Ефешанима 4:1-32
4 Молим вас дакле ја сужањ у Господу, да се владате као што приликује вашему звању у које сте позвани,
2 Са сваком понизношћу и кротошћу, с трпљењем, трпећи један другога у љубави,
3 Старајући се држати јединство Духа у свези мира:
4 Једно тијело, један дух, као што сте и позвани у једном наду звања својега.
5 Један Господ, једна вјера, једно крштење,
6 Један Бог и отац свију, који је над свима, и кроза све, и у свима нама.
7 А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.
8 За то говори: Изишавши на висину заплијенио си плијен, и даде даре људима.
9 А што изиђе, шта је, осим да и сиђе у најдоња мјеста земље?
10 Који сиђе то је онај који и изиђе више свију небеса да испуни све.
11 И он је дао једне апостоле, а једне пророке а једне јеванђелисте, а једне пастире и учитеље,
12 Да се свети приправе за дјело службе, на сазидање тијела Христова;
13 Докле достигнемо сви у јединство вјере и познање сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста висине Христове;
14 Да не будемо више мала дјеца, коју љуља и заноси сваки вјетар науке, у лажи човјечијој, путем пријеваре;
15 Него владајући се по истини у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос.
16 Из којега је све тијело састављено и склопљено свакијем зглавком, да једно другоме помаже добро по мјери свакога уда, и чини да расте тијело на поправљање самога себе у љубави.
17 Ово дакле говорим и свједочим у Господу да више не ходите као што ходе и остали незнабошци у празности ума својега,
18 Који имају смисао тамом покривен, и удаљени су од живота Божијега за незнање које је у њима, за окамењење срца својијех;
19 Који оставивши поштење, предадоше се бесрамности, на чињење сваке нечистоте и лакомства.
20 Али ви тако не познасте Христа;
21 Јер га чусте и у њему се научисте, као што је истина у Исусу,
22 Да одбаците, по првоме живљењу, старога човјека, који се распада у жељама преварљивијем;
23 И да се обновите духом ума својега,
24 И обучете у новога човјека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине.
25 За то одбаците лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњијем; јер смо уди један другоме.
26 Гњевите се и не гријешите; сунце да не зађе у гњеву вашему.
27 Нити дајите мјеста ђаволу.
28 Који је крао више да не краде, него још да се труди, чинећи добро рукама својима, да има шта давати потребноме.
29 Никака рђава ријеч да не излази из уста вашијех, него само што је добро за напредовање вјере, да да благодат онима који слушају.
30 И не ожалошћавајте светога Духа Божијега, којијем сте запечаћени за дан избављења.
31 Свака горчина, и гњев, и љутина, и вика и хула, да се узме од вас, са сваком пакошћу.
32 А будите један другоме блага, милостиви, праштајући један другоме, као што је и Бог у Христу опростио вама.