Откривење 18:1-24
18 М послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше област велику; и земља се засвијетли од славе његове.
2 И повика јакијем гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистијех и мрскијех; јер отровнијем вином курварства својега напоји све народе;
3 И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богаства сласти њезине.
4 И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помијешате у гријехе њезине, и да вам не науде зла њезина.
5 Јер гријеси њезини допријеше тја до неба, и Бог се опомену неправде њезине.
6 Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по дјелима њезинима: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пута онолико.
7 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу својему: сједим као царица, и нијесам удовица, и жалости не ћу видјети.
8 За то ће у један дан доћи зла њезина: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди.
9 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и бјеснише, кад виде дим горења њезина,
10 Из далека стојећи од страха мука њезинијех и говорећи: Јаох! јаох! граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој!
11 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њиховијех товара нико више не купује;
12 Товара злата и сребра и камења драгога и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и свакога мирисног дрвета, и свакојакијех судова од филдиша, и свакојакијех судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера,
13 И цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тјелеса и душа човјечијих.
14 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га не ћеш наћи.
15 Трговци који се овијем товарима обогатише од ње, стаће из далека од страха мучења њезина, плачући и јаучући,
16 И говорећи: Јаох! јаох! граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгијем и бисером;
17 Јер у један час погибе толико богаство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и којигод раде на мору, стадоше из далека,
18 И викаху, видјевши дим горења њезина, и говораху: Ко је био као овај град велики?
19 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! јаох! граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богаства његова, јер у један час опустје!
20 Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему.
21 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон град велики, и не ће се више наћи;
22 И глас гудача и пјевача и свирача и трубача не ће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каква заната не ће се више наћи у теби, и хука камења воденичнога не ће се чути у теби;
23 И видјело жишка не ће се више свијетлити у теби, и глас женика и невјесте не ће више бити чувен у теби; јер трговци твоји бијаху бољари земаљски, јер твојијем чарањем преварени бише сви народи.
24 И у њему се нађе крв пророчка и светијех, и свију који су побијени на земљи.