Библисти признају да се Божје име у изворним текстовима хебрејског дела Светог писма појављује у облику тетраграма (יהוה) скоро 7 000 пута. Међутим, многи сматрају да се оно није налазило у изворном грчком тексту Светог писма. Због тога се у већини данашњих превода овог дела Библије, који је познат као Нови завет, не појављује Божје име, Јехова. Већина преводилаца Божје име замењује титулом „Господ“ чак и када преводи стихове у којима су библијски писци цитирали одломке из хебрејских књига у којима је стајао тетраграм.

То није случај са преводом Нови свет. У њему се Божје име у грчком делу појављује 237 пута. Притом су узете у обзир две важне чињенице: (1) Грчки рукописи који данас постоје нису изворни рукописи. Од хиљада преписа који данас постоје већина је настала најмање два века након изворних текстова. (2) Дотад су преписивачи библијског текста или заменили тетраграм речју Кириос, што на грчком значи „Господ“, или су преписивали из рукописа из којих је Божје име већ било уклоњено.

Одбор за библијски превод Нови свет закључио је да постоје уверљиви докази у прилог томе да се тетраграм заиста налазио и у грчком делу Светог писма. Осмотримо неке од њих:

• Преписи хебрејског дела Светог писма који су се користили у време Исуса и његових апостола садржавали су тетраграм на сваком месту на ком се он налазио у изворном тексту. У прошлости је било неких који су оспоравали ту тврдњу. Међутим, када су близу Кумрана пронађени рукописи хебрејског текста из првог века, више нико није могао да доведе у питање да ли се у преписима хебрејског дела Светог писма из времена Исуса и његових апостола налазило Божје име.

• У време Исуса и апостола, тетраграм се такође налазио у грчким преводима хебрејских књига Светог писма. Вековима су библисти сматрали да се тетраграм није налазио у Септуагинти, грчком преводу хебрејског дела Светог писма. А онда су средином XX века, њихову пажњу привукли неки веома стари фрагменти Септуагинте који потичу још из Исусовог времена. На тим фрагментима се налазило Божје име исписано  хебрејским словима. Дакле, у Исусово време су несумњиво постојали преписи хебрејских књига преведених на грчки у којима се налазило Божје име. Међутим, познатији преписи Септуагинте, као што су Ватикански и Синајски кодекс, који су настали у четвртом веку, више нису садржавали Божје име у хебрејским књигама (од Постанка до Малахије) иако се оно налазило у ранијим рукописима. Зато није никакво чудо што се у преписима из тог периода Божје име не појављује у Новом завету, делу Светог писма који је изворно писан на грчком језику.

  Исус је у молитви Богу рекао: „Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света.“ Такође је рекао да ће то име и даље објављивати другима

• Из грчког дела Светог писма може се видети да је Исус често указивао на Божје име и да га је објављивао другима. Исус је у молитви Богу рекао: „Објавио сам твоје име људима које си ми дао из света.“ Такође је рекао да ће то име и даље објављивати другима (Јован 17:6, 11, 12, 26).

• Будући да је грчки део Светог писма записиван под вођством Божјег светог духа, баш као и хебрејски део, изненадан нестанак Јеховиног имена из грчких књига био би крајње нелогичан. Средином првог века, Исусов ученик Јаков је рекао старешинама у Јерусалиму: „Симеон је детаљно испричао како је Бог први пут обратио пажњу на људе из других народа да би од њих створио народ који ће носити његово име“ (Дела апостолска 15:14). Било би необично да је Јаков изјавио тако нешто, а да нико у првом веку није ни знао ни користио Божје име.

• У грчком делу Светог писма Божје име се појављује у скраћеном облику. У Откривењу 19:1, 3, 4, 6, Божје име се појављује као део израза „Алилуја“. Ова реч потиче од хебрејског „Халелујах“ и дословно значи „хвалите Јах“. „Јах“ је скраћени облик имена Јехова. Многа имена из грчког дела Светог писма садрже у себи Божје име. Заправо, многи стручни текстови показују да Исусово име значи „Јехова је спасење“.

