Дела апостолска 5:1-42
5 А један човјек, по имену Ананија, са женом својом Сапфиром, продаде њиву,
2 И сакри од новаца са знањем и жене своје, и донесавши један дијел метну апостолима пред ноге.
3 А Петар рече: Ананија! за што напуни сотона срце твоје да слажеш Духу светоме и сакријеш од новаца што узе за њиву?
4 Кад је била у тебе не бјеше ли твоја? И кад је продаде не бијаше ли у твојој власти? За што си дакле такову ствар метнуо у срце своје? Људима нијеси слагао него Богу.
5 А кад чу Ананија ријечи ове, паде и издахну; и уђе велики страх у све који слушаху ово.
6 А момци уставши узеше га и изнесоше те закопаше.
7 А кад прође око три сахата, уђе и жена његова, не знајући шта је било.
8 А Петар јој одговори: Кажи ми јесте ли за толико дали њиву? А она рече: Да, за толико.
9 А Петар јој рече: За што се договористе да искушате Духа Господњега? Гле, ноге онијех који твога мужа закопаше пред вратима су, и изнијеће те.
10 И одмах паде пред ногама његовијем и издахну. А момци ушавши нађоше је мртву и изнесоше је и закопаше код мужа њезина.
11 И уђе велики страх у сву цркву и у све који чуше ово.
12 А рукама апостолскима учинише се многи знаци и чудеса међу људима; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломунову.
13 А од осталијех нико не смијаше приступити к њима; него их хваљаше народ.
14 А све више пристајаху они који вјероваху Господа, мноштво људи и жена,
15 Тако да и по улицама изношаху болеснике, и метаху на постељама и на носилима, да би кад прође Петар барем сјенка његова осјенила кога од њих.
16 А долажаху многи и из околнијех градова у Јерусалим, и доношаху болеснике и које мучаху нечисти духови; и сви оздрављаху.
17 Али устаде поглавар свештенички и сви који бијаху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти,
18 И дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор.
19 А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече:
20 Идите и станите у цркви те говорите народу све ријечи овога живота.
21 А кад они чуше, уђоше у јутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који бијаху с њим, сазваше сабор и све старјешине од синова Израиљевијех, и послаше у тамницу да их доведу.
22 А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им
23 Говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре гдје стоје пред вратима: али кад отворисмо, унутра ни једнога не нађосмо.
24 А кад чуше ове ријечи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било.
25 А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ.
26 Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем.
27 А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи:
28 Не запријетисмо ли вам оштро да не учите у ово име? и гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овога човјека.
29 А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Већма се треба Богу покоравати него ли људима.
30 Бог отаца нашијех подиже Исуса, којега ви убисте објесивши на дрво.
31 Овога Бог десницом својом узвиси за поглавара и спаса, да да Израиљу покајање и опроштење гријеха.
32 И ми смо његови свједоци овијех ријечи и Дух свети којега Бог даде онима који се њему покоравају.
33 А кад они чуше, врло се расрдише, и мишљаху да их побију.
34 Али онда устаде у скупштини један фарисеј, по имену Гамалиило, законик, поштован од свега народа, и заповједи да апостоли мало изиђу на поље,
35 Па рече њима: Људи Израиљци! гледајте добро за ове људе шта ћете чинити;
36 Јер прије овијех дана уста Тевда, говорећи да је он нешто, за којијем пристаде људи на број око четири стотине; он би убијен, и сви који га слушаху разиђоше се и пропадоше.
37 По том уста Јуда Галилејац, у дане пријеписа, и одвуче доста људи за собом; и он погибе, и сви који га слушаху разасуше се.
38 И сад вам кажем: прођите се овијех људи и оставите их; јер ако буде од људи овај савјет или ово дјело, поквариће се;
39 Ако ли је од Бога, не можете га покварити, да се како не нађете као богоборци.
40 Онда га послушаше, и дозвавши апостоле избише их, и запријетише им да не говоре у име Исусово, и отпустише их.
41 А они онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса.
42 А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђелије о Исусу Христу.