Матеј 8:1-34
8 А кад сиђе с горе, за њим иђаше народа много.
2 И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе! ако хоћеш, можеш ме очистити.
3 И пруживши руку Исус, дохвати га се говорећи: Хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе.
4 И рече му Исус: Гледај, никому не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.
5 А кад уђе у Капернаум, приступи к њему капетан молећи га
6 И говорећи: Господе! слуга мој лежи дома узет, и мучи се врло.
7 А Исус рече му: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
8 И капетан одговори и рече: Господе! нијесам достојан да под кров мој уђеш; него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.
9 Јер и ја сам човјек под власти, и имам под собом војнике, па рече једноме: иди, и иде; и другоме: дођи, и дође; и слузи својему: учини то, и учини.
10 А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох.
11 И то вам кажем да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Аврамом и Исаком, и Јаковом у царству небескоме:
12 А синови царства изгнаће се у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
13 А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.
14 И дошавши Исус у дом Петров видје ташту његову гдје лежи и грозница је тресе.
15 И прихвати је за руку, и пусти је грозница, и уста, и служаше му.
16 А у вече доведоше к њему бијеснијех много, и изгна духове ријечју, и све болеснике исцијели:
17 Да се збуде што је казао Исаија пророк говорећи: Он немоћи наше узе, и болести понесе.
18 А кад видје Исус много народа око себе, заповједи ученицима својијем да иду на ону страну.
19 И приступивши један књижевник рече му: Учитељу! ја идем за тобом кудгод ти пођеш.
20 Рече њему Исус: Лисице имају јаме и птице небеске гнијезда; а син човјечиј нема гдје главе заклонити.
21 А други од ученика његовијех рече му: Господе! допусти ми најприје да идем да укопам оца својега.
22 А Исус рече њему: Хајде за мном, а остави нека мртви укопавају своје мртваце.
23 И кад уђе у лађу, за њим уђоше ученици његови.
24 И гле, олуја велика постаде на мору да се лађа покри валовима; _ а он спаваше.
25 И прикупивши се ученици његови пробудише га говорећи: Господе! избави нас, изгибосмо.
26 И рече им: За што сте страшљиви, маловјерни? Тада уставши запријети вјетровима и мору, и постаде тишина велика.
27 А људи чудише се говорећи: Ко је овај да га слушају и вјетрови и море?
28 А кад дође на ону страну у земљу Гергесинску, сретоше га два бијесна, који излазе из гробова, тако зла да не могаше нико проћи путем онијем.
29 И гле, повикаше: што је теби до нас, Исусе, сине Божиј? зар си дошао амо прије времена да мучиш нас?
30 А далеко од њих пасијаше велики крд свиња.
31 И ђаволи мољаху га говорећи: Ако нас изгониш, пошљи нас да идемо у крд свиња.
32 И рече им: Идите. И они изишавши отидоше у свиње. И гле, навали сав крд с бријега у море, и потопише се у води.
33 А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бијесне.
34 И гле, сав град изиђе на сусрет Исусу; и видјевши га молише да би отишао из њиховога краја.