Данило 8:1-27

8  Треће године краљевања краља Валтасара,+ ја, Данило, имао сам једну визију, после оне коју сам имао на почетку.+  Имао сам визију и док сам гледао, нашао сам се у тврђави Сусан,+ која је у еламској+ покрајини. Гледајући даље у визији нашао сам се на реци Улај.+  Кад сам подигао очи и погледао, гле, испред реке је стајао ован+ који је имао два рога. Оба рога била су висока, али је један био виши од другог, а тај виши је израстао касније.+  Видео сам како ован боде према западу и према северу и према југу, и ниједна звер није могла да му се одупре, и није било никога ко би избављао од њега.+ Чинио је оно што је хтео и узохолио се.  А ја сам и даље посматрао, и гле, јарац+ је долазио са запада површином целе земље, а да није дотицао земљу. Тај јарац је имао један упадљив рог међу очима.+  И приближавао се овну с два рога, кога сам видео како стоји испред реке, и потрчао је на њега са силним гневом.  Видео сам како је дошао до овна и пун горчине окомио се на њега, ударајући га док му није сломио оба рога, а ован није имао снаге да му се одупре. И оборио га је на земљу и згазио, и није било никога да овна избави од њега.+  А јарац се узохолио+ преко сваке мере. Али чим је постао моћан, велики рог се сломио, и уместо њега израсла су четири упадљива рога према четири ветра небеска.*+  Из једног од њих избио је још један, мали рог,+ који је све више растао према југу и према истоку и према Лепоти.*+ 10  И нарастао је све до војске небеске,+ и оборио је на земљу неке од те војске и од звезда,+ и згазио их.+ 11  Охоло се уздигао све до Кнеза+ војске, и Кнезу је била одузета свакидашња жртва,*+ а светилиште које је он утемељио било је опустошено.+ 12  Војска је због преступа на крају била предата,+ заједно са свакидашњом жртвом.+ И он је истину обарао+ на земљу+ и успевао у ономе што је чинио.+ 13  И чуо сам како један свети+ говори, а други свети је рекао ономе који је говорио: „Докле ће трајати визија о свакидашњој жртви+ и о преступу који изазива пустошење,+ и о препуштању светог места и војске гажењу?“+ 14  Тада ми је он рекао: „Док не прође две хиљаде и триста вечери и јутара. Тада ће свето место сигурно бити доведено у исправно стање.“+ 15  И док сам ја, Данило, имао ту визију и тражио да је разумем,+ гле, пред мене је стао неко ко је изгледао као човек.+ 16  И зачуо сам глас човека који је био усред Улаја,+ и он је повикао: „Гаврило,+ објасни му визију.“+ 17  И он је дошао тамо где сам стајао, али кад је дошао ја сам се уплашио, и пао сам ничице. А он ми је рекао: „Схвати,+ сине човечји,+ да се ова визија односи на време краја.“+ 18  И док је говорио са мном, чврсто сам заспао, с лицем на земљи.+ А он ме је дотакао и усправио на месту где сам стајао.+ 19  Затим је рекао: „Ево, казаћу ти шта ће се десити у завршном раздобљу осуде, јер се то односи на време краја.+ 20  „Ован кога си видео, који има два рога, представља краљеве Медије и Персије.+ 21  Рутави јарац представља краља Грчке.+ Велики рог који је био међу његовим очима представља првог краља.+ 22  А то што се тај рог сломио, па су уместо њега израсла четири рога,+ значи да ће се из његовог народа подићи четири краљевства, али неће имати његову моћ. 23  „А при крају њиховог краљевања, кад преступници наврше меру, устаће краљ окрутног лица који разуме нејасне изјаве.+ 24  Он ће задобити силну моћ, али не сопственом снагом.+ Пустошиће на зачуђујућ начин,+ и биће успешан и делотворан. И уништаваће оне који су моћни и народ светих.+ 25  Због његове проницљивости превара ће успевати у његовој руци.+ У свом ће се срцу узохолити,+ и у мирно време+ многе ће уништити. И устаће на Кнеза над кнезовима,+ али биће сломљен,+ и то не људском руком. 26  „Оно што је речено у визији о вечери и јутру, истинито је.+ А ти запечати визију, јер она треба да се испуни за много дана.“+ 27  Тада сам ја, Данило, био исцрпљен и боловао сам више дана.+ Затим сам устао и обављао краљеве послове,+ али сам и даље био сметен због визије, и није било никога ко би је разумео.+

Фусноте

 Или: „четири стране света“.
 „Лепота“ се вероватно односи на Јерусалим и његов храм. Упореди са 11:16, 41.
 Или: „редовна (стална) жртва“.