• Древни јеврејски записи показују да су хришћани јеврејског порекла користили Божје име кад су писали грчки део Светог писма. Тосефта, једна збирка усмених закона настала око 300. н. е., за грчке књиге Светог писма које су биле спаљиване на сабат каже: „Књиге јеванђелиста и књиге минима  [вероватно назив за хришћане јеврејског порекла] нису биле поштеђене уништења ватром. Дозвољено је да се спале када се пронађу, заједно с Божјим именом које се у њима налази.“ Исти извор цитира рабина Јосеја Галилејца, који је живео почетком другог века нове ере, како каже да су се другим данима у седмици „из њих [сматра се да је реч о хришћанским списима] исецала места с Божјим именом и стављала на страну, а остатак се спаљивао“.

• Неки библисти признају да се у библијским књигама писаним грчким језиком Божје име највероватније налазило  на местима где су били цитати из хебрејског дела Библије. У једном делу, под темом „Тетраграм у Новом завету“ стоји: „Постоје докази да су писци Новог завета користили тетраграм, то јест Божје име Јахве, у неким или у свим стиховима у којима су цитирали Стари завет“ (The Anchor Bible Dictionary). Библиста Џорџ Хауард каже: „Пошто се тетраграм још увек налазио у преписима грчке Библије којима се служила рана црква [то јест у Септуагинти], разумно је веровати да су писци Новог завета приликом цитирања из Писма задржали тетраграм у библијском тексту.“

•   Уважени библијски преводи су користили Божје име у грчком делу Светог писма. Неки од тих превода су настали давно пре превода Нови свет. На пример, то су: Nowy Testament (1574, пољски, Шимон Будни); Die heilige Schrift des neuen Testaments (1791, немачки, Доминикус фон Брентано); The Emphatic Diaglott (1864, енглески, Бенџамин Вилсон); O Evangelho Segundo S. Mattheus (1909, португалски, Падре Сантана); Bible de Chouraqui (1985, француски, Андре Шураки). Поред тога, у једном шпанском преводу с почетка XX века, преводилац Пабло Бесон је користио име „Јехова“ у Луки 2:15 и у 14. стиху Јудине посланице, а на скоро 100 других места је у фуснотама објаснио да ту највероватније стоји Божје име. Поред тога, још барем шест шпанских превода користи Божје име, и то у облицима Yahvé, Yavé, Yahweh и YHWH. Надаље, на руском се Божје име појављује у фуснотама превода „Смысловой перевод“ и „Еврейский Новый Завет“ од Давида Стерна. Само на немачком језику, у барем 11 превода Новог завета појављује се име „Јехова“ (или „Јахве“), док се у четири превода Божје име јавља у заградама иза речи „Господ“. Преко 70 немачких превода користи  Божје име у фуснотама и напоменама. Осим тога, почевши од XVI века, у хебрејским преводима грчког дела Светог писма у многим стиховима се користи тетраграм.

• Библијски преводи на више од сто језика садрже Божје име у грчком делу. Примера ради, у многим преводима на језицима који се говоре на афричком, америчком, азијском и европском континенту, као и на пацифичким острвима, Божје име се појављује много пута. (Видети списак на  1806. и 1807. страни.) Преводиоци ових издања одлучили су да користе Божје име из разлога сличних онима које смо већ навели. Неки од тих превода грчког дела Светог писма појавили су се у новије време, као што је Библија на ротуманском језику (1999), у којој се „Jihova“ појављује 51 пут у 48 стихова и батачком језику (1989) индонежанског племена Тобе, у којем се 110 пута користи облик „Jahowa“.

Све наведене чињенице указују на то да постоји много разлога да се Божје име врати у грчки део Светог писма. Управо то су учинили преводиоци који су радили на преводу Нови свет. Они дубоко поштују Божје име и не усуђују се да изоставе ишта од онога што је део изворног библијског текста (Откривење 22:18, 19).