Псалам 140:1-13

140  Избави ме, Господе, од човјека злога, сачувај ме од насилника,  Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;  Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховијем.  Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.  Охоли ми намјестише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.  Рекох Господу: ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мојега.  Господе, Господе, крјепки спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!  Не дај, Господе, безбожнику што жели, не дај му да докучи што је наумио, да се не узносе.  Отров онијех што су око мене, погибао уста њиховијех нека се обрати на њих. 10  Нека падне на њих живо угљевље; нека их он баци у огањ, у пропасти, да не устану. 11  Човјек језичан неће се утврдити на земљи, неправеднога ће злоћа увалити у погибао. 12  Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима. 13  Да! праведни ће славити име твоје, прави ће остати пред лицем твојим.

Фусноте