Левитска 24:1-23

24  Јехова је још рекао Мојсију:  „Заповеди Израеловим синовима да ти донесу чисто, цеђено маслиново уље за свећњак,+ да жишци непрестано горе.+  Испред завесе Сведочанства у шатору састанка, Арон нека непрестано води рачуна о свећњаку од вечери до јутра пред Јеховом. То је трајна одредба кроз све ваше нараштаје.  Нека непрестано воде рачуна+ о жишцима+ на свећњаку+ од чистог злата пред Јеховом.  „Узми финог брашна и од њега испеци дванаест округлих хлебова. У сваки округли хлеб нека иду две десетине ефе.  Затим их наслажи по шест, један на други,+ на столу од чистог злата пред Јеховом.+  Одозго на њих стави чист тамјан и он нека служи као хлеб за спомен,+ као жртва која се спаљује пред Јеховом.  Сваког сабатног дана нека га он поставља пред Јеховом.+ То је трајан савез са Израеловим синовима.  Нека тај хлеб припадне Арону и његовим синовима,+ и нека га они једу на светом месту,+ јер је то нешто најсветије што припада свештенику од жртава које се спаљују пред Јеховом. То нека буде трајан пропис.“ 10  Син једне жене Израелке, коме је отац био Египћанин,+ изашао је међу Израелове синове, и тај син Израелке и један Израелац потукли су се+ у логору. 11  Син Израелке почео је да хули на Божје име+ и да га проклиње.+ Зато су га довели пред Мојсија.+ Његова мајка звала се Селомита и била је кћи Даврије из Дановог племена. 12  Тада су га ставили под стражу+ док им не буде издата јасна објава по Јеховиној речи.+ 13  Јехова је рекао Мојсију: 14  „Онога који је проклињао изведи изван логора.+ Нека сви они који су га чули положе руке на његову главу,+ и нека га цео збор заспе камењем.+ 15  А ти реци Израеловим синовима: ’Ако неко прокуне свог Бога, он мора да одговара за свој грех. 16  Онај ко похули на Јеховино име нека се погуби.+ Цео збор нека га заспе камењем. Било да је странац или је пореклом Израелац, нека се погуби зато што је хулио на Име.+ 17  „’Ако неко удари другог човека* тако да он умре, нека се погуби.+ 18  Ко удари домаћу животињу* тако да она угине, нека да надокнаду за њу, душу за душу.+ 19  Ако неко повреди свог ближњег, нека му се учини као што је он учинио њему.+ 20  Прелом за прелом, око за око, зуб за зуб; иста повреда какву је он нанео другом нека се нанесе и њему.+ 21  Ко удари животињу тако да она угине,+ нека да надокнаду+ за њу, али онај ко удари човека тако да он умре, нека се погуби.+ 22  „’Нека вам буде један закон. Странцу нека буде једнако као и оном ко је пореклом Израелац,+ јер сам ја Јехова, ваш Бог.‘“+ 23  Затим је Мојсије то пренео Израеловим синовима, и они су извели из логора онога који је проклињао и засули га камењем.+ Тако су Израелови синови учинили као што је Јехова заповедио Мојсију.

Фусноте

 Дословно: „људску душу“.
 Дословно: „душу домаће животиње“.