Јован 11:1-57
11 Бијаше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте сестре њезине.
2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, бјеше она што помаза Господа миром и отр ноге његове својом косом.)
3 Онда послаше сестре к њему говорећи: Господе! гле, онај који ти је мио болестан је.
4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави син Божиј с ње.
5 А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара.
6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном мјесту гдје бјеше.
7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8 Ученици му рекоше: Рави! сад Јудејци шћадијаху да те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? ко дању иде не спотиче се, јер види видјело овога свијета;
10 А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видјела у њему.
11 Ово каза и по том рече им: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12 Онда му рекоше ученици његови: Господе! ако је заспао, устаће.
13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14 Тада им Исус каза управо: Лазар умрије.
15 И мило ми је вас ради што нијесам био онамо да вјерујете: него хајдемо к њему.
16 Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17 А кад дође Исус, нађе га а он већ четири дана у гробу.
18 (А Витанија бјеше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19 И многи од Јудејаца бијаху дошли к Марти и Марији да их тјеше за братом њиховијем.
20 Кад Марта дакле чу да Исус иде, изиђе предањ, а Марија сјеђаше дома.
21 онда рече Марта Исусу: Господе! да си био овдје не би мој брат умр’о.
22 А и сад знам да што заиштеш у Бога даће ти Бог.
23 Исус јој рече: Брат ће твој устати,
24 Марта му рече: Знам да ће устати о васкрсенију, у пошљедњи дан.
25 А Исус јој рече: Ја сам васкрсеније и живот: који вјерује мене ако и умре живљеће.
26 И ми један који живи и вјерује мене не ће умријети ва вијек. Вјерујеш ли ово?
27 Рече му: Да, Господе! ја вјеровах да си ти Христос син Божиј који је требао да дође на свијет.
28 И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију сестру своју говорећи: учитељ је дошао, и зове те.
29 А она како чу, уста брзо и отиде к њему;
30 Јер Исус још не бјеше дошао у село, него бијаше на оном мјесту гдје га срете Марта.
31 А Јудејци онда који бијаху с њом у кући и тјешаху је, кад видјеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32 А Марија како дође гдје бјеше Исус, и видје га, паде на ноге његове говорећи му: Господе! да си ти био овдје, не би умр’о мој брат.
33 Онда Исус кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у дух, и сам постаде жалостан.
34 И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе! хајде да видиш.
35 Ударише сузе Исусу.
36 Онда Јудејци говораху. Гледај како га љубљаше.
37 А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепцу учинити да и овај не умре?
38 А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а бијаше пећина, и камен лежаше на њој.
39 Исус рече: Узмите камен. Рече му Марта, сестра онога што је умр’о. Господе! већ смрди; јер су четири дана како је умр’о.
40 Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако вјерујеш видјећеш славу Божију?
41 Узеше дакле камен гдје лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! хвала ти што си ме услишио.
42 А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.
43 И ово рекавши зовну иза гласа: Лазаре! изиђи на поље.
44 И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нек иде.
45 Онда многи од Јудејаца који бијаху дошли к Марији и видјеше шта учини Исус, вјероваше га.
46 А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47 Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? човјек овај чини многа чудеса.
48 Ако га оставимо тако, сви ће га вјеровати: па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49 А један од њих, по имену Кајафа, који оне године бјеше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50 И не мислите да је нама боље да један човјек умре за народ, него ли да народ сав пропадне.
51 А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умријети за народ;
52 И не само за народ, него да и расијану дјецу Божију скупи у једно.
53 Од тога дакле дана договорише се да га убију.
54 А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и ондје хођаше с ученицима својима.
55 А бјеше близу пасха Чивутска, и многи из онога краја дођоше у Јерусалим прије пасхе да се очисте.
56 Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: шта мислите ви за што не долази на празник?
57 А главари свештенички и фарисеји издаше заповијест ако га ко опази гдје је, да јави да га ухвате.