Јован 16:1-33
16 Ово вам казах да се не саблазните.
2 Изгониће вас из зборница; а доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини
3 И ово ће чинити, јер не познаше оца ни мене.
4 Него вам ово казах кад дође вријеме да се опоменете овога да вам ја казах; а испрва не казах ово, јер бијах с вама.
5 А сад идем к ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: куда идеш?
6 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем: јер ако ја не идем, утјешитељ не ће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама.
8 И кад он дође покараће свијет за гријех, и за правду, и за суд:
9 За гријех дакле што не вјерују мене;
10 А за правду што идем к оцу својему, и више ме не ћете видјети;
11 А за суд што је кнез овога свијета осуђен.
12 Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
13 А кад дође он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер не ће од себе говорити, него ће говорити што чује, и јавиће вам што ће бити у напредак.
14 Он ће ме прославити, јер ће од мојега узети, и јавиће вам:
15 Све што има отац моје је: за то рекох да ће од мојега узети, и јавити вам.
16 Још мало, и не ћете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети: јер идем к оцу.
17 А неки од ученика његовијех рекоше међу собом: шта је то што нам каже: још мало, и не ћете ме видјети, и опет мало, па ћете ме видјети; и: ја идем к оцу?
18 Говораху дакле: шта је то што говори: мало? не знамо шта говори.
19 А Исус разумје да шћадијаху да га запитају, па им рече: За то ли се запитујете међу собом што рекох: још мало и не ћете ме видјети, и опет мало па ћете ме видјети?
20 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21 жена кад рађа трпи муку; јер дође час њезин: али кад роди дијете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човјек на свијет.
22 Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости нико не ће узети од вас;
23 И у онај дан не ћете ме питати ни за што. Заиста, заиста вам кажем да штогод узиштете у оца у име моје, даће вам.
24 Дослије не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
25 Ово вам говорих у причама; али ће доћи вријеме кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за оца.
26 у онај ћете дан у име моје заискати, и не велим дам да ћу ја умолити оца за вас;
27 Јер сам отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и вјеровасте да ја од Бога изиђох.
28 Изиђох од оца, и дођох на свијет; и опет остављам свијет, и идем к оцу.
29 Рекоше му ученици његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
30 Сад знамо да све знаш, и не треба ти да те ко пита. По томе вјерујемо да си од Бога изишао.
31 Исус им одговори: Зар сад вјерујете?
32 Ево иде час, и већ је настао, да се разбјегнете сваки на своју страну и мене сама оставите; али нијесам сам, јер је отац са мном.
33 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свијету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свијет.