1. Сад дођите све Божје слуге,

што срцем му предани сте.

Сви дођите зове Господар,

и од њега сад учите.

Реч истине сејте одважно сви

у срца што жуде за тим.

Плод Богу на част даће ваш вредан труд,

што пред њим неће бит’ узалуд.

2. А нешто од семена падне

и на срца што камен су,

ал’ корен се ухватит’ неће,

јер тврда и тад остају.

Кад падне у трње, реч гуши се,

јер срца им одвуче свет,

ал’ део ће семена дати свој род,

јер на добром је тлу добар плод.

3. За успех је заиста важно

уложити велики труд.

Уз стрпљење и љубав стално,

реч садит’ у срце и ум.

Сав страх њихов треба избрисати,

уз сву благост, ал’ одлучно,

тад радосно можемо пожњети род

и то чак можда и стоструко.