Јован 4:1-54
4 Кад разумје дакле Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и кршћава него Јован
2 (Исус пак сам не кршћаваше него ученици његови),
3 Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4 А ваљало му је проћи кроз Самарију.
5 Тако дође у град Самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу сину својему.
6 А ондје бијаше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сјеђаше на извору; а бјеше око шестога сахата.
7 Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8 (Јер ученици његови бијаху отишли у град да купе јела.)
9 Рече му жена Самарјанка: Како ти, Чивутин будући, можеш искати од мене жене Самарјанке да пијеш? Јер се Чивути не мијешају са Самарјанима.
10 Одговори Исус и рече јој : Да ти знаш дар Божиј, и ко је тај који ти говори: дај ми да пијем, ти би искала у њега и дао би ти воду живу.
11 Рече му жена: Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок, одакле ћеш дакле узети воду живу?
12 Еда ли си ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13 Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
14 А који пије од воде коју ћу му ја дати не ће ожедњети до вијека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вјечни.
15 Рече му жена: Господе! дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16 Рече јој Исус: Иди зовни мужа својега, и дођи овамо.
17 Одговори жена и рече му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: немам мужа;
18 Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19 Рече му жена: Господе! видим да си ти пророк.
20 Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба молити.
21 Рече јој Исус: жено! вјеруј ми да иде вријеме кад се не ћете молити оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22 Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасеније од Чивута.
23 Али иде вријеме, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити оцу духом и истином, јер отац хоће таковијех богомољаца.
24 Бог је дух; и који му се моле, духом и истином треба да се моле.
25 Рече му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад он дође казаће нам све.
26 Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27 И тада дођоше ученици његови, и чуђаху се гдје говораше са женом; али ни један не рече: шта хоћеш? или шта говориш с њом?
28 А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29 Ходите да видите човјека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30 Изиђоше дакле из града и пођоше к њему.
31 А ученици његови мољаху га међу тијем говорећи: Рави! једи.
32 А он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33 Тада ученици говораху међу собом: Већ ако му ко донесе да једе?
34 А он им рече: Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим његов посао.
35 Не кажете ли ви да су још четири мјесеца па ће жетва приспјети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36 И који жње прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радују заједно и који сије и који жње;
37 Јер је у том истинита бесједа да је други који сије а други који жње.
38 Ја вас послах да жњете гдје се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39 И из града онога многи од Самарјана вјероваше га за бјеседу жене која свједочаше: Каза ми све што сам учинила.
40 Кад дођоше дакле Самарјани к њему, мољаху га да би остао код њих; и ондје оста два дана.
41 И много их више вјерова за његову бесједу.
42 А жени говораху: Сад не вјерујемо више за твоју бесједу, јер сами чусмо и познасмо да је овај заиста спас свијету, Христос.
43 А послије два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју;
44 Јер сам Исус свједочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45 А кад дође у Галилеју, примише га Галилејци који бијаху видјели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46 Дође пак Исус опет у Кану Галилејску, гдје претвори воду у вино. И бјеше неки царев човјек којега син боловаше у Капернауму.
47 Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју дође к њему и мољаше га да сиђе и да му исцијели сина; јер бијаше на смрти.
48 И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса не вјерујете.
49 Рече му царев човјек: Господе! сиђи док није умрло дијете моје.
50 Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И вјерова човјек ријечи које му рече Исус, и пође.
51 А одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52 Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53 Тада разумје отац да бјеше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И вјерова он и сва кућа његова.
54 Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.