Јован 20:1-31
20 А у први дан недјеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не бјеше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба.
2 Онда отрча, и дође к Симону Петру и к другом ученику кога љубљаше Исус, и рече им: Узеше Господа из гроба, и не знамо гдје га метнуше.
3 А Петар изиђе и други ученик, и пођоше ка гробу.
4 Трчаху пак оба заједно, и други ученик трчаше брже од Петра, и дође прије ка гробу.
5 И надвиривши се видје хаљине гдје леже; али не уђе.
6 Дође пак Симон Петар за њим, и уђе у гроб, и видје хаљине саме гдје леже,
7 И убрус који бјеше на глави његовој не с хаљинама да лежи него особито савит на једном мјесту.
8 Тада дакле уђе и други ученик који најприје дође ка гробу, и видје и вјерова.
9 Јер још не знадијаху писма да њему ваља устати из мртвијех.
10 Онда отидоше опет ученици дома.
11 А Марија стајаше на пољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб,
12 И видје два анђела у бијелијем хаљинама гдје сједе један чело главе а један чело ногу гдје бјеше лежало тијело Исусово.
13 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мојега, и не знам гдје га метнуше.
14 И ово рекавши обазре се натраг, и видје Исуса гдје стоји и не знадијаше да је Исус.
15 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртар рече му: Господине! Ако си га ти узео кажи ми гдје си га метнуо, и ја ћу га узети.
16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече му: Равуни! које значи учитељу.
17 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к оцу својему; него иди к браћи мојој, и кажи им: враћам се к оцу својему и оцу вашему, и Богу својему и Богу вашему.
18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да видје Господа и каза јој ово.
19 А кад би у вече онај први дан недјеље, и врата бијаху затворена гдје се бијаху ученици његови скупили од страха Чивутскога, дође Исус и стаде на сриједу и рече им: Мир вам.
20 И ово рекавши показа им руке и ребра своја. Онда се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21 А Исус им рече опет: Мир вам; као што Отац посла мене, и ја шаљем вас.
22 И ово рекавши дуну, и рече им: Примите Дух свети.
23 Којима опростите гријехе, опростиће им се; и којима задржите, задржаће се.
24 А Тома који се зове Близанац, један од дванаесторице, не бјеше ондје с њима кад дође Исус.
25 А други му ученици говораху: Видјесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама његовијем рана од клина, и не метнем прста својега у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова; не ћу вјеровати.
26 И послије осам дана опет бијаху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад бијаху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам.
27 По том рече Томи: Пружи прст свој амо и виђи руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
28 И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој.
29 Исус му рече: Пошто ме видје вјеровао си: благо онима који не видјеше и вјероваше.
30 А и многа друга чудеса учини Исус пред ученицима својијем која нису писана у књизи овој.
31 А ова се написаше, да вјерујете да Исус јест Христос син Божиј, и да вјерујући имате живот у име његово.