Римљанима 11:1-36
11 Питам дакле: Зар је Бог одбацио свој народ?+ Нипошто! Јер и ја сам Израелац,+ од Аврахамовог потомства, од Венијаминовог племена.+
2 Бог није одбацио свој народ, коме је прво поклонио пажњу.+ Па зар не знате шта Писмо каже о Илији, како се жалио Богу на Израел?+
3 „Јехова, побили су твоје пророке, раскопали су твоје олтаре. Само сам ја остао, а и моју душу траже.“+
4 Али шта му је Бог рекао?+ „Оставио сам себи седам хиљада људи који нису савили колено пред Валом.“+
5 Тако се, дакле, и у садашње време појавио остатак+ изабран+ незаслуженом добротом.
6 А ако се то догодило незаслуженом добротом,+ онда то више није по делима,+ иначе незаслужена доброта више не би била незаслужена.+
7 Шта дакле рећи? Израел није добио оно што усрдно тражи,+ али изабрани+ су то добили. А осталима је срце отврдло,+
8 као што је написано: „Бог им је дао дух дубоког сна,+ очи да не виде и уши да не чују, све до данашњег дана.“+
9 И Давид каже: „Нека им њихов сто* постане замка и клопка и камен спотицања и плата!+
10 Нека им очи потамне да не виде и леђа њихова стално савијај.“+
11 Зато питам: Да ли су се спотакли тако да су пали?+ Нипошто! Него због њиховог погрешног корака+ долази спасење људима из других народа,*+ да се изазове љубомора Израеловог народа.+
12 А ако је њихов погрешан корак богатство за свет и њихово смањење богатство за људе из других народа,+ колико ће то више бити њихов пуни број!+
13 А сад говорим вама који сте из других народа. Пошто сам ја апостол+ послат другим народима,+ величам+ своју службу,+
14 не бих ли некако изазвао љубомору оних који су моје тело и спасао+ неке од њих.+
15 Јер ако је њихово одбацивање+ помирење+ за свет, шта ће тек бити њихово прихватање, ако не прелаз из смрти у живот?
16 Ако су првине теста+ свете, свето је и цело тесто. И ако је корен свет,+ свете су и гране.
17 Али ако су неке гране одломљене, а ти, дивља маслина, накалемљен међу преостале,+ па имаш удела у благословима+ које даје корен маслине,+
18 немој да се узносиш над гранама. А ако се узносиш над њима,+ сети се: Не носиш ти корен,+ него корен тебе.+
19 На то ћеш рећи: „Гране су одломљене+ да ја будем накалемљен.“+
20 Добро! Они су одломљени јер нису имали вере,+ а ти стојиш због вере.+ Немој више високо мислити о себи,+ него се бој.+
21 Јер ако Бог није поштедео природне гране, неће ни тебе поштедети.+
22 Погледај, дакле, Божју доброту+ и строгост+ — строгост према онима који су пали,+ а Божју доброту према теби, ако останеш+ у његовој доброти. У противном, и ти ћеш бити одсечен.+
23 А и они ће, ако не остану у свом неверовању, бити накалемљени,+ јер их Бог може опет накалемити.
24 Јер ако си ти одсечен од маслине која је по природи дивља и противно природи накалемљен+ на питому маслину, колико ће лакше ови који су природне гране бити накалемљени на сопствену маслину!+
25 Јер не желим, браћо, да будете у незнању у погледу свете тајне,+ како не бисте сами себе сматрали разборитима: некима од Израела отврдло је срце+ док не уђе пуни број+ људи из других народа.*+
26 И тако ће сав Израел+ бити спасен. Као што је написано: „Избавитељ ће доћи са Сиона+ и одвратиће безбожна дела од Јакова.+
27 И ово је савез који ћу склопити с њима,+ кад уклоним њихове грехе.“+
28 Истина, у погледу добре вести они су непријатељи, за вашу добробит,+ али у погледу Божјег избора они су вољени због својих праочева.+
29 Јер Бог неће зажалити због својих дарова и позива.+
30 Јер као што сте ви некада били непослушни+ Богу, па вам је сада због њихове непослушности+ указано милосрђе,+
31 тако су и они сада непослушни, због чега је вама указано милосрђе,+ да би и њима сада било указано милосрђе.
32 Јер Бог је све људе затворио у непослушност,+ да свима укаже милосрђе.+
33 О дубино богатства,+ мудрости+ и знања Божјег!+ Како су неистраживи његови судови+ и недокучиви његови путеви!
34 Јер „ко је упознао Јеховин ум,+ ко је његов саветник“?+
35 Или: „Ко му је први нешто дао, па да треба да му врати?“+
36 Јер све је од њега и преко њега и за њега.+ Њему нека је слава у сву вечност.+ Амин.
