Псалам 57:1-11

57  Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у тебе узда душа моја, и под сјен крила твојих склањам се док не прођу невоље.  Призивам Бога вишњега, Бога, који ми добро чини;  Да пошље с неба и сачува ме, да посрами онога који тражи да ме прождре; да пошље Бог милост своју и истину своју.  Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стријеле, и њихов језик мач оштар.  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!  Метнуше замку ногама мојима, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.  Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; пјеваћу те и славићу.  Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.  Хвалићу Господа по народима, пјеваћу ти по племенима. 10  Јер је велика до небеса милост твоја, и истина твоја до облака. 11  Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава твоја!

Фусноте