Пређи на садржај

Пређи на садржај

107

Пођимо на Јеховину гору

Пођимо на Јеховину гору

(Исаија 2:2-4)

1. Поглед свој дигнимо

изнад брда највиших.

Гора Јехове Бога,

увек је изнад њих.

Људи к њој стичу се,

са свих страна долазе.

Зову сви једни друге:

’Бога сад слушајте.‘

Сад је час, време је,

силан народ да постанемо.

Док смо све бројнији,

вођство, благослов пружа нам Бог.

Мноштво сад стиче се,

Божји престо признаје.

Верни свом обећању

држе се стазе те.

2. Људи сад чују вест,

добру вест о Краљевству.

Исус дао је налог

да сви вест јављају.

С неба Христ влада сад,

све он себи позива.

„Овце“ глас његов чују,

Божју Реч слушају.

Срећни сви гледамо

мноштво велико све веће је!

Дајмо свој удео,

Богу људе доведимо све.

Сад глас свој дигнимо,

рецимо да чује се:

’Дођи на Божју гору,

остани заувек.‘

(Додатни стихови: Пс. 43:3; 99:9; Ис. 60:22; Дела 16:5.)