Псалам 107:1-43
107 Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.
2 Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
3 Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.
4 Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;
5 Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
6 Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
7 И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
8 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
9 Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
10 Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
11 Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.
12 Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.
13 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
14 Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.
15 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
16 Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.
17 Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.
18 Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.
19 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
20 Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.
21 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
22 И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!
23 Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
24 Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.
25 Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,
26 Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
27 Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
28 Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
29 Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.
30 Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
31 Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!
32 Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!
33 Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
34 Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.
35 Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,
36 И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
37 Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.
38 Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.
39 Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
40 Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.
41 Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
42 Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
43 Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.