Јован 17:1-26
17 Ово говори Исус, па подиже очи своје на небо и рече: Оче! дође час, прослави сина својега, да и син твој прослави тебе;
2 Као што си му дао власт над свакијем тијелом да свему што си му дао да живот вјечни.
3 А ово је живот вјечни да познају тебе јединога истинога Бога, и кога си послао Исуса Христа.
4 Ја тебе прославих на земљи: посао сврших који си ми дао да радим.
5 И сад прослави ти мене, оче, у тебе самога славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.
6 Ја јавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју ријеч одржаше.
7 Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.
8 Јер ријечи које си дао мени дадох им; и они примише, и познадоше истинито да од тебе изиђох, и вјероваше да си ме ти послао.
9 Ја се за њих молим: не молим се за (сав) свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.
10 И моје све је твоје, и твоје моје; и ја се прославих у њима.
11 И више нијесам на свијету, а они су на свијету, а ја идем к теби. Оче свети! сачувај их у име своје, оне које си ми дао, да буду једно као и ми.
12 Док бијах с њима на свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах, и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се збуде писмо.
13 А сад к теби идем, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.
14 Ја им дадох ријеч твоју; и свијест омрзну на њих, јер нијесу од свијета, као ни ја што нијесам од свијета.
15 Не молим те да их узмеш са свијета, него да их сачуваш ода зла.
16 Од свијета нијесу, као ни ја што нијесам од свијета.
17 Освети их истином својом: ријеч је твоја истина.
18 Као што си ти мене послао у свијет, и ја њих послах у свијет
19 Ја посвећујем себе за њих, да и они буду освећени истином.
20 Не молим пак само за њих, него и за оне који ме узвјерују њихове ријечи ради.
21 Да сви једно буду, као ти, оче, што си у мени и ја у теби; да и они нама једно буду, да и свијет вјерује да си ме ти послао.
22 И славу коју си ми дао ја дадох њима, да буде једно као ми што смо једно.
23 Ја у њима и ти у мени: да буду са свијем у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да си имао љубав к њима као и к мени што си љубав имао.
24 Оче! хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја; да виде славу моју коју си ми дао, јер си имао љубав к мени прије постања свијета.
25 Оче праведни! свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.
26 И показах им име твоје, и показаћу: да љубав којом си мене љубио у њима буде, и ја у њима.