Јован 18:1-40
18 И рекавши ово Исус изиђе с ученицима својијем преко потока Кедрона гдје бјеше врт, у који уђе он и ученици његови.
2 А Јуда издајник његов знадијаше оно мјесто; јер се Исус често скупљаше ондје с ученицима својијем.
3 Онда Јуда узе чету и од главара свештеничкијех и фарисеја момке. и дође онамо с фењерима и са свијећама и с оружјем.
4 А Исус знајући све што ће бити од њега изиђе и рече им: Кога тражите?
5 Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда који га издаваше.
6 А кад им рече: Ја сам; измакоше се натраг и попадаше на земљу.
7 Онда их опет запита Исус. Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина.
8 Исус им одговори: Казах вам да сам ја. Ако дакле мене тражите, оставите ове нек иду.
9 Да се изврши ријеч што рече: Не изгубих ни једнога од онијех које си ми дао.
10 А Симон Петар имаше нож, па га извади и удари слугу поглавара свештеничкога, и одсијече му десно ухо. А слузи бјеше име Малхо.
11 Онда рече Исус Петру: Задјени нож у ножнице. чашу коју ми даде отац зар да је не пијем?
12 А чета и војвода и момци Чивутски ухватише Исуса и свезаше га,
13 И одведоше га најприје Ани, јер бјеше таст Кајафи, који бјеше поглавар свештенички оне године.
14 А Кајафа бјеше онај што даде свјет Јудејцима да је боље да умре један човјек него народ да пропадне.
15 За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик; а ученик онај бјеше познат код поглавара свештеничкога и уђе с Исусом у двор поглавара свештеничкога;
16 А Петар стајаше на пољу код врата. Онда изиђе онај ученик што бјеше познат код поглавара свештеничкога и рече вратарици те уведе Петра.
17 Онда рече слушкиња вратарица Петру: Да нијеси и ти ученик онога човјека? Он рече: Нијесам.
18 А слуге и момци бијаху наложили огањ и стајаху те се гријаху, јер бјеше зима; а и Петар стајаше с њима и гријаше се.
19 Поглавар пак свештенички запита Исуса за ученике његове и за његову науку.
20 Исус му одговори: Ја говорих јавно свијету, ја свагда учих у зборници и у цркви, гдје се свагда скупљају Јудејци, и ништа тајно не говорих.
21 што питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио; ево ови знаду шта сам ја говорио.
22 А кад он ово рече, један од момака који стајаху ондје удари Исуса по образу, и рече: Зар тако одговараш поглавару свештеничкоме?
23 Исус му одговори: Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, за што ме бијеш?
24 И Ана га посла свезана Кајафи поглавару свештеничкоме.
25 А Симон Петар стајаше и гријаше се. Онда му рекоше: да нијеси и ти од ученика његовијех? А он се одрече и рече: Нијесам.
26 Рече један од слугу поглавара свештеничкога који бјеше рођак ономе што му Петар одсијече ухо: Не видјех ли ја тебе у врту с њим.
27 Онда се Петар опет одрече; и одмах пијетао запјева.
28 А Исуса поведоше од Кајафе у судницу. Али бјеше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би опоганили, него да би могли јести пасху.
29 Онда Пилат изиђе к њима на поље и рече: Какову кривицу износите на овога човјека?
30 Одговорише му и рекоше: Кад он не би био злочинац не бисмо га предали теби?
31 А Пилат им рече: Узмите га ви и по закону својему судите му. А Чивути му рекоше: Ми не смијемо никога погубити.
32 Да се збуде ријеч Исусова коју рече казујући каквом ће смрти умријети.
33 Онда уђе Пилат опет у судницу, и дозва Исуса, и рече му: Ти си цар Јудејски?
34 Исус му одговори: Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше за мене?
35 Пилат одговори: Зар сам ја Чивутин? Род твој и главари свештенички предаше те мени; шта си учинио?
36 Исус одговори: Царство моје није од овога свијета; кад би било од овога свијета царство моје, онда би слуге моје браниле да не бих био предан Чивутима; али царство моје није одавде.
37 Онда му рече Пилат: Даклем си ти цар? Исус одговори: Ти говориш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то дођох на свијет да свједочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој.
38 Рече му Пилат: шта је истина? И ово рекавши изиђе опет к Чивутима, и рече им: Ја никакве кривице не налазим на њему.
39 А у вас је обичај да вам једнога пустим на пасху, хоћете ли дакле да вам пустим цара Јудејскога?
40 Онда сви повикаше опет говорећи: Не овога, него Вараву. А Варава бјеше хајдук.