Римљанима 1:1-32
1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позванога апостола, изабранога за јеванђелије Божије,
2 Које Бог напријед обећа преко пророка својијех у светијем писмима
3 О сину својему, који је по тијелу рођен од сјемена Давидова,
4 А посвједочен силно за сина Божијега Духом светиње по васкрсенију из мртвијех, Исусу Христу Господу нашему,
5 Преко којега примисмо благодат и апостолство» да покоримо све незнабошце вјери имена његовога;
6 Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,
7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога оца нашега и Господа Исуса Христа.
8 Прво дакле захваљујем Богу својему кроз Исуса Христа за све вас што се вјера ваша гласи по свему свијету.
9 Јер ми је свједок Бог, којему служим духом својијем у јеванђелију сина његова, да вас се опомињем без престанка,
10 Молећи се свагда Богу у молитвама својијем да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
11 Јер желим видјети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
12 То јест, да се с вама утјешим вјером општом, и вашом и мојом.
13 Али вам не ћу затајати, браћо, да сам много пута хтио да вам дођем, па бих задржан дослије, да и међу вама имам какав род, као и међу осталијем незнабошцима.
14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
15 За то, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповједити јеванђелије.
16 Јер се не стидим јеванђелија Христова; јер је сила Божија на спасеније свакоме који вјерује, а најприје Чивутину и Грку.
17 Јер се у њему јавља правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: Праведник ће од вјере жив бити.
18 Јер се открива гњев Божиј с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
19 Јер што се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
20 Јер што се на њему не може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењима, и његова вјечна сила и божанство, да немају изговора.
21 Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово.
22 Кад се грађаху мудри, полудјеше,
23 И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова.
24 За то их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;
25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен ва вијек. Амин.
26 За то их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи.
28 И као што не мараху да познаду Бога, за то их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља,
29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;
30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
31 Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
32 А неки и правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.