72
Растимо у љубави
1. Свог Бога молимо понизно
да попут њега ми будемо,
и дух од њега да примимо
да љубав другима пружамо.
Сва мудрост, одважност, таленти
су ништавни наспрам љубави,
стог’ нека расте у срцу нам
и Бога радује њезин плам.
2. Поучит’ понизне желимо,
ал’ знање није нам довољно,
већ љубав морамо пружити
и истину им усадити.
Под неправдом љубав не вене
и носи огромне терете.
Кад наступе тешке невоље,
све подноси и не престаје.
(Додатни стихови: Јов. 21:17; 1. Кор. 13:13; Гал. 6:2.)