Јеврејима 12:1-29
12 Дакле, пошто смо окружени толиким облаком сведока,+ скинимо и ми сваки терет+ и грех који нас лако може намамити у замку+ и истрајно+ трчимо трку+ која је пред нама.+
2 При том упримо поглед у Главног Заступника+ и Усавршитеља наше вере,+ Исуса. Због радости која је стајала пред њим поднео је мученички стуб*+ не марећи за срамоту и сео је с десне стране Божјег престола.+
3 Дакле, добро промотрите онога који је поднео такво противљење+ из уста оних који су грешили против себе, да се не уморите и да вам душе не клону.+
4 У борби против тог греха још нисте морали да пролијете своју крв,+
5 и заборавили сте савет који вам је као синовима упућен:+ „Сине мој, не потцењуј укор* од Јехове и немој клонути кад те он опомиње,+
6 јер кога Јехова воли, њега и укорава, шиба свакога кога признаје за сина.“+
7 Ви трпите укоравање+ јер Бог с вама поступа као са синовима.+ А ког сина отац не укорава?+
8 Али ако не примате укор, који сви примају, онда сте незаконита деца,+ а не синови.
9 Осим тога, наши телесни очеви су нас укоравали и ми смо их поштовали.+ Зар се онда нећемо још спремније подложити Оцу нашег духовног живота и живети?+
10 Наиме, они су нас само кратко време укоравали, онако како им се чинило добрим,+ а он то чини нама на корист, да бисмо имали удела у његовој светости.+
11 Додуше, никакво укоравање испрва не причињава радост, него жалост,+ али онима који су њиме поучени после доноси плод пун мира+ — праведност.+
12 Зато исправите клонуле руке+ и ослабљена колена,+
13 и поравнајте стазе којима иду ноге ваше,+ да се оно што је хромо не ишчаши, него, штавише, да оздрави.+
14 Тежите за миром са свима,+ и за посвећеношћу+ без које нико неће видети Господа,+
15 пазећи да нико не остане без Божје незаслужене доброте+ и да не изникне какав отровни корен+ који би начинио штету и којим би се многи упрљали+
16 и да не постане неко блудник или такав да не цени оно што је свето, попут Исава,+ који се за један оброк одрекао својих права која је имао као првенац.+
17 А знате и да је после, кад је хтео да наследи благослов,+ био одбачен,+ јер није нашао начин да се промени очева одлука, премда је то са сузама тражио.+
18 Јер нисте приступили опипљивој гори+ која у огњу пламти,+ ни тамном облаку, густој тами и олуји,+
19 ни одјекивању трубе+ и звуку речи.+ Чувши тај звук, народ је преклињао да им се више не говори.+
20 Јер их је уплашила заповест: „Ако се нека животиња дотакне горе, нека се заспе камењем.“+
21 А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: „Страх ме је и дрхтим.“+
22 Ви сте, напротив, приступили гори Сиону+ и граду+ живог Бога, небеском Јерусалиму,+ и десетинама хиљада анђела,+
23 у свеопштем скупу,+ и скупштини првенаца+ који су записани+ на небесима, и Богу, који је свима Судија,+ и духовном животу+ праведника који су учињени савршенима,+
24 и Исусу, посреднику+ новог савеза,+ и крви шкропљења,+ која говори боље од Авељеве крви.+
25 Пазите да не будете непослушни ономе који говори.+ Јер ако нису умакли они који су били непослушни ономе који је на земљи пренео Божје упозорење,+ још ћемо мање ми ако се одвратимо од онога који говори с небеса.+
26 Онда је његов глас потресао земљу,+ а сада он обећава: „Још једном ћу ускомешати не само земљу него и небо.“+
27 А речи „још једном“ значе да ће бити уклоњено оно што се може уздрмати, то јест оно што није начинио Бог,+ како би остало оно што се не може уздрмати.+
28 Зато, пошто треба да примимо краљевство које се не може уздрмати,+ останимо достојни Божје незаслужене доброте, по којој можемо служити Богу* онако како му је по вољи, са страхом и страхопоштовањем.+
29 Јер наш Бог је такође ватра која прождире.+
Фусноте
^ Види додатак 8.
^ Изрази „укор, укоравати, укоравање“ од 5. до 11. стиха потичу од грчког израза који има врло широко значење и у зависности од контекста може се превести речима: „дисциплина, одгој, васпитање, образовање, поука, опомена, укор, казна, обуздавање“. Види фусноту за Псл 1:2.
^ Или: „вршити свету службу“.
