Јован 1:1-51
1 У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
2 Она бјеше у почетку у Бога.
3 Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постао што је постао.
4 У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.
5 И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.
6 Посла Бог човјека по имену Јована.
7 Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују крозањ.
8 Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.
9 Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 На свијету бјеше, и свијет крозањ поста, и свијет га не позна.
11 К својима дође, и своји га не примише.
12 А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,
13 Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.
15 Јован свједочи за њега и виче говорећи: Овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
16 И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18 Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.
19 И ово је свједочанство Јованово кад послаше Чивути из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
20 И он призна, и не затаја, и призна: Ја нијесам Христос.
21 И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: Нијесам.
22 А они му рекоше: Ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?
23 Рече: Ја сам глас онога што више у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24 И бијаху посланици од фарисеја,
25 И запиташе га говорећи му: За што дакле кршћаваш кад ти нијеси Христос ни Илија ни пророк?
26 Одговори им Јован говорећи: Ја кршћавам водом, а међу вама стоји кога ви не знате.
27 Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме је нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28 Ово би у Витавари преко Јордана гдје Јован кршћаваше.
29 А сјутра дан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.
30 Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
31 И ја га не знадох; него да се јави Израиљу за то ја дођох да крстим водом.
32 И свједочи Јован говорећи: Видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.
33 И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.
34 И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.
35 А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех.
36 И видјевши Исуса гдје иде, рече: Гле, јагње Божије.
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом
38 А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?
39 И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;
41 Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши нањ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43 А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44 А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријна и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46 И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: Дођи и виђи.
47 А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: Ево правога Израиљца у коме нема лукавства.
48 Рече му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.
49 Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.
50 Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом за то вјерујеш; видјећеш више од овога.
51 И рече му: Заиста, заиста вам кажем: одселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.