Јеврејима 1:1-14

1  Бог који је негда много пута и различнијем начином говорио оцевима преко пророка, говори и нама у пошљедак дана овијех преко сина,  Којега постави нашљедника свему, кроз којега и свијет створи.  Који будући сјајност славе и обличје бића његова, и носећи све у ријечи силе своје, учинивши собом очишћење гријеха нашијех, сједе с десне стране пријестола величине на висини,  И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби.  Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу му бити отац, и он ће ми бити син.  И опет уводећи првороднога у свијет говори: И да му се поклоне сви анђели Божији.  Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени.  А сину: Пријестол је твој, Боже, ва вијек вијека; палица је правде палица царства твога.  Омиљела ти је правда, и омрзао си на безакоње; тога ради помаза те, Боже, Бог твој уљем радости већма од другова твојијех. 10  И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дјела руку твојијех: 11  Она ће проћи, а ти остајеш; и сва ће остарјети као хаљина, 12  И савићеш их као хаљину, и измијениће се: а ти си онај исти, и твојијех година не ће нестати. 13  А коме од анђела рече кад: Сједи мени с десне стране док положим непријатеље твоје подножје ногама твојима? 14  Нијесу ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наслиједити спасеније?

Фусноте