, пришао је мртвом детету и рекао: „Девојко, устани!“ И она је устала! (Лука 8:40-56).

Касније је умро Исусов пријатељ Лазар. Кад је Исус дошао у његов дом, Лазар је већ четири дана био мртав. Иако је била у дубокој жалости, његова сестра Марта показала је да има наду, рекавши: „Знам да ће устати о ускрсењу у последњи дан.“ Међутим, Исус је отишао до гроба, наредио да се склони камен и рекао: „Лазаре, изађи!“ И Лазар је изашао! (Јован 11:11-44).

Размислите сада о овоме: У каквом се стању налазио Лазар током та четири дана док је био мртав? Он није причао о неком блаженству на небу нити о мукама у паклу, што би сигурно учинио да је био тамо. Не, Лазар је био потпуно без свести, и да га Исус није вратио у живот остао би у таквом стању све до ’ускрсења у последњи дан‘.

Истина је да су та Исусова чуда била само од привремене користи, пошто су особе које је он ускрснуо поново умрле. Међутим, он је пре скоро 2 000 година пружио доказ да, захваљујући Божјој сили, мртви заиста могу поново живети! Тако је својим чудима Исус у малом показао шта ће се догађати на земљи под Божјим Краљевством.

Када умре неко од наших вољених

Када се суочимо с непријатељем као што је смрт, наша туга може бити велика, иако можда имамо наду у ускрсење. Аврахам је веровао да ће његова супруга поново живети, па ипак у библијском извештају  пише да он „дође да ожали и оплаче Сару“ (Постање 23:2). А како је Исус реаговао? Кад је Лазар умро, он се ’дубоко потресао у духу и узнемирио се‘, и кратко након тога „Исусу потекоше сузе“ (Јован 11:33, 35). Дакле, када умре неко кога волимо, сузе нису знак слабости.

Нарочито је тешко мајци када изгуби дете. У Библији је описана огромна бол коју мајка може осећати (2. Краљевима 4:27). Наравно, није лако ни ожалошћеном оцу. „Што нисам ја умро уместо тебе!“, јадиковао је краљ Давид када је изгубио сина Авесалома (2. Самуилова 18:33).

Међутим, пошто имамо веру у ускрсење, наша туга неће трајати заувек. Као што каже Библија, ми нећемо ’туговати као и остали, који немају наду‘ (1. Солуњанима 4:13). Уместо тога, приближићемо се Богу у молитви, а Библија обећава да ће нас ’он подржати‘ (Псалам 55:23).

Уколико није другачије назначено, библијски стихови су узети из превода др Лујо Бакотић/Нови свет, издање из 1999.