Осија 7:1-16
7 „Кад желим да излечим Израел,+ открива се и Јефремов преступ,+ и зла дела Самарије,+ јер чине превару,+ лопов у кућу улази, а напољу напада чета разбојника.+
2 И не помишљају у свом срцу+ да ја памтим сву њихову злоћу.+ Сада су их опколила њихова дела.+ Дошла су пред моје лице.+
3 Својом злоћом веселе краља и својим преварама кнезове.+
4 Сви су се они прељубом+ успалили попут пећи пекареве. Он престане ложити ватру након што замеси тесто док оно не ускисне.
5 На дан нашег краља кнезови су се разболели+ — гневе се од вина.+ Он своју руку пружа подругљивцима.
6 Јер им срце гори+ као да су га к пећи примакли.+ Целу ноћ њихов пекар спава, а ујутру се пећ разгори као пламен огњени.+
7 Сви су се попут пећи распалили и прождиру своје судије. Пали су сви њихови краљеви,+ ниједан од њих ме не зове.+
8 „Јефрем се помешао с народима.+ Јефрем је постао као погача која при печењу није била преврнута.+
9 Туђинци прождиру његову снагу,+ а он то не схвата.+ Од седе косе његове глава му је побелела, а он то не схвата.
10 Својим поносом Израел самог себе оптужује у лице,+ а они се не враћају Јехови,+ свом Богу, нити га због свега тога траже.+
11 Јефрем је као лаковерна голубица+ неразумног срца.+ Зову Египат,+ иду у Асирију.+
12 „Куд год да оду, разапећу над њима своју мрежу.+ Оборићу их као птице небеске.+ Казнићу* их као што сам њихов збор већ упозорио.+
13 Тешко њима,+ јер су одбегли од мене!+ Нека их пропаст стигне, јер су ми згрешили! Ја сам хтео да их откупим,+ а они говоре лажи против мене.+
14 Нису ме својим срцем призивали да им помогнем,+ премда су горко плакали на својим постељама. Због свог жита и шире беспослено су скитали около,+ против мене су се окретали.+
15 А ја сам их укоравао.*+ Јачао сам њихове руке,+ али они су смишљали зло против мене.+
16 Обратили су се, али не нечем узвишеном,*+ постали су попут ненатегнутог лука.+ Њихови кнезови пашће од мача због погрда које говоре.+ То ће им бити на подсмех у египатској земљи.“+
Фусноте
^ Дословно: „не горе“, то јест ка узвишеном начину обожавања Бога.
