Титу 1:1-16

1  Од Павла, слуге Божијега, а апостола Исуса Христа по вјери избранијех Божијих, и по познању истине побожности,  За над вјечнога живота, који обећа нелажни Бог прије времена вјечнијех,  А јави у времена своја ријеч своју проповиједањем, које је мени повјерено по заповијести спаситеља нашега Бога,  Титу, правоме сину по вјери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога оца и Господа Исуса Христа, спаса нашега.  За то те оставих у Криту да поправиш што је недовршено, и да поставиш по свијем градовима свештенике, као што ти ја заповједих,  Ако је ко без мане, једне жене муж, и има крштену дјецу, коју не коре за курварство или за непокорност.  Јер владика треба да је без мане, као Божиј пристав; не који себи угађа, не гњевљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;  Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;  Који се држи вјерне ријечи по науци, да буде кадар и свјетовати са здравом науком, и покарати оне који се противе. 10  Јер има много непослушнијех, празноговорљивијех, и умом преваренијех, а особито који су из обрезања, 11  Којима треба уста затворити; који цијеле куће изопачују учећи што не треба, поганога добитка ради. 12  А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли звјерови, беспослени трбуси. 13  Свједочанство је ово истинито; заради тога узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вјери, 14  Не слушајући Чивутскијех гаталица, ни заповијести људи који се одвраћају од истине. 15  Чистима је све чисто; а поганима и невјернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савјест. 16  Говоре да познају Бога, а дјелима га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дјело ваљани.

Фусноте