Римљанима 7:1-25
7 Зар не знате, браћо — јер говорим онима који познају закон — да је Закон господар човеку док је човек жив?+
2 Тако је удата жена законом везана за мужа док је он жив, а ако јој муж умре, ослобођена је мужевљевог закона.+
3 Дакле, док јој је муж жив, биће названа прељубницом ако припадне другом човеку.+ Али ако јој муж умре, слободна је од његовог закона, и није прељубница ако припадне другом човеку.+
4 Тако сте и ви, браћо моја, посредством Христовог тела умрли Закону,+ како бисте припали другоме,+ ономе који је устао из мртвих,+ да бисмо доносили плод+ који је Богу на славу.
5 Јер кад смо живели по телу,+ грешне страсти које је побуђивао Закон деловале су у нашим удовима да бисмо доносили плод који води у смрт.+
6 А сада смо ослобођени Закона,+ јер смо умрли+ ономе што нас је спутавало, да бисмо били робови+ на нови начин, по духу,+ а не на стари начин, по писаном закону.+
7 Дакле, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех?+ Нипошто! Али никада не бих схватио шта је грех+ да није било Закона. И не бих схватио шта је пожуда+ да Закон није рекао: „Не пожели!“+
8 А грех је, нашавши упориште у заповести,+ проузроковао у мени свакакву пожуду, јер без закона грех је био мртав.+
9 У ствари, ја сам био жив док није било закона,+ али кад је стигла заповест,+ грех је оживео, а ја сам умро.+
10 И установио сам да заповест која је требало да води у живот+ води у смрт.+
11 Јер грех ме је, нашавши упориште у заповести, завео+ и убио преко ње.
12 Ипак, Закон је свет+ и заповест је света и праведна+ и добра.+
13 Да ли је, дакле, оно што је добро постало смрт за мене? Нипошто! Али грех јесте, да би се показао као грех који ми преко онога што је добро узрокује смрт,+ како би грех преко заповести постао још много грешнији.+
14 Јер знамо да је Закон духован,+ а ја сам телесан, продат у ропство греху.+
15 Јер не разумем шта радим. Не чиним оно што желим, него оно што мрзим, то чиним.
16 А ако чиним оно што не желим,+ слажем се да је Закон добар.+
17 Али онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени.+
18 Јер знам да у мени, то јест у мом телу, не пребива ништа добро.+ Јер сам способан да желим добро,+ али не и да чиним добро.+
19 Јер добро које желим да чиним, не чиним,+ него зло које не желим да чиним, то чиним.
20 А ако чиним оно што не желим, онда то не чиним више ја, него грех који пребива у мени.+
21 Налазим, дакле, овај закон у себи: кад желим да чиним добро,+ у мени је зло.+
22 По свом унутрашњем човеку+ заиста уживам+ у Божјем закону,
23 али у својим удовима+ видим други закон који ратује+ против закона мог ума+ и заробљава ме законом греха+ који је у мојим удовима.
24 Јадан сам ти ја човек! Ко ће ме избавити од тела које ме води у такву смрт?+
25 Нека је хвала Богу преко Исуса Христа, нашег Господа!+ Ја, дакле, умом робујем Божјем закону,+ а телом закону греха.+
