Римљанима 4:1-25
4 Дакле, шта ћемо рећи о Аврахаму, нашем праоцу+ по телу?
2 Да је Аврахам због својих дела био проглашен праведним,+ имао би чиме да се хвали — али не пред Богом.
3 Јер шта каже Писмо? „Аврахам је веровао Јехови, и он га је због тога сматрао праведним.“+
4 А ономе ко ради,+ плата се не сматра даром,*+ него нечим што му се дугује.+
5 Али човека који се не узда у оно што ради, него верује+ у онога који безбожника проглашава праведним, он сматра праведним због његове вере.+
6 Тако и Давид говори о срећи човека кога Бог сматра праведним независно од његових дела:
7 „Срећни су они којима су безакона дела опроштена+ и којима су греси покривени.+
8 Срећан је човек коме Јехова не урачунава грех.“+
9 Да ли је, дакле, ова срећа само за обрезане или и за необрезане?+ Јер кажемо: „Аврахама је Бог због његове вере сматрао праведним.“+
10 А под каквим околностима је почео да га сматра таквим? Кад је био обрезан или необрезан?+ Не кад је био обрезан, него кад је био необрезан.
11 И примио је знак+ — обрезање — као печат праведности коју је стекао због вере коју је имао још док је био необрезан, да буде отац+ свима који као необрезани верују,+ како би их Бог сматрао праведнима,
12 и да буде отац обрезаном потомству, не само онима који се држе обрезања него и онима који као необрезани иду стопама те вере коју је имао наш отац+ Аврахам.
13 Јер обећање+ да ће бити наследник света није Аврахаму или његовом потомству дато на темељу закона, него на темељу праведности коју је стекао због своје вере.+
14 Јер ако су наследници они који се држе закона, вера је постала бескорисна и обећање је поништено.+
15 У ствари, Закон доноси Божји гнев,+ али где нема закона, нема ни преступа.+
16 Дакле, обећање+ је дато због вере, по незаслуженој доброти,+ и засигурано је свем његовом потомству,+ не само оном које се држи Закона него и оном које се држи Аврахамове вере. (Он је отац+ свих нас,
17 као што је написано: „Постављам те за оца многих народа.“)+ То је било пред оним у кога је веровао, пред Богом, који оживљава мртве+ и говори о ономе што се још није догодило као да се већ догодило.+
18 Иако није имао разлога да се нада, он је имао наду, па је веровао+ да ће постати отац многих народа,+ као што је било речено: „Толико ће бити твог потомства.“+
19 И вера му није ослабила, премда је знао да му је тело већ мртво,+ јер му је било око сто година,+ и да је Сарина материца мртва.+
20 Али због Божјег обећања+ није се поколебао нити је изгубио веру,+ него је био ојачан својом вером+ и дао је славу Богу,
21 и био је потпуно уверен да он може учинити оно што је обећао.+
22 Зато га је „он сматрао праведним“.+
23 И да га је „сматрао+ праведним“ није написано само ради њега+
24 него и ради нас којима је одређено да будемо сматрани праведнима, јер верујемо у онога који је из мртвих ускрснуо Исуса, нашег Господа,+
25 који је био предат ради наших преступа+ и ускрснут да бисмо ми били проглашени праведнима.+
Фусноте
^ Или: „незаслуженом добротом“.
