Псалам 132:1-18

132  Опомени се, Господе, Давида и све смјерности његове,  Како се кунијаше Господу, и завјетоваше Богу Јаковљеву:  Нећу ући у шатор дома својега, нити ћу лећи на постељу одра својега;  Нећу дати сна очима својима, ни вјеђама својима дријема;  Док не нађем мјеста Господу, стана Богу Јаковљеву.  Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо га на пољима Киријат-Јаримским.  Уђимо у стан његов, поклонимо се подножју ногу његовијех.  Стани, Господе, на почивалишту својем, ти и ковчег силе твоје.  Свештеници твоји нек се обуку у правду, и свеци твоји нек се радују. 10  Ради Давида слуге својега немој одвратити лица од помазаника својега. 11  Закле се Господ Давиду у истини, од које неће отступити; од порода твојега посадићу на пријестолу твојему. 12  Ако синови твоји ушчувају завјет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довијека сједјети на пријестолу свом. 13  Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему. 14  Ово је почивалиште моје увијек, овдје ћу се населити; јер ми је омиљело. 15  Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хљеба. 16  Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати. 17  Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видјело помазанику својему. 18  Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цвјетати вијенац његов.

Фусноте