Јован 11:1-57
11 Један човек који се звао Лазар био је болестан. Био је из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.+
2 То је била она Марија која је намазала Господа мирисним уљем+ и обрисала му ноге својом косом.+ Њен брат Лазар био је болестан.
3 Зато су његове сестре поручиле Исусу: „Господе, твој вољени пријатељ+ је болестан.“
4 Кад је Исус то чуо, рекао је: „Ова болест није за смрт, него је за Божју славу,+ да би се њом прославио Син Божји.“
5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара.
6 Али кад је чуо да је он болестан, остао је још два дана у месту у ком је био.
7 Затим је рекао ученицима: „Пођимо опет у Јудеју.“
8 А ученици су га упитали: „Учитељу,*+ Јудејци су недавно хтели да те каменују.+ Зар опет идеш тамо?“
9 Исус је одговорио: „Зар дневна светлост не траје дванаест сати? Ако неко хода по дану,+ не спотиче се, јер види светлост овог света.
10 Али ако неко хода по ноћи,+ спотиче се, јер нема светлости у њему.“
11 То је рекао, а затим додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.“+
12 На то су му ученици рекли: „Господе, ако спава, оздравиће.“
13 Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о спавању, о сну.
14 Тада им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро.+
15 Због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте веровали. Али пођимо к њему.“
16 Тада је Тома, звани Близанац, рекао осталим ученицима: „Пођимо и ми, да умремо с њим.“+
17 Кад је Исус стигао, рекли су му да је Лазар већ четири дана у гробу.+
18 А Витанија је била близу Јерусалима, удаљена око петнаест стадија.*
19 Много Јудејаца већ је дошло код Марте и Марије да их утеше+ због њиховог брата.
20 Кад је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, а Марија+ је остала у кући.
21 Марта је рекла Исусу: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.+
22 Али и сада знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш.“+
23 На то јој Исус рече: „Твој брат ће устати.“+
24 Марта му рече: „Знам да ће устати о ускрсењу+ у последњи дан.“
25 Тада јој Исус рече: „Ја сам ускрсење и живот.+ Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће.+
26 И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети.+ Верујеш ли у то?“
27 Она му одговори: „Да, Господе, ја верујем да си ти Христ,* Син Божји, онај који треба да дође на свет.“+
28 Кад је то рекла, отишла је и позвала своју сестру Марију и кришом јој рекла: „Учитељ+ је овде и зове те.“
29 Кад је то чула, брзо је устала и пошла к њему.
30 Исус, наиме, још није био дошао у село, него је још увек био на месту где га је Марта срела.
31 Кад су Јудејци који су с Маријом били у кући+ и тешили је видели да је брзо устала и изашла, пошли су за њом, мислећи да је отишла до гроба+ да тамо плаче.
32 Кад је Марија дошла тамо где је био Исус и кад га је угледала, пала је пред његове ноге и рекла му: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“+
33 Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, био је дубоко дирнут и потресен.*+
34 И упитао је: „Где сте га положили?“ Одговорили су му: „Господе, дођи и види.“
35 И Исус је заплакао.+
36 Тада су Јудејци рекли: „Погледајте колико га је волео!“+
37 А неки од њих су казали: „Зар он, који је слепом отворио очи,+ није могао да спречи његову смрт?“
38 Тада је Исус, опет дубоко потресен, отишао до гроба.+ То је у ствари била пећина, а на улазу је лежао камен.+
39 Исус је заповедио: „Склоните камен!“+ А Марта, сестра умрлога, рекла му је: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро.“
40 А Исус јој је рекао: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“+
41 Зато су склонили камен. А Исус је подигао очи према небу+ и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио.+
42 Ја сам знао да ме увек услишаваш, али рекао сам то због народа+ који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.“+
43 Рекавши то, повикао је на сав глас: „Лазаре, изађи!“+
44 И умрли је изашао. Ноге и руке биле су му обавијене завојима,+ а лице му је било обавијено платном. Тада им је Исус рекао: „Скините то с њега и пустите га нек иде.“
45 Тада су многи Јудејци који су били дошли код Марије и видели шта је учинио поверовали у њега.+
46 Али неки од њих су отишли код фарисеја и испричали им шта је Исус учинио.+
47 Зато су свештенички главари и фарисеји сазвали Синедрион*+ и рекли: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чуда.+
48 Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега+ и Римљани+ ће доћи и узеће нам и наш храм+ и наш народ.“
49 Али један од њих, Кајафа, који је те године био првосвештеник,+ рекао им је: „Ништа ви не знате
50 и не схватате да је боље за вас да један човек умре+ за народ, него да цео народ страда.“+
51 Али то није рекао сам од себе. Пошто је те године био првосвештеник, пророковао је да Исус треба да умре за народ,
52 и не само за народ него и зато да Божју децу која су расејана+ сакупи у једно.+
53 Тако су се тог дана договорили да га убију.+
54 Зато се Исус више није кретао јавно+ међу Јудејцима,+ него је одатле отишао у подручје близу пустиње, у град који се зове Јефрем,+ и тамо је остао с ученицима.
55 Приближавала се јудејска Пасха+ и многи из тог краја отишли су у Јерусалим пре Пасхе да се обредно очисте.+
56 Тражили су Исуса и док су били у храму говорили су једни другима: „Шта мислите? Зар неће доћи на празник?“
57 А свештенички главари и фарисеји издали су заповест да свако ко сазна где је Исус мора то да јави, да би га ухватили.
Фусноте
^ Око 3 километра. Види додатак 13.
^ Или: „зајецао је у духу и узнемирио се“.
^ Јеврејски врховни суд.